Otvarajući Evropsku nedelju održive enegrije EUSEW, Centralno evropski forum za razvoj CEDEF je, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za zaštitu životne sredine, a u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, UNS i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, NUNS, organizovao je danas Javnu debatu sa medijima, u Medija centru, pod nazivom „Perspektive obnovljivih izvora energije do 2020. godine – Ima li Srbija kapacitet za dostizanje cilja”.
Učesnici skupa su ukazali na činjenicu da Srbija ima kapacitet da ispuni svoje ciljeve o udelu OIE u ukupnoj potrošnji energije do 2020. godine, odnosno da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih 21,2 na 27%; ali da smo trenutno u velikom zakašnjenju.
Za nekoliko godina, u Srbiji će morati da budu povučeni iz upotrebe kapaciteti za proizvodnju električne energije, uglavnom termoelektrane, ukupne snage oko 1.000MW, najviše zbog zastarelosti. Potencijalna zamena ovih postrojenja se upravo vidi u obnovljivim izvorima energije. Energetski potencijal OIE u Srbiji je značajan, ali nije dovoljno iskorišćen. Procene govore o potencijalu od preko 4 miliona tona ekvivalentne nafte (ten) godišnje, što odgovara gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom. U prethodnih par godina doneto je niz strateških dokumenata i zakona kojima se otvara mogućnost bržeg razvoja sektora energetike. Veliki napredak u oblasti održivih izvora energije napravljen je i usvajanjem Nacionalnog akcionog plana za korišćenje OIE u 2013. godini, kojim se pre svega akcenat stavlja na ulaganja u biomasu, energiju vetra i sunca, male hidroelektrane i geotermalnu energiju.
Predsednik CEDEFa, gospođa prof. dr Ana B. Bovan je istakla, otvarajući skup, da je bliža saradnja regulatora, eksperata i privrede nužna, kako u fazi donošenja, tako i u fazi primene propisa. “Okupljajući sve faktore uticaja u oblasti obnovljive energije u Srbiji, CEDEF će nastaviti da pruža doprinos približavanju stavova i prevazilaženju izazova u cilju da Srbija što pre dostigne postavljene energetske standarde”, kaže Bovan.
Gospodin Predrag Milanović, savetnik u Sektoru za OIE Ministarstva rudarstva i energetike, je izjavio da je Ministarstvo rudarstva i energetike prepoznalo značaj obnovljivih izvora energije, i u skladu sa obavezama prema Energetskoj zajednici, intenzivno radi na stvaranju ambijenta za promociju korišćenja OIE. U prethodnom periodu je napravljen pravni okvir koja omogućava bezbedna ulaganja u ovu oblast, dodao je i rekao da se u narednom periodu mogu očekivati i nove povoljnosti za investitore, kao i da će ministarstvo u narednom periodu završiti predlog novog Zakona o energetici, i uskladiti podzakonska akta sa novim zakonom, kao i urediti pravni okvir u oblasti biogoriva i biomase.
Prema rečima gospođe Ane Brnabić, direktora Srpskog udruženja za energiju vetra SEWEA, Nacionalnim akcionim planom je navedeno da 46% od naših ukupnih instalisanih kapaciteta do 2020. godine treba da dođe iz vetra i da na vetroparkove treba gledati kao na velike infrastrukturne projekte koji u naredne 2 godine mogu da pokrenu našu građevinsku industriju, donesu velike prihode u budžet i zaposle naše firme na održavanju ovih objekata. Ona je dodala da treba da težimo čistijoj proizvodnji energije jer su naše termoelektrane sada najveći zagađivači u Evropi i, kako je istakla, naš energetski sektor sada ima izbor između izgradnje novih termoelektrana i vetroparkova. Pored toga, ona je napomenula da će cena električne energije iz novih termoelektrana biti između 7 i 9 evrocenti i da je cena iz vetroparkova u ovom trenutku je 9,2 centa, kao i da ćemo ugalj morati da uvozimo, dok je vetar naš sopstveni izvor koji nikada neće presušiti.
Gospodin Igor Korać, zamenik direktora Bloka energetika NIS-a istakao je da NIS poštuje međunarodne trendove i preporuke koji se tiču energetske stabilnosti, održivog razvoja i zaštite životne sredine u nameri da i na ovaj način doprinese naporima Srbije da se približi zahtevima EU za razvoj „zelene energije“; kao i da u NIS-u aktivno razvijaju o inovativnim rešenjima koja doprinose čistijem i zdravijem okruženju i istovremeno podižu unutrašnju efikasnost u oblasti uštede energije.
Pomoćnik generalnog direktora Beogradskih elektrana gospodin Petar Vasiljević rekao je da će u ostvarivanju cilja od 27% značajnu ulogu imati sistemi daljinskog grejanja Srbije. Prema njegovim rečima, danas nažalost, od ukupno proizvedenih 7.000 Gwh/god toplotne energije, preko 99% potrošnje primarne energije čine fosilna goriva. On je istakao da prošle godine Ministarstvo rudarstva i energetike je kroz projekat promocije biomase u 15 gradova Srbije želelo da, korišćenjem feed-in tarife, podstakne izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja korišćenjem biomase, ali da međutim, pad cena električne energije na svetskom tržištu, visoki investicioni troškovi kogenerativnih postrojenja i dugačak put dobijanja saglasnosti za izgradnju postrojenja nisu povoljno uticali na donošenje odluka o prihvatanju velikih kreditnih zaduženja u najbolje rangiranim lokalnim samoupravama.
Gospodin Bojan Grujički, direktor kompanije Viessmann, na pitanje ima li Srbija kapacitet za dostizanje cilja do 2020. godine, odgovorio je da je to moguće jedino ako se premosti jaz između realnih potencijala i nerealnih želja. On je istakao da u Srbiji postoji veliki broj institucionalnih i rezidencijalnih objekata koji bi bili idealni korisnici obnovljivih izvora energije, ali da ne postoji sistem stimulacije od strane državnih organa niti od strane finansijskih institucija koje bi ih usmerile u tom smeru. Važeći Zakon o energetskoj efikasnosti ne prepoznaje uštede koje se ostvaruju upotrebom obnovljivih izvora energije u grejanju, već isključivo građevinske mere, što još više destimuliše njihovu primenu, rekao je gospodin Grujički prisutnima.
O tome koliko je Standard ISO 50001 važan za postizanje energetske efikasnosti ukazali su gospodin prof. dr Vojislav Božanić sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu i gospodin Nenad V. Pavlović, direktor Direkcije za podršku investicionim projektima kompanije NIS. Ovaj sertifikat predstavlja tehničku i menadžment strategiju energetskih resursa i potrošnje energije radi postizanja energetske efikasnosti i namenjen je sertifikaciji velikih potrošača energije, ali i svim organizacijama koje žele da poboljšaju svoju enertgetsku performansu. Ovo je prvi standard kod koga je finansijska korist jasno vidljiva. Nemačka je zemlja sa najvećim brojem ISO 50001 sertifikata i to čak 1115 sertifikata, dok je na drugom mestu Španija sa 120. Prema rečima gospodina Božanića, u Srbiji su 2012. godine samo dve organizacije posedovale sertifikate ISO 50001, dok u 2014 ovaj sertifikat, između ostalih, poseduju kompanije NIS, Henkel, Energotehnika, SNE Energy, Energoprojekt ENTEL, Transnafta”.
Energetski portal
