Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) je ključni strateški dokument koji u pogledu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte definiše ciljeve za 2030. godinu i predviđa veoma konkretne politike i mere i politike za njihovo dostizanje.
U cilju sprovođenja politike klimatske neutralnosti i dekabornizacije do 2050. godine kao i trasiranja puta ka energetskoj tranziciji, Republika Srbija je ratifikovala i potpisala niz međunarodnih akata. Ratifikacijom Sporazuma iz Pariza u okviru Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCC) iz 2015. godine Srbija je preuzela obavezu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prihvatila potrebu sprovođenja mera i aktivnosti koje vode adaptaciji na izmenjene klimatske uslove, dok je potpisivanjem Ugovora o Energetskoj zajednici i Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, preuzela obaveze izrade Integrisanog nacionalnog i klimatskog plana.
________________________________________________________________________
Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije (NAPOIE) (28.06.2013.) je dokument kojim se podstiče investiranje u oblast obnovljivih izvora energije (OIE), a u kome su utvrđeni ciljevi korišćenja obnovljivih izvora energije do 2020. i način njihovog ostvarenja. NAPOIE je nastao iz međunarodne obaveze koju je Republika Srbija preuzela 2006. „Zakonom o ratifikaciji ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti ujedinjenih nacija“ (2006).
Republika Srbija je, potpisivanjem ovog ugovora, prihvatila da primeni različite direktive u oblasti obnovljivih izvora energije, a u skladu sa Direktivom 2009/28/E3 prihvatila je obavezujuće ciljeve za članice Evropske Unije da obezbedi da OIE do 2020. godine učestvuju sa 20% u bruto finalnoj potrošnji na nivou EU; kao i da u istom periodu unapredi energetsku efikasnost i poboljša je za 20%. Aneksima su precizirani pojedinačni ciljevi svake države članice. Republika Srbija je, u skladu sa Direktivom 2009/28/E3 i Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice (18/10/2012), sebi postavila ambiciozan cilj od 27% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini, i s tim u vezi donela je čitav niz zakona, popisa i administrativnih odredbi, što je još jedna njena obaveza do kraja 2013.godine, proistekla iz Odluke Ministarstvog saveta Energetske zajednice.
– Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije
________________________________________________________________________
Prema Nacrtu Strategije Razvoja Energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine (2012) strateški razvoj energetike zasnovan je na uspostavljaju balansa između proizvodnje energije iz dostupnih izvora, potrošnje energije sa tržišnim i socijalno održivim karakterom, i efikasnije proizvodnje i korišćenja što „čistije“ energije iz obnovljivih izvora (OIE). Drugim rečima, efikasnijom proizvodnjom energije iz dostupnih i obnovljivih izvora, sa planiranim i isplativim plasmanom, moguće je uspostaviti održivi energetski sistem. S druge strane, strateški pristup energetici je put smanjenja ekoloških pretnji i ekonomskih troškova.
Prema najnovijoj strategiji planirani su sledeći prioriteti:
1) obezbeđivanje energetske bezbednosti, smanjivanjem uvozne zavisnosti, obezbeđivanjem energetskih rezervi nafte i prirodnog gasa i izgradnjom novih elektroenergetskih kapaciteta;
2) razvoj tržišta energije u okviru EU energetskog tržišta u koje je Republika Srbija integrisana potpisivanjem Ugovora o osnivanju energetske zajednice, što doprinosi ekonomskom razvoju i stabilnosti zemlje i izgradnji modernizacije elektroenergetske i gasovodne infrastrukture.
3) uspostavljanje održive energetike, kroz primenu mera energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i primenu normi za zaštitu životne sredine i smanjenje štetnih uticaja na klimu.
U cilju razvoja energetskog sistema planirana je izgradnja elektroenergetskih sistema, izgradnja sistema daljinskog grejanja, učešće energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije (BFPE) od 27%, otvaranje novih površinskih kopova za proizvodnju uglja, ublažavanje uvozne zavisnosti od nafte, izgradnja gasovodne infrastrukture za proizvodnju prirodnog gasa, uz efikasnije korišćenje energije širokog spektra primene.
U korist očuvanja životne sredine, tendencija globalne energetike je da se sve više oslanja na obnovljive izvore, a sve manje na iscrpive resurse. Na osnovu statistike „zelenog“ energetskog sistema Srbije, obnovljivi energetski potencijali su najviše korišćeni u hidrotokovima dok su preostali obnovljivi izvori još uvek u fazi razvoja. Uvođenjem principa „čistije“ i štedljivije proizvodnje energenata, razvija se i koristi sve efikasnija oprema i tehnologija, podstiču se projekti širokog spektra primene, od malih domaćinstava koji se priključuju na distributivnu mrežu do kapaciteta industrijskih razmera. Strateški nacionalni ciljevi su da se raspoloživi obnovljivi resursi koriste u proizvodnji električne enrgije, u toplanama i finalnoj potrošnji, kao i u saobraćaju.
Ova strategija potencira da se održiva energetika, između ostalog, postiže stvaranjem ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora energije.
________________________________________________________________________
U Nacionalnoj strategiji održivog razvoja (2008) sektora za obnovljive izvore energije, definisani su sledeći ciljevi:
-opsežnija istraživanja potencijala održivih izvora energije,
-određivanje tehnologija za koje je opravdano uvođenje podsticajnih mera i mehanizama,
-donošenje propisa (olakšica, podsticajnih cena itd.) za podsticanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora,
-povećanje obima korišćenja obnovljivih izvora energije,
-obrazovanje i razvijanje svesti kao podsticaj inkluzije u proizvodnju i korišćenje energije iz obnovljivih izvora.
– Nacionalna strategija održivog razvoja 2008-2017.
________________________________________________________________________
Strategija Razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine (2006) je u skladu sa procenom privredno-ekonomskog rasta, pretpostavkom makro-ekonomskih pokazatelja i energetskih faktora u ekonomiji i industriji tog stepena energetskog razvoja zemlje, sa definisanim prioritetnim i ostvarivim reformama, od kojih se obnovljivi izvori pominju u kontekstu postepenog uvođenja tehnološki pouzdane, energetski efikasne, ekonomski isplative i ekološki izvesne tehnologije, uz povećano i selektivno korišćenje novih i obnovljivih resursa koji imaju status komercijalnog energenta.
– Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine
________________________________________________________________________
Strategija Upravljanja otpadom za period 2010 – 2019.godine usvojena je 15. aprila 2010.godine. na sednici Vlade Republike Srbije.
Dokument predstavlja dugoročnu strategiju Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine.
Cilj je poboljšanje kvaliteta života stanovništva osiguravanjem željenih uslova životne sredine i očuvanjem prirode zasnovaane na održivom upravljanju životnom sredinom.
Ključni koraci uključuju jačanje postojećih i razvoj novih mera za uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom, dalju integraciju politike životne sredine u ostale sektorske politike, prihvatanje veće pojedinačne odgovornosti za životnu sredinu i aktivnije učešće javnosti u procesima donošenja odluka.
Utvrđivanje ekonomskih instrumenata i finansijskih mehanizama je neophodno kako bi se osigurao sistem za domaća i inostrana ulaganja u dugoročno održive aktivnosti. Takođe, strategija razmatra potrebe za institucionalnim jačanjem, razvojem zakonodavstva, sprovođenjem propisa na svim nivoima, edukacijom i razvijanjem javne svesti.
Strategija upravljanja otpadom:
– određuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom za naredni period, u saglasnosti sa politikom EU u ovoj oblasti i strateškim opredeljenjima Republike Srbije;
– usmerava aktivnosti harmonizacije zakonodavstva u procesu približavanja zakonodavstvu EU;
– identifikuje odgovornosti za otpad i značaj i ulogu vlasničkog usmeravanja kapitala;
– postavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoročni i dugoročni period;
– utvrđuje mere i aktivnosti za dostizanje postavljenih ciljeva.
– Strategija Upravljanja otpadom za period od 2010. – 2019. godine
