Srbija je danas bezbednija i spremnija da se suoči sa elementarnim nepogodama nego što je bila za vreme poplava 2014, rečeno je na konferenciji na kojoj su promovisani načini za jačanje otpornosti lokalnih zajednica u takvim situacijama, a direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević kaže da je rezultat postignut strateškim planiranjem i primenom zakona.
„Nećemo sprečiti ni poplave, ni zemljotrese, ni sušu, bilo koju elementarnu nepogodu, ali ono što možemo da sprečimo jeste da šteta ne bude prekomerna. Napravili smo puno velikih koraka da bismo danas mogli da kažemo da smo i bezbedniji i spremniji“, kazao je Blagojević, ali je napomenuo da je potrebno još puno vremena i novca da bismo došli do tačke u kojoj ćemo moći da kažemo da smo bezbedni i spremni.
On je naveo da je izrada strateških dokumenata počela nedugo nakon poplava 2014. godine i istakao da su poplave te godine označile prekretnicu u razmišljanju o elementarnim nepogodama.
„Tada su elementarne nepogode u Srbiji prestale da predstavljaju praznu pretnju i da budu nešto apstraktno“, kazao je Blagojević i dodao da se to što je Srbija danas bezbednija i spremnija pokazalo i na delu, reagovanjem na poplave 2016.
Pomoćnik ministra i šef Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić naveo je da je prošle godine setom zakona postavljen zakonodavni okvir, što je dovelo do promene na bolje u odnosu na 2014.
„Promenila se svest o reagovanju, što je dobro. Sada nam predstoji promena svesti da se mnogo radi i kada se ništa ne dešava, odnosno promena svesti o preventivi“, kazao je Marić.
Dodao je da to nije proces koji će se desiti preko noći, kao i da bez lokalnih samouprava sve to će ostati spisak želja.
„Kod nas kada se ništa ne dešava je najkritičniji trenutak, jer onda se ljudi opuste. Treba da kao društvo pokažemo da razmišljamo o ovoj temi i da na njoj radimo i uradimo da sistem bude bolji. Tema današnje konferencije je jedan od koraka u tom pravcu“, naveo je Predrag Marić.
Na konferenciji je predstavljen „Program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda u jedinicama lokalne samouprave“, sa posebnim osvrtom na jačanje rodno osetljivih politika, koji je pomogla Misija OEBS-a u Srbiji, a šef te Misije Andrea Oricio kazao je da je reakcija cele zajednice uvek mnogo uspešnija ako se rodna komponenta uzima od početka u stvaranju nekog dokumenta ili traženju održivih rešenja.
Oricio je dodao i da OEBS nastoji da ostvari puno partnerstvo sa akterima i državnim institucijama, da pruži savete i tehničku podršku koja omogućava da se sprovode reforme i u sektoru o elementarnim nepogodama.
Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić istakao je da je po pitanju elementarnih nepogoda puno urađeno na republičkom nivou, kao i da sada to treba uraditi i u više od 100 lokalnih jedinica.
Govoreći o Programu, Staničić je kazao da je to dokument koji je prvi od primera usklađivanja lokalnih strategija i planova sa republičkim, a sve u skladu sa planskim sistemom Republike Srbije.
„U stvari, mi pričamo o sistemu, odnosno kako da ga napravimo da bude konzistentan, da prepoznaje sve nivoe vlasti, uloge i da se zna ko šta radi“, kazao je Staničić.
