Proizvodnja struje u vetroelektranama i solarnim panelima je u prvoj polovini 2020. narasla za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Vetroelektrane i solarni paneli su u prvoj polovini 2020. godine proizveli 10 odsto svetske struje, dok proizvodnja energije iz uglja pada, pokazao je izveštaj nezavisnog energetskog analitičkog centra „Ember“.
Naučnici upozoravaju da su u narednoj deceniji potrebni veći „rezovi“ gasova staklene bašte u energetskom sektoru kako bi se ograničile klimatske promene i njihove negativne posledice, poput poplava, suša i gubitka bioraznolikosti.
Proizvodnja struje vetroelektranama i solarnim panelima je u prvoj polovini 2020. narasla za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je 8,3 odsto manje struje stiglo iz elektrana na ugalj, pokazao je izveštaj.
Pročitajte još:
Ukupna potražnja za strujom tokom prvih šest meseci pandemije koronavirusa pala za 6 odsto, stoji u izveštaju. Usprkos padu, elektrane na ugalj i dalje proizvode 33 odsto svetske struje.
“Kako bi zadržali mogućnost da zagrevanje Zemlje zadržimo na 1,5 stepena Celzijusa, proizvodnja struje iz uglja mora pasti za 13 odsto svake godine tokom ove decenije“, saopštio je analitičar Embera Dejv Džons.
Najveći procenat struje iz obnovljivih izvora je u Evropi (21 odsto) i Velikoj Britaniji (33 odsto). Kina je na 10, a Sjedinjene Američke Države 12 odsto. Proizvodnja iz uglja je u SAD-u pala za 31, u Evropi za 32 odsto, dok u Kini taj pad iznosi samo dva odsto. Emberov izveštaj analizirao je podatke iz 48 država koje čine 83 odsto sveukupne proizvodnje električne energije.
Izvor: Bljesak.info
