U okviru javne rasprave o strateškim nacionalnim dokumentima u borbi protiv klimatskih promena, juče, 13. januara, u EU info centru su predstavljeni Predlog strategije niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom i Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja Strategije niskougljeničnog razvoja na životnu sredinu.
Usvajanjem ovih dokumenata, Srbija ispunjava svoje obaveze prema međunarodnoj zajednici u borbi protiv klimatskih promena, i doprinosi postizanju ciljeva dogovorenih Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama i Sporazuma iz Pariza, čiji je naša zemlja potpisnik. Kako je na predstavljanju nacrta dokumenata objasnila Jasmina Jović, pomoćnica ministra u Sektoru za zaštitu prirode i klimatske promene Ministarstva zaštite životne sredine, Strategijom niskougljeničnog razvoja definiše se dugoročna putanja niskougljeničnog razvoja Republike Srbije ka neutralnom i klimatski otpornom društvu, što ujedno predstavlja doprinos naše zemlje globalnoj borbi protiv klimatskih promena.
„Mi nismo izolovani od ostalog sveta, i moramo da uložimo napore da naše društvo modernizujemo u skladu sa principima održivog i niskougljeničnog razvoja“, naglasila je Jasmina Jović i dodala da će, uprkos brojnim izazovima koji predstoje, niskougljenična transformacija našeg društva doprineti modernizaciji i većoj konkurentnosti srpske privrede na svetskom tržištu, čistijoj životnoj sredini, ali i promeni svesti o značaju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Pročitajte još:
Kako je pomoćnica ministra ukazala, u ovoj godini koja će biti istorijska za borbu protiv klimatskih promena, Srbija će Sekretarijatu Okvirne konvencije, pored ove dugoročne strategije, dostaviti i ambicioznije nacionalne doprinose za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, koje je Srbija inicijalno dostavila prva u regionu i među deset zemalja u svetu.
Izražavajući zahvalnost Evropskoj uniji na pomoći i podršci u izradi ovih dokumenata, pomoćnica ministra je naglasila da ovim Srbija istovremeno ostvaruje još jedan korak u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, koja je povećala svoju ambicioznost u oblasti klimatskih promena, sa namerom da Evropa postane klimatski neutralan kontinent. Srbija će kao zemlja kandidat za EU ostvarivati ove izuzetno zahtevne zadatke, vodeći računa o dobrobiti i interesima naših građana i naše privrede, ali isto tako, o interesima planete na kojoj živimo, istakla je Jasmina Jović.
Kako je predočeno na prezentaciji, dugoročna Strategija niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom definiše 27 konkretnih mera koje se odnose na relevantne sektore, kojima će se neposredno doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali i sveukupnog zagađenja životne sredine. Strategijom je predviđeno šest različitih scenarija smanjenja i ublažavanja posledica klimatskih promena, sa krajnjim ciljem da do 2050. godine Srbija postane klimatski neutralna i klimatski otporna zemlja.
Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja Strategije niskougljeničnog razvoja na životnu sredinu koji je predstavila Marina Nenković-Riznić, viši naučni saradnik Republičke agencije za prostorno planiranje, pokazuje da će primena mera koje predviđa Strategija niskougljeničnog razvoja, imati pozitivne efekte na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Ona je istakla da je široka javnost bila uključena u najranijoj fazi izrade izveštaja, što je doprinelo temeljnosti i obuhvatnosti ovog dokumenta.
Javna rasprava o Predlogu strategije niskougljeničnog razvoja i javna rasprava o Nacrtu izveštaja o strateškoj proceni uticaja Strategije niskougljeničnog razvoja na životnu sredinu trajaće do 24. januara 2020. godine. I ovom prilikom pozvani su predstavnici državnih organa i institucija, stručne, naučne javnosti, civilnog sektora, svi zainteresovani građani, da svojim komentarima, sugestijama i predlozima doprinesu kvalitetu ovih dokumenata.
Nacrti dokumenata dostupni su za uvid i preuzimanje na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine, na Portalu e-Uprave i na internet stranici projekta.
