Kante za otpad živopisnih boja u dvorištima i na javnim površinama u Nemačkoj ne predstavljaju samo estetske detalje, već su tu da prikupe različite vrste smeća, koje Nemci vrlo pažljivo razdvajaju.
Prema najnovijim podacima koje je OECD objavio, Nemačka je zemlja sa najvećom količinom recikliranog materijala na svetu, sa preko 65 procenata komunalnog otpada koji je recikliran i kompostiran tokom 2013. godine. Sistem sortiranja otpada u ovoj zemlji je sjajno organizovan i za Nemce predstavlja neizostavni deo kulture življenja, ali s vremena na vreme može da dođe do malih zabuna.
Ukoliko se greške prilikom sortiranja otpada dogode pred svedocima, nema sumnje da će se isti pobuniti. Ipak, dobra vest je to da ove aktivnosti nisu komplikovane kao što izgleda.
Odlaganje raznobojnog stakla u kante veselih boja
Staklo se u Nemačkoj odlaže u kante bele, braon i zelene boje. I dok je plave, žute i zelene boce dozvoljeno odlagati zajedno, komadi stakla od razbijenih prozora ne bi trebalo da budu bačeni u iste kontejnere, jer su napravljeni od drugih vrsta stakala, pa bi njihovo mešanje moglo da poremeti postupak reciklaže. Poklopci boca takođe nisu poželji u ovim kontejnerima, jer su napravljeni od potpuno drugih materijala. Međutim, dvorišne kante namenjene za predmete od stakle nisu dostupne u svim delovima Nemačke. U ovom slučaju, staklo može biti odloženo i u nekom od javnih kontejnera, pod uslovom da se ova, često bučna aktivnost, obavlja ne remeteći javni red i mir tokom časova odmora, vikenda i praznika.
Povratna ambalaža donosi prihod
Većina supermarketa širom Nemačke ima automatizovane mašine za povraćaj ambalažnih boca. Ovi aparati funkcionišu tako što „pojedu“ donete boce i nakon toga nagrade počinioca, najčešće sa 8 centi za staklenu i 25 centi za plastičnu ambalažu. Imajući u vidu da veliki procenat Nemaca pije mineralnu vodu, vraćanje ambalaže može da predstavlja obaveznu nedeljnu aktivnost.
U urbanim sredinama, kada građani nisu u mogućnosti da prazne boce ponesu sa sobom prilikom odlaska u radnju, dodatna opcija je ostavljanje istih pored kontejnera, u prihvatnim postoljima. Iako naizgled pomalo neuredno, odlaganje na ovaj način olakšava posao ljudima koje se bave prkupljanjem ambalaže i odnošenjem u otkupne centre.
Plave kante za papir
Verovatno da ne postoji stanovnik Nemačke koji ne zna da plavi kontejneri služe za odlaganje papira i kartona, pa opet, mnogi još uvek ne mogu da shvate da to nikako nije mesto za odlaganje papirnih kutijica od pomfrita i pice. Ostaci hrane stvaraju problem u procesu reciklaže papira i kartona. Takođe, specifične vrste papira na kojima se izrađuju flajeri i posteri, zahtevaju nešto različit tretman.
Braon ili zelena za biorazgradivi otpad
Kontejneri u braon ili zelenoj boji koriste se strogo za baštenski kompsot. U njima istovremeno ne bi trebalo da se nađu i otpaci od hrane, jer su za ove ostatke predviđene kante za biomulj, koji se prerađuje specijalnim fermentacionim procesima.
Žuta za sve vrste ambalaža
Širok asortiman ambalaže poput aluminijumskih konzervi, plastičnih kutija, tetrapaka i polistirena baca se u žute kante. Iako se preporučuje odlaganje potpuno ispražnjene ambalaže, ovo je jedan od tokova otpada gde su tragovi hrane dozvoljeni u manjim količinama, jer ove kante svakako odlaze na dalje sortiranje, gde se najbolji materijali odvajaju za reciklažu, a ostaci se spaljuju i pomoću njih se proizvodi električna energija. U pojedinim oblastima, ambalaža se odlaže u žutim kesama koje su namenjene za istu aktivnost i iznose se napolje u određenim danima.
Crne kante za neraspoređene ostatke
Crne ili sive kante koriste se za odlaganje onoga što nije pronašlo mesto u prethodno navedenim kontejnerima, poput pelena, opušaka ili bilo koje druge nečistoće. No i količine ovog otpada se mogu smanjiti. Preciznije, opasan otpad, kao što su ostaci boja, insekticida, hemikalija, korozivnih proizvoda ili fluorescentnih cevi i baterija mora se prikupljati odvojeno.
Mnoge radnje širom Nemačke otkupljuju iskorišćene baterije. Svako naseljeno mesto ima razvijen sistem za sakupljanje različitog opasnog otpada, sa zakazanim datumima kada se on odvozi komunalnim vozilima, a takođe postoje i specifične lokacije gde ga je moguće odneti u sopstvenoj režiji. Razlog zbog koga opasan otpad ne bi smeo da dospe u kante sa drugim otpadom je taj što prilikom spaljivanja emituje velike količine toksičnih gasova.
Kabasti otpad ne zauzima čitave kontejnere
Kada nameštaj ili slični predmeti dotraju, oni u Nemačkoj neče završiti zajedno sa drugim otpacima. Postoje posebna mesta na kojima se ostavljaju stare sofe, stolice, bela tehnika ili građevinski materijali, u danima predviđenim za njihovo odlaganje. Mnogi stanovnici Berlina predmete koji su još uvek ispravni za upotrebu ostavljaju ispred dvorišta sa naznakama da ih poklanjaju, nadajući se da će na taj način njihova upotreba biti produžena.
Posebni kontejneri za odlaganje odeće
Polovna odeća i obuća ne završava u kantama za smeće. Prostor za njeno prikupljanje nalazi se na više lokacija širom gradova, pa dobrotvorna udruženja neretko preprodaju recikliranu odeću. Mnogi stanovnici garderobu koju više ne žele ostavljaju ispred kontejnera, kako bi ugroženi građani kojima je ista neophodna mogli da je pokupe na licu mesta.
Nikada ne prepunjavaju kante za smeće
Ukoliko se kante i kontejneri prepune, operateri koji prikupljaju smeće imaju prava da odbiju njihovo pražnjenje. Iz ovog razloga, retke su situacije u kojima ćete zateći jednog Nemca kako dodaje smeće na vrh prepunjenog kontejnera. Neka od domaćinstava drže kante zaključane upravo zato da izbegnu neprijatnost da smeće komšije prekoputa završi u njihovom dvorištu. Moguće je, naravno, dobiti dodatan prostor za odlaganje smeća, ali je za ove usluge potrebno platiti i dodatni porez.
Uprkos reputaciji koju imaju u pogledu sortiranja otpada, nisu svi građani Nemačke baš uvek dosledni ovim principima. Ponedeljkom ujutru, šetnja kroz parkove u kojima su dozvoljeni zabava i roštiljanje pokazuju da i Nemci umeju da se opuste. Svakako, ne može se osporiti velika disciplina i strateško planiranje generisanja otpada, jer je svest o uticaju ovog problema na životnu sredinu naširoko rasprostranjena.
Sada, kada su i nama poznata germanska pravila za sortiranje, šta nas može sprečiti da postanemo pravi štreberi u sortiranju otpada? Možda Srbija u nekim budućim statistikama zauzme Nemačkoj lidersku poziciju.
Izvor: dw.com
