Iz republičke kase za poljoprivredu je ove godine opredeljeno rekordnih 149,5 milijardi dinara, što je čak 7,5 odsto ukupnog budžeta. Stručnjaci se slažu da je ovo najviše novca koji je izdvojen za domaći agrar. Ipak, upozoravaju da će, prema planu, većina sredstava otići na rešavanje akutnih problema i pomoć proizvođačima u prevazilaženju krize u koju su dospeli zbog nekoliko loših godina kada su klimatske promene ostavile i velike posledice na proizvodnju hrane.
Stručnjaci su saglasni – agrarni budžet od 149,5 milijardi dinara je istorijski. Ipak, mnogi ga smatraju i kriznim, jer je posledica izuzetno loših rezultata koje beležimo poslednjih godina u domaćoj poljoprivredi. Od pada broja grla stoke, zemljišnog fonda do produktivnosti i niskih otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda.
„U kratkom roku smo od zemlje koja bi mogla da hrani pola Evrope, stigli do zemlje koja uvozi mleko, meso, prerađevine, čaki i živu stoku i peciva. Mislim da je zato država rešila, što se narodski kaže, da odreši kesu i da poljoprivredi posveti malo više pažnje i malo više novca”, kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
Budžet za poljoprivredu podeljen je na pet segmenata – direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku, posebne i IPARD podsticaje. Za direktna plaćanja namenjeno je čak 80 odsto budžeta.
„To su mere koje treba da ugase akutni požar. Da pomognu poljoprivrednicima da im se smanje troškovi proizvodnje. S jedne strane imamo napor za podizanje proizvodnih kapaciteta i to se reflektuje u davanju po hektaru, a sa druge strane tu je deo da se smanje troškovi proizvodnje kroz refakciju za dizel gorivo i za sertifikovano seme. Kada je 80 odsto budžeta usmereno na direktna davanja, negde se moralo zakinuti. Očigledno se zakinulo u delu budžeta koji je trebalo da ima razvojnu notu”, objašnjava naš sagovornik.
Iako je za razvoj poljoprivrede potrebno drugačije ulagati novac iz budžeta, ovogodišnji plan trošenja sredstava je, prema mišljenju Galetina, ipak, opravdan. Proizvođačima se mora pomoći da prevaziđu probleme koje im poslednjih godina zadaju, pre svega, klimatske promene. Samo tokom 2024. godine smo, podseća, imali više od 40 tropskih dana, skoro bez padavina u dugom periodu.
„U takvim okolnostima, kada imate veliki pad proizvodnje i nenaklonjeno tržište u smislu niskih cena proizvoda onda je očigledno naš poljoprivrednik u ozbiljnom problemu da elementarno zanovi proizvodnju. Ovo je iznuđen potez, ali neophodan kako bi se proizvođači relaksirali”, objašnjava ovaj agroekonomski analitičar.
Pročitajte još:
- FAO: Rast cena biljnih ulja podigao indeks cena hrane u novembru
- Kako prilagoditi uzgoj osnovnih namirnica klimatskim ekstremima
- Dnevno se u Srbiji baci 2.000 tona hrane – šta je prepreka da se viškovi doniraju
Najveći deo agrarnog budžeta je namenjen za direktna plaćanja
I profesorka Žaklina Stojanović sa Ekonomskog fakulteta kaže da su ovogodišnja sredstva iz agrarnog budžeta dominantno usmerena ka direktnim podsticajima, dok se godinama deo koji se odnosi na ruralni razvoj u ukupno opredeljenim sredstvima smanjuje. Unutar direktnih podsticaja značajno je učešće za kupovinu semenske robe i goriva, premija za mleko, davanja po hektaru ili grlu stoke.
„Utisak je da je budžet oblikovan na osnovu zahteva poljoprivrednika izraženih kroz proteste u toku 2024. godine. Ono što treba razumeti jeste da poljoprivrednici traže stabilnost i brigu o njihovom poslovanju u teškim, kriznim situacijama”, objašnjava prof. dr Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
„Trenutno stanje u našoj poljoprivredi posledica je kako opšteg nemara i nebrige o ovom sektoru decenijama unazad, tako i prethodno donetih, problematičnih odluka u periodu pandemije i krize na svetskom tržištu hrane izazvane ratnim dešavanjima u Ukrajini, uz sve izraženiji, nepovoljni uticaj klimatskih promena”, dodaje naša sagovornica.
Rešavanje navedenih izazova je, kaže, moguće uz snažnije tehnološko inoviranje i funkcionalno povezivanje – udruživanje ili ugovaranje proizvodnje, uključujući i marketing ugovore koji se realizuju na berzi.
„Novac iz agrarnog budžeta treba usmeriti ka korisnicima koji mogu da unaprede sopstvenu proizvodnju i proizvedu hranu u većoj količini, na produktivniji i efikasniji način nego što su to činili ranije. To je uslov svih uslova – hrana treba da bude dostupna po nižim cenama za potrošače kako bi bio otvoren prostor za brži ekonomski rast i razvoj. U suprotnom, zbog velikog učešća troškova hrane u strukturi ukupne potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji, agrar sa postojećim performansama postaje kamen oko vrata, jer ograničava prostor za razvoj drugih tržišnih segmenata”, smatra Stojanovićeva.
Uprkos subvencijama hrana je sve skuplja, a uvoz sve veći
Stručnjaci upozoravaju da je najvažnije da novac iz budžeta dođe do poljoprivrednika u pravo vreme.
„Subvencije moraju da budu pomoć poljoprivrednicima. Da dođu u prave ruke i u pravo vreme. Javni pozivi se moraju raspisivati na vreme, a jako je bitna i brzina isplate podsticaja. Da proizvođači pred prolećnu setvu dobiju novac za gorivo, za seme, za đubrivo. Veoma su bitne i kontrole. Da se stane na put onima koji su do sada nelegalno uzimali novac”, kaže Kosta Rajević, komentator u listu „Poljoprivrednik”.
Poljoprivrdnici bi od novca koji dobijaju od države trebalo da obezbede bolje uslove za proizvodnju i nove investicije. To bi se pozitivno odrazilo i na njihovu zaradu, ali i na sve potrošače.
„Da li je davanje subvencija dobro za nas potrošače? Za sada nije. Bez obzira što se daju podsticaji, hrana je sve skuplja, a uvoz hrane je sve veći. Tu treba da se napravi red”, dodaje Rajević.
Srbiji nedostaju dva sistemska zakona u poljoprivredi
Za agroekonomskog analitičara Milana Prostrana odluka o podršci stočarskoj proizvodnji je više nego dobra, jer su u ovoj oblasti rezultati poražavajući. Pre 20-30 godina Srbija je izvozila meso i mesne prerađevine, a sada to uvozi u velikim količinama. Dodaje i da bi za agrar u narednom periodu trebalo izdvajati 10 odsto nacionalnog budžeta. Da bi se novac racionalno trošio i da bi i farmeri i javnost u Srbiji imali uvid u to potrebno je, objašnjava, doneti dva sistemska zakona.
„Potreban je jedan kojim bi se amortizovali visoki troškovi ulaganja u poljoprivredu. Tu mislim na troškove, što je i najavljeno, deklarisanog semena i goriva, ali i sadnica, mineralnog đubriva i sredstva za zaštitu bilja bez kojih danas ne možemo. Treba utvrditi procente subvencija, a onda bi se svake godine u skupštini određivao obim para za pokrivanje tih procenata podrške. To je bitno zbog kontrole. Agrarnu politiku voditi kroz uredbe nije dobro”, navodi Milan Prostran, agroekonomski analitičar.
Drugi zakon, kaže, treba da bude razvojnog tipa, a to su razvojne premije, poput davanja po grlu stoke.
„Premija ima razvojni karakter, a regres umanjuje troškove proizvodnje. Ni jedno, ni drugo nije deo cene. Moramo da razmišljamo o razvojnim projektima. Treba otvarati kreditne linije, pre svega, kada su u pitanju sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje. To su infrastrukturni projekti kojima se mogu ublažiti posledice klimatskih promena, jer nama su, nažalost, zapušteni kanali. Ušli smo u investicione zajmove, ali imajući u vidu trendove i krizu u hrani, moramo da osposobimo infrastukturne objekte”, dodaje Prostran.
Izuzetno je važno, upozorava, sačuvati naučne institute za proizvodnju bilja, ali i obnoviti repro-centre koje smo nekada imali, kako bi se smanjio uvoz žive stoke.
Srbija se, kažu stručnjaci, nalazi na prekretnici, na šta nas upozoravaju i poražavajući podaci poslednjeg popisa poljoprivrede. Bez snažnije modernizacije i tržišnog povezivanja poljoprivrednika neće biti moguć opstanak srpskog sela. A na selu se, iskustva razvijenih pokazuju, nužno ne mora baviti samo poljoprivredom, već je moguć razvoj komplementarnih delatnosti u okviru ruralne ekonomije od kojih se pristojno može zaraditi i živeti.
Izvor: RTS
