Šume u svetu igraju daleko veću i složeniju ulogu u suočavanju sa klimatskom krizom nego što se ranije mislilo, zbog njihovog fizičkog uticaja na globalne i lokalne temperature, stoji u novom istraživanju istraživača iz SAD-a i Kolumbije.
Novi podaci sugerišu da šume pomažu da Zemlja bude hladnija za najmanje pola stepena, štiteći nas od efekata klimatske krize.
Uloga šuma kao ugljeničnih sunđera je dobro poznata. Ali sveobuhvatni novi podaci sugerišu da šume donose klimatske prednosti daleko veće od samog skladištenja ugljenika, pomažući da vazduh bude hladan i vlažan zbog načina na koji fizički transformišu energiju i vodu.
Prva studija koja je ukazala na prednosti šuma koje nisu samo redukcija ugljen-dioksida, otkrila je da pojas tropskih prašuma koji obuhvata Latinsku Ameriku, centralnu Afriku i jugoistočnu Aziju stvara najviše lokalnih i globalnih koristi.
Istraživači iz SAD- a i Kolumbije otkrili su da sveukupne šume održavaju planetu hladnijom za najmanje pola stepena Celzijusa kada se biofizički efekti, od hemijskih jedinjenja do turbulencije i refleksije svetlosti, kombinuju sa ugljen-dioksidom.
U tropima, od Brazila i Gvatemale do Čada, Kameruna i Indonezije, efekat hlađenja je više od jednog stepena. Ukratko, dok sve šume pružaju višestruke koristi, neke su važnije od drugih u održavanju stabilne klime.
Pročitajte još:
„Uprkos rastućim dokazima da šume donose bezbrojne klimatske prednosti, mnogi kreatori politika u areni klimatskih promena i dalje smatraju drveće samo kao štapiće ugljenika“, saopšteno je iz Međunarodnog centra za tropsku poljoprivredu u izveštaju „Šume su ključne za ublažavanje, ali i prilagođavanje.“
Krčenje šuma ima razorne uticaje na biodiverzitet, bezbednost hrane i globalno zagrevanje. Nedavni izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene upozorio je na katastrofalne posledice sa kojima se čovečanstvo suočava zbog porasta temperatura.
Nalazi, objavljeni u časopisu “Frontiers in Forests and Global Change”, sugerišu da su šume važne za ublažavanje i prilagođavanje, hlađenje vazduha i zaštitu od suša, ekstremnih vrućina i poplava uzrokovanih klimatskim slomom.
Hlađenje šuma je posledica niza biofizičkih efekata kao što su fizički aspekt drveća, lišće i gustina, za razliku od biohemijskih faktora kao što je ugljenik.
Istraživači su otkrili da šume emituju hemikalije zvane biogena isparljiva organska jedinjenja koja stvaraju aerosole koji reflektuju dolaznu energiju i formiraju oblake, a oboje su efekti hlađenja. Iako oni takođe dovode do nakupljanja dva gasa staklene bašte, ozona i metana, u ravnoteži, hlađenje nadmašuje zagrevanje.
Duboko korenje, efikasno korišćenje vode i takozvana hrapavost krošnje takođe omogućavaju šumama da ublaže uticaj ekstremne toplote.
Ovi fizički kvaliteti omogućavaju drveću da pomera toplotu i vlagu sa površine Zemlje na kojoj živimo, što direktno hladi lokalnu oblast i utiče na formiranje oblaka i padavine, što ima dalekosežne posledice.
U tropima, gde su stope skladištenja ugljenika u šumama najveće, biofizički efekti šuma pojačavaju koristi ugljenika. Drugim rečima, krčenje tropskih šuma odmah povećava ekstremnu toplotu lokalno i smanjuje regionalne i lokalne padavine.
Izvor: RTCG
