Mnogi su sa nestrpljenjem dočekali prvi majski dan – državni praznik koji nas asocira na odmor, boravak u prirodi i porodično okupljanje. Ipak, ne smemo da zaboravimo pozadinu ovog praznika koja krije žestoke borbe za prava radika i činjenicu da su radnička solidarnost i otpor prema ekspoataciji podjednako važni i danas.
Sredinom 19. veka svetom je počeo da se širi talas demonstracija kojima su radnici zahtevali osmočasovno radno vreme. Radnici su, najpre u Australiji, a potom u Sjedinjenim Američkim Državama i ostatku sveta, štrajkovali za osam sati rada, radnička prava i mir u svetu.
Najmasovniji protest izbio je 4. maja 1886. godine u Čikagu gde je na ulice izašlo oko 200.000 radnika, a ovo mirno okupljanje pretvorilo se u tragediju kada je nepoznata osoba aktivirala bombu. Međunarodna socijalistička konferencija proglasila je 1. maj za Dan radnika 1889. godine, a prva zvanična proslava usledila je godinu dana kasnije.
U većini zemalja 1. maj je državni praznik koji se tradicionalno obeležava brojnim prolećnim festivalima i vojnim paradama.
U našoj zemlji praznik rada obično je povod da roštiljamo na obali neke reke ili jezera, pođemo na piknik ili jednostavno uživamo u sopstvenom dvorištu na blagom prolećnom suncu. Predah od rada svima će dobro doći, ali ne smemo zaboraviti na ono najvažnije – da očistimo za sobom nakon boravka u prirodi.
Neretko se dešava da iza kampera ostanu limenke, kese, pikavci i neugašena zgarišta. Osim što zagađuje vodu i zemljište, otpad narušava izgled naše prirode i čini da prelepe šume i obale počnu da liče na deponije.
Neugašena zgarišta predstavljaju opasnost od izbijanja šumskih požara, a takođe i pikavci bačeni u travu.
Potrebno je zaista malo da priroda ne oseti posledice našeg boravka u njoj – sve što treba jeste da pokupimo smeće za sobom i skrenemo pažnju ostalim kamperima da učine isto.
Neka praznik rada ostane simbol borbe za veće dobro – prava radnika, a sada i za čistu životnu sredinu.
Energetski portal
