Klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima dovele su do široko rasprostranjenih i brzih promena u atmosferi, okeanima, kriosferi i biosferi. Njihove posledice i opasni vremenski uslovi poništavaju postignuća u razvoju i ugrožavaju dobrobit ljudi i planete, prema novom izveštaju više agencija koji je koordinisala Svetska meteorološka organizacija (WMO).
Koncentracije gasova sa efektom staklene bašte su na rekordnim nivoima, što podstiče porast temperature u budućnosti. Jaz između ciljeva i stvarnosti emisija ostaje veliki. Globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte porasle su za 1,2 odsto od 2021. do 2022. godine, dostižući 57,4 milijarde tona ekvivalenta ugljen-dioksida (CO2). Globalno prosečne koncentracije CO2, metana i azot-suboksida takođe su dostigle nove rekorde.
Prema sadašnjim politikama, postoji dve trećine verovatnoće da će globalno zagrevanje dostići 3 °C u ovom veku, navodi se u izveštaju “Ujedinjeni u nauci”. Da bi se globalno zagrevanje ograničilo na ispod 2 °C i 1,5 °C (iznad predindustrijskog perioda), globalne emisije do 2030. moraju se smanjiti za 28 odsto odnosno 42 odsto u odnosu na nivoe projektovane trenutnim politikama.
Ovaj izveštaj istražuje kako napredak u prirodnim i društvenim naukama, nove tehnologije i inovacije unapređuju naše razumevanje Zemljinog sistema i mogu biti ključni za prilagođavanje klimatskim promenama, smanjenje rizika od katastrofa i održivi razvoj.
Pročitajte još:
- Klizište izazvano klimatskim promena dovelo do vibriranja Zemlje
- SMO predviđa 60 odsto šanse za pojavu klimatskog fenomena “La Ninja”
- Emisije metana rastu brže nego ikada, uprkos globalnim obećanjima
Zbog svega je potrebna hitna akcija za smanjenje emisija, kao i prilagođavanje klimatskim promenama. Međutim, jedna od šest zemalja još uvijek nema nacionalni plan za adaptaciju, a značajan finansijski jaz ostaje, s opadanjem međunarodnog javnog finansiranja za adaptaciju od 2020. godine.
„Potrebna nam je hitna i ambiciozna akcija sada kako bismo podržali održivi razvoj, klimatsku akciju i smanjenje rizika od katastrofa. Odluke koje donesemo danas mogu biti razlika između budućeg sloma ili proboja ka boljem svetu” rekla je Selest Saulo, generalna sekretarka WMO.
Samit Ujedinjenih nacija o budućnosti pruža jedinstvenu priliku da revitalizujemo i ponovo pokrenemo našu zajedničku posvećenost globalnim ciljevima, navodi se u izveštaju, koji je sastavio konzorcijum agencija Ujedinjenih nacija, meteoroloških organizacija i naučnih i istraživačkih tela. Izveštaj takođe uključuje doprinos mladih i naučnika na početku karijere, koji su nosioci promjena za budućnost.
Napredak u meteorologiji, klimi, vodi i srodnim ekološkim i društvenim naukama pruža ogromne mogućnosti za podršku potpunom ostvarivanju globalnih ciljeva, uključujući Pariski sporazum, Agendu 2030, Sendai okvir za smanjenje rizika od katastrofa i inicijativu EW4All.
Revolucija u prognozi vremena
Zahvaljujući brzom napretku, veštačka inteligencija (AI) i mašinsko učenje (ML) omogućavaju preciznije modeliranje vremena koje je brže, jeftinije i dostupnije zemljama sa nižim prihodima i ograničenim računsko-kompjuterskim kapacitetima. Neke procene su pokazale da AI/ML ima potencijal u predviđanju opasnih događaja kao što su tropski cikloni i dugoročnijih pojava poput El Njinja i La Njinje.
Iako postoje velike mogućnosti, suočavamo se sa mnogim izazovima, posebno s ograničenom kvalitetom i dostupnošću podataka. Trenutni AI/ML modeli ne uključuju teže predvidljive varijable povezane sa okeanom, kopnom, kriosferom i ciklusom ugljenika.
Energetski portal
