Savet Evropske unije je usvojio Direktivu kojom se postavljaju stroža ograničenja za zagađujuće materije kojim se utiče na zdravlje ljudi, koje treba da budu postignute do 2030. godine. Građani mogu da traže odštetu ukoliko im zbog nepoštovanja propisa bude narušeno zdravlje.
Dozvoljena godišnja koncentracija za najsitnije čestice PM2.5 spušta se sa 25 na 10 mikrograma po kubnom metru, dok će za azot-dioksid biti prepolovljena na 20 mikrograma. Preporuka SZO je da koncentracija PM 2,5 ne bude veća od pet mikrograma po kubnom metru vazduha.
„Što su više premašene te preporučene vrednosti to je veća verovatnoća da će u kraćem periodu i sa većom verovatnoćom doći do pojave bolesti. Pored bolesti srca i krvnih sudova, tu su bolesti organa za disanje, tu je rak pluća, šećerna bolest“, rekla je dr Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO.
Direktiva propisuje da građani mogu da traže nadoknadu za narušavanje zdravlja zbog zagađenog vazduha, a države imaju rok od dve godine da je uključe u nacionalno zakonodavstvo.
„Sigurno je da će i naša Uredba biti ažurirana. Uradiće se sigurno revizije postojeće Uredbe koja će biti usaglašena sada sa novom ažuriranom verzijom koju je usvojila Evropska komisija“, izjavio je dr Andrej Šoštarić, načelnik Kabineta za ispitivanje vazduha Gradskog zavoda za javno zdravlje – Beograd.
Pročitajte još:
- EU: Prihode od trgovine emisijama ulaže u zelene projekte
- Srbija uručila prvu dozvolu za emisije gasova sa efektom staklene bašte
- Agenda za proboj: Smanjenje emisija kroz saradnju u ključnim sektorima
U Srbiji je poboljšan monitoring i on pokazuje da je i prošle godine vazduh bio veoma zagađen u većini gradova. Prekoračenje srednje dnevne granične vrednosti PM čestica od 50µg/m3 dozvoljeno je 35 dana godišnje, a taj broj je već premašen u 36 naselja. U Beogradu se kvalitet vazduha kontroliše na 40 mesta.
„Mi u jednom satu imamo 180 podataka od kojih generišemo jednu informaciju o tome kakav je načelno vazduh, znači kratku jasnu informaciju. Svakako se preporučuje da se smanji boravak na otvorenom prostoru, da se izbegava fizička aktivnost, hronične bolesnike da povedu posebna računa da li je potrebno da se obrate lekaru ukoliko osetite tegobe svoje osnovne bolesti“, dodaje dr Šoštarić.
Procenjuje se da zbog zagađenog vazduha svake godine 300.000 ljudi u Evropskoj unijii prerano umre.
„Ako posmatramo na 100.000 stanovnika i standardizovano na starost, Republika Srbija smrtnost od tih PM2,5 čestica ima skoro četiri puta višu nego razvijene zapadnoevropske zemlje i duplo višu nego što je svetski prosek“, rekla je Paunovićeva.
Vlada Srbije je pre dve godine usvojila Program zaštite vazduha do 2030. godine u kome se navodi da je aero-zagađenje jedan od vodećih faktora rizika za ljudsko zdravlje i uzrok oko 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji. Ako bi se smanjile emisije iz energetike, postrojenja za sagorevanje, saobraćaja, industrije i poljoprivrede, kako je planirano, taj broj bi se smanjio na 7.400 godišnje.
Izvor: RTS
