Prema Evropskom institutu za energetske performanse zgrada (2019), 97 odsto postojećeg fonda zgrada u Evropi je neefikasno.
Otprilike 36 odsto emisija CO2 i 40 odsto potrošnje energije potiče iz sektora zgradarstva u Evropi. Potražnja za energijom u sektoru zgrada predstavlja veliki izazov i za Srbiju jer je više od 50 odsto ukupnog fonda zgrada u Srbiji starije je od 50 godina.
Procenjuje se da sektor zgrada troši oko 34 odsto ukupne finalne potrošnje energije, od čega je stambeni sektor koristio oko 70 odsto, poslovne zgrade 18 odsto, a javne zgrade 12 odsto.
Najveći potencijal za uštedu energije procenjen je u javnim zgradama i iznosi 35 – 40 odsto.
Grad Beograd kao prestonica Srbije sa najvećim brojem stanovnika, najvećim stambenim fondom i najvećom koncentracijom javnih zgrada, najviše pati od niskih energetskih performansi zgrada.
Iako u Beogradu postoji veliki broj zgrada sa velikom potrošnjom energije, postoji mogućnost da se ona smanji ulaganjem u renoviranje takvih zgrada.
Grad se pridružio dvema važnim regionalnim ekološkim inicijativama, odnosno Sporazumu gradonačelnika i Programu zelenih gradova EBRD-a. Evropska unija podržava ove napore grada.
Štaviše, sredstvima IPA granta, EU podržava renoviranje javnih zgrada u Beogradu koje imaju značajne gubitke energije i veliki potencijal za mnogo bolje energetske performanse.
Pročitajte još:
- ENERGETSKA EFIKASNOST ZGRADA – IZOLACIJA NA PRVOM MESTU
- ENERGETSKA SANACIJA ZGRADA I ZAŠTITNE MERE
- KAKO JE PAKISTANSKA BIBLIOTEKA POSTALA ENERGETSKI EFIKASNIJA?
Evropska unija i EBRD udružile su snage kako bi podržale grad Beogradu u renoviranju četiri zgrade u Beogradu. EU je obezbedila bespovratna sredstva u iznosu od 11 miliona evra, dok EBRD daje zajam od pet miliona evra gradu Beogradu za poboljšanje energetskih efikasnosti sledećih zgrada:
- Gradska biblioteka, koja je izgrađena 1922. Zgrada je na ukupnoj površini od 2.950 m2 i trenutno je u energetskom razredu – E, G.
Nakon renoviranja Gradska biblioteka će dobiti: Uštedu finalne energije od 86 odsto, uštedu primarne energije od 32 odsto, smanjenje emisije CO2 od 60 odsto i energetski razred – C, D.
- Studentska poliklinika, izgrađena 1923/24, na ukupnoj površini od 2.858 m2, trenutnog energetskog razreda D.
Nakon renoviranja Studentska poliklinika će dobiti uštedu finalne energije od 79 odsto, uštedu primarne energije od 60 odsto, smanjenje emisije CO2 za 74 odsto i energetski razred B.
- Studentski opšti stacionar izgrađenog početkom 20. veka. Zgrada je na površini od 2.539 m2, trenutnog energetskog razreda: C.
Nakon renoviranja Studentski opšti stacionar će dobiti uštedu finalne energije od 46 odsto, uštedu primarne energije od 40 odsto, smanjenje emisije CO2 od 41 odsto i energetski razred A.
- Zavod za hitnu medicinsku pomoć grada Beograda, izgrađenog 1957. na ukupnoj površini od 3.624 m2. Trenutni energetski razred C.
Zavod za hitnu medicinsku pomoć sastoji se od tri bloka i to: Blok A – garaža sa tehničkim uređajima (koja se trenutno ne greje), Blok B – Ambulanta, pozivni centar, administracija i Blok C – radionice, restoran, administracija.
Nakon renoviranja Zavod za hitnu medicinsku pomoć grada Beograda će dobiti uštedu finalne energije od 49 odsto, uštedu primerne energije od 16 odsto, smanjenje emisije CO2 od 30 odsto i energetski razred: B
Pored renoviranja zgrada, ovaj projekat ima za cilj da podrži grad Beograd i relevantne resorne sekretarijate u uspostavljanju održivog mehanizma finansiranja dalje obnove stambenih i nestambenih zgrada u Beogradu.
Takva tehnička podrška obezbeđuje izgradnju kapaciteta za gradsku upravu, stručnost o mehanizmima finansiranja i planiranju budućih investicija, razmenu iskustava i znanja sa državama članicama EU i kampanje za podizanje svesti za promovisanje prednosti energetske efikasnosti za životnu sredinu i privredu.
EU u Srbiji finansira projekte čiji je cilj sigurnost snabdevanja, diversifikacija izvora energije, liberalizacija tržišta i poboljšanje energetske efikasnosti. Krajnji cilj je smanjenje zagađenja i ublažavanje klimatskih promena, što su i ciljevi Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan, koje je Srbija podržala 2020.
Izvor: EURACTIV.rs
