Efekti uvođenja Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM) već se osećaju na tržištima električne energije u regionu, a razlike u cenama postaju sve izraženije, pokazala je analiza predstavljena na panel diskusiji o primeni ovog mehanizma.
Ana Angelova, stručnjak za tržišne operacije u Nacionalnom operatoru tržišta električne energije MEMO iz Skoplja, istakla je da je prosečna cena električne energije na makedonskom tržištu za dan unapred u februaru 2026. godine iznosila 42,3 evra po megavat-satu, što je najniži nivo u poređenju sa analiziranim tržištima u regionu.
Kako je navela, dok su cene u februaru 2025. godine bile približno ujednačene između Severne Makedonije, Mađarske, Srbije, Bugarske i Grčke, već godinu dana kasnije vidljive su značajne razlike. Kriva cena na makedonskom tržištu najviše podseća na kretanja na srpskom tržištu, ali sa nižim prosečnim vrednostima.
Ovakvi trendovi, prema njenim rečima, stvaraju dodatni pritisak na profitne marže kompanija koje investiraju u obnovljive izvore energije, ali i ukazuju na potrebu za brzim i koordinisanim odgovorom na regionalnom nivou. Slični izazovi primećeni su i u Srbiji i Crnoj Gori, dok Albanija ima povoljniju poziciju zahvaljujući snažnom hidroenergetskom potencijalu.
Angelova je upozorila da trenutni nivo proizvodnje iz obnovljivih izvora ne omogućava dovoljan izvoz električne energije u zemlje Evropske unije, što dodatno smanjuje konkurentnost. Problem bi mogao biti izraženiji tokom proleća, kada proizvodnja iz solarnih elektrana raste, dok potrošnja opada, a ograničeni kapaciteti za skladištenje sprečavaju efikasno upravljanje viškovima energije.
Iako je CBAM osmišljen kao alat za zaštitu evropske industrije i podsticanje dekarbonizacije, njegovi indirektni efekti već se prelijevaju i na šire tržište. Oni se ogledaju u povećanim razlikama u cenama između tržišta, većim fizičkim tokovima električne energije unutar EU, kao i smanjenoj prekograničnoj trgovini između Unije i zemalja van nje.
Istovremeno, Evropska unija priprema izmene ovog mehanizma kako bi se olakšala njegova primena i obezbedila pravednija tranzicija za zemlje u procesu usklađivanja, a njihovo usvajanje očekuje se do kraja godine.
Pročitajte još:
- Vlada Slovenije ublažava rast cena dizela, benzina i lož ulja
- OIE Srbija: Regionalna analiza projekata vetroelektrana
- Hrvatska započela izradu Nacionalnog plana obnove prirode
Angelova je ukazala i na to da trenutno ne postoji jasan model za obračun CBAM-a kada je reč o električnoj energiji koja se razmenjuje kroz proces spajanja tržišta, što dodatno komplikuje situaciju za učesnike na tržištu.
Kao jedan od odgovora na ove izazove, MEMO planira povezivanje makedonskog organizovanog tržišta sa evropskim tržištem električne energije, što bi moglo doprineti većoj likvidnosti i boljem usklađivanju cena sa EU.
Dodatnu priliku za kompanije predstavlja i izvoz putem dugoročnih ugovora o kupovini električne energije (PPA), koji bi mogli omogućiti plasman zelene energije direktno kupcima u EU, uprkos postojećim nejasnoćama u vezi sa njihovom primenom.
Takođe, istaknuta je važnost garancija porekla kao instrumenta za povećanje vrednosti zelene energije. Tokom 2025. godine MEMO je uspostavio sistem garancija porekla usklađen sa evropskim standardima i postao pridruženi član Asocijacije izdavačkih tela (AIB), čime je načinjen značajan korak ka priznavanju ovih sertifikata na evropskom tržištu.
Iako same po sebi ne omogućavaju izuzeće od CBAM-a, garancije porekla, u kombinaciji sa integracijom tržišta i novim mehanizmima trgovine, mogu značajno unaprediti konkurentnost zelene električne energije iz regiona.
Energetski portal
