Iako suočena sa brojnim izazovima, Srbija ostaje istrajna na svom putu dekarbonizacije energetskog sektora, o čemu svedoče izmene i dopune Zakona o energetici i brojna ulaganja u obnovljive izvore energije. O važnim koracima koje je Srbija napravila u proteklom periodu na putu energetske tranzicije, kao i o planovima za budućnost, razgovarali smo sa savetnikom ministarke rudarstva i energetike za obnovljive izvore energije Radetom Mrdakom.
Nedavno su usvojene izmene i dopune Zakona o energetici, ali javnost još uvek nije u potpunosti upoznata sa svim detaljima. Koje su najvažnije novine koje ovaj zakon donosi i kakav će biti njihov konkretan uticaj na građane, a kakav na privredu?
– Izmene i dopune Zakona o energetici predstavljaju značajan korak u pravcu modernizacije našeg energetskog sektora i usklađivanja sa evropskim propisima. Pre svega, ukinuta je višedecenijska zabrana izgradnje nuklearnih elektrana, čime se otvara mogućnost da se o nuklearnoj energiji ponovo razmišlja kao o legitimnom i stabilnom izvoru energije, naročito važnom za proces dekarbonizacije. Zatim, izvršeno je prenošenje ključnih evropskih propisa koji se odnose na integraciju tržišta električne energije. Time se stvaraju uslovi za spajanje našeg tržišta sa susednim i širim evropskim tržištima, što znači veću konkurenciju, sigurnije snabdevanje i povoljnije uslove za krajnje potrošače.
Važno je istaći i uvođenje evropskih mehanizama za saradnju u kriznim situacijama – kao što su pravila o spremnosti na rizike i koordinaciji u vanrednim stanjima. U vremenu energetske nestabilnosti, ovakva regionalna koordinacija znači da nećemo biti izolovani, već deo šireg sistema energetske bezbednosti. Zakon takođe prepoznaje nove uloge potrošača. Uveden je koncept aktivnog kupca i energetske zajednice građana, čime se podstiče aktivnije učešće građana u energetskoj tranziciji. Dodatno, zakon po prvi put definiše pojam energetskog siromaštva i uvodi mehanizme zaštite za ugrožene kategorije stanovništva, čime dobija i važnu socijalnu dimenziju.
Konačno, prvi put se zakonodavno uvodi okvir za korišćenje vodonika, a takođe se prepoznaje i potencijal biometana kao ključnog faktora za dekarbonizaciju gasnog sektora. Sve ove izmene doprinose pravednoj i održivoj energetskoj tranziciji, uz očuvanje sigurnog i pouzdanog snabdevanja za građane i privredu.
Na Kopaonik biznis forumu najavili ste da Srbija planira da do 2030. godine dostigne 3,5 GW kapaciteta iz obnovljivih izvora energije. Koji su glavni koraci i strategije predviđeni za postizanje ovog cilja?
– Srbija je već uveliko na putu ka ostvarivanju ovog cilja, a ključne strategije su: Privatne investicije kroz aukcije – kroz sistem aukcija planiramo da aktiviramo najmanje 1.300 MW novih kapaciteta. Prve dve aukcije već su obezbedile 1.200 MW, što je znatno više od planiranih 850 MW za ta dva kruga. Ovaj pristup omogućava konkurentnost i dolazak novih privatnih investicija u sektor obnovljivih izvora energije. EPS kao ključni igrač – Elektroprivreda Srbije (EPS) ima centralnu ulogu u ozelenjavanju energetskog sektora. Trenutno radimo na velikim projektima, kao što su samobalansirajuće solarne elektrane od 1.000 MW sa baterijskim skladištem od 200 MW, kao i solarne elektrane „Morava” i „Kolubara” sa ukupno 120 MW. Takođe, u završnoj fazi su i prvi kapaciteti na vetar i sunce, poput VE „Kostolac” (66 MW) i SE „Petka” (10 MW). Kapaciteti građana i privrede – takođe računamo na instalacije od strane građana i privrede. Trenutno imamo oko 95 MW u privatnoj proizvodnji, a procenjujemo da bi se taj broj mogao povećati na minimum 300 MW do 2030. godine. Kombinovanjem ovih faktora, zajedno sa eventualnim komercijalnim projektima i trećim aukcijama, verujemo da ćemo do 2030. godine ostvariti cilj od 3,5 GW iz obnovljivih izvora.
U FOKUSU:
- Ekspedicija za novi život plastičnog otpada
- Kad prehrambeni otpad postane resurs
- Pametna energetika tima Turbine Tech
Drugi krug aukcija za obnovljive izvore energije uspešno je okončan. Kakav je vaš osvrt na postignute rezultate i da li je već poznato kada možemo očekivati raspisivanje trećeg kruga aukcija? Takođe, da li su u planu kvote koje će nadmašiti dosadašnje?
– Drugi krug aukcija za obnovljive izvore energije bio je veoma uspešan. Ukupno je dodeljeno 645 MW kroz 10 novih elektrana, što je značajno premašilo prethodne kvote. Posebno je važno istaći da je na ovim aukcijama prvi put uspešno implementiran mešovit tip aukcija, gde nije ključna samo cena već i spremnost investitora da svoj kapacitet ponudi garantovanom snabdevaču za potrebe garantovanog snabdevanja građana. Ovaj pristup je omogućio da sva struja koja se podstiče kroz ove aukcije ostaje na domaćem tržištu, čime smo dodatno obezbedili veću energetsku sigurnost za Srbiju.
Ponude su bile veoma konkurentne, sa cenama između 53,59 i 68,25 evra/MWh za vetroelektrane i 50,9 do 58 evra/MWh za solarne elektrane, što govori o velikom interesovanju i ozbiljnosti tržišta. Takođe, uspeli smo da privučemo investitore ne samo iz Srbije već i iz zemalja poput Kine, Španije i Francuske, što dodatno potvrđuje da je Srbija postavila temelje za dugoročnu i održivu energetsku tranziciju.
Treći krug aukcija još uvek nije zvanično raspisan, ali možemo očekivati da će se nastaviti u skladu sa našim ciljevima energetske tranzicije. Što se tiče kvota, za nas je relevantan jedino trogodišnji plan podsticaja i na osnovu njega će se određivati kvote u narednom periodu.
Sa povećanjem kapaciteta obnovljivih izvora, raste i rizik od fenomena „kanibalizacije” tržišta, gde viškovi zelene energije dovode do snižavanja cena. Na koji način Srbija planira da odgovori na ovu pretnju i zaštiti stabilnost tržišta i investicije?
– Srbija u ovom trenutku još uvek nije ozbiljnije izložena efektu kanibalizacije tržišta, ali prvi znaci tog fenomena već se osećaju, naročito u periodima vikendom i tokom dana sa velikim brojem sunčanih sati, kada je potrošnja u sistemu niska. Upravo u tim trenucima dolazi do viška električne energije iz solarnih elektrana i kratkoročnog pada cena, što može imati uticaj na održivost investicija u obnovljive izvore.
Najefikasniji način da se u ovom trenutku ublaži efekat kanibalizacije jeste povećanje fleksibilnosti elektroenergetskog sistema, prvenstveno kroz razvoj skladišnih kapaciteta. Srbija je već prepoznala ovu potrebu i kroz nedavne izmene i dopune Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (ZKOIE) predvidela je obavezu za investitore koji ne žele da čekaju na priključenje – oni će morati da obezbede skladišne kapacitete u vrednosti od 10 odsto instalisanog kapaciteta elektrane. Time se podstiče razvoj infrastrukture koja omogućava balansiranje sistema.
Osim toga, u planu je izgradnja velikih reverzibilnih hidroelektrana, pre svega RHE „Bistrica”, snage oko 650 MW, koja će biti ključni kapacitet za balansiranje proizvodnje novih velikih kapaciteta iz OIE i obezbeđivanje energetske stabilnosti.
Paralelno s tim razvijamo i projekat velikog solarnog parka snage 1 GW sa 200 MW baterijskih skladišta. Ove investicije će Srbiji omogućiti da višak energije iz solarnih elektrana koristi u kritičnim satima nakon zalaska sunca, kada potrošnja naglo raste, čime se direktno ublažava efekat kanibalizacije.
Naravno, skladištenje nije jedini odgovor. Fleksibilna potrošnja, odnosno veća uključenost potrošača u balansiranje sistema, takođe može doprineti ublažavanju ovog efekta. Na tome se već radi i radiće se dalje kroz razvoj aktivnih kupaca i agregatora, koji će imati ključnu ulogu u prilagođavanju potrošnje uslovima na tržištu.
Intervju vodila: Milena Maglovski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA
