Stručnjaci s novosadskog FTN osvojili nagradu u Stokholmu za beton i malter od pepela

Tim profesora sa Fakulteta tehničkih nauka uspešno je iskoristio pepeo u malteru i betonu umesto cementa, zbog čega je njihov rad ocenjen najboljim na jednoj od najprestižnijih svetskih građevinskih konferencija u Stokholmu.

Srbija se guši u pepelu dobijenom sagorevanjem biomase, kao i letećim pepelom iz termoelektrana. Tom problemu doskočio je tim profesora sa Katedre za građevinske materijale, procenu stanja i sanaciju konstrukcija novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN), menjajući cement, inače najskuplji i po prirodu najopasniji komponent, besplatnim pepelom.

Njihova istraživanja pokazala su da pepeo može zameniti cement u malteru sa oko 30 odsto, a u betonu čak 50. Ubrzo je ovo rešenje dobilo pažnju i u svetu, na građevinskoj konferenciji „ICACEE 2018: Architectural, Civil and Environmental Engineering“ u Stokholmu. Između 162 rada naučnika od Australije do Kanade istraživanje o održivom korišćenju pepela nastalog sagorevanjem biomase u Vojvodini u građevinskim proizvodima osvojilo je prvo mesto.

„Velike količine pepela, koji ima slične minerale kao cement, bacaju se na deponije, to su na hiljade tona godišnje i imamo ga dovoljno. S druge strane, cement sem što je skup, veliki je zagađivač, proizvodnja tone cementa znači i tonu CO2 u vazduhu. Materijale koje smo napravili sa pepelom obećavaju više nego dobru primenu“, izjavio je Slobodan Šupić koji je nosilac ovih istraživanja i čija se doktorska disertacija bavi upravo ovom temom.

Pored Šupića, tim nagrađenih profesora činili su Mirjana Malešev, Miroslava Radeka, Mirjana Laba i Vlastimir Radonjanin, šef Katedre za građevinske materijale. Radonjanin kaže da to rešenje smanjuje zagađenost vazduha i okoline te nudi jeftiniju proizvodnju betona i maltera.

„Pepeo na deponijama je katastrofa, a pored onog iz termoelektrana imamo ga sve više i od sagorevanja biomase. S druge strane, beton je najproizvođeniji materijal na svetu. Velike su šanse da pepeo u određenom postotku zameni cement, ali država mora malo da pomogne“, kaže Radonjanin.

Izvor: Blic