Smećem, i to raznovrsnim, okruženi smo i krajnje je vreme da se preduzmu konkretne mere, koje će dati željene rezultate.
Za upravljanje otpadom i otpadnim vodama u Srbiji neophodno je gotovo 11 milijardi evra, a pored novca, presudna je svest građana, ali i odgovarajuće mere nadležnih u zaštiti životne sredine, koju uz sve probleme, ugrožavaju sve izraženije klimatske promene.
Pored divljih deponija, problem su preopterećene gradske deponije, među kojima je i ona u Novom Sadu.
Na njoj dnevno završi 350 tona otpada, od čega je oko 10 tona ambalažni otpad, koji preuzimaju ovlašćeni recikleri.
„Mi nemamo primarnu selekciju kada je u pitanju čvrsti, suvi, plastični otpad. Nigde u svetu se takav otpad, njegovo odnošenje ne naplaćuje”, rekao je Vladimir Galić, pokrajinski sekretar zadužen za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Strategija upravljanja otpada kod nas nije u potpunosti zaživela. Regionalni centri u Vojvodini funcionišu u tri mesta, u dva se očekuje početak rada, a izgradnja predstoji u tri grada.
Pored ovoga, u cilju zaštite životne sredine, Pokrajinska vlada se angažovala, i donela tekst Deklaracije kojom je predviđeno da se do kraja sledeće godine uvede zabrana korišćenja plastičnih kesa.
Podsetimo na to da se u marketima od prošle godine kese naplaćaju, a kupovina se drastično smanjila.
„Mi do sada nismo mogli da sufinansiramo projekte kada je u pitanju životna sredina, mogli smo da sufinansiramo plansku dokumentaciju. Ova Deklaracija će poslužiti kao pravni osnov od strane Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine da se mogu usmeriti lokalne samouprave kako bi određenu projektnu dokumentaciju radile”, dodao je Galić.
Do zabrane, kese se i dalje prodaju u marketima. U proseku, plastična kesa se koristi 20 minuta, dok je za njenu razgradnju potreban dugi niz godina.
Ulazak u Evropsku uniju zavisiće velikim delom i od uređenja životne sredine.
Izvor: RTV
