Tek kada je pokrenut projekat sanacije aktuelne deponije u Vinči i izgradnje postrojenja za preradu otpada, otkriveno je koliko je sadašnje smetlište u ovom delu prestonice – opasno.
Kako stoji u predlogu izmena i dopuna plana detaljne regulacije sanitarne deponije „Vinča“, „na ovom prostoru je tokom više od 20 godina rada formirana tipično nehigijenska deponija, što je za posledicu imalo zagađenje voda Ošljanskog potoka i bare, zagađenje okolnog poljoprivrednog zemljišta i vazduha, te zatečeno stanje nameće potrebu planskog rešenja sanacije, kao i proširenja postojeće deponije“.
U ovom dokumentu poseban osvrt je na poljoprivredno zemljište koje se nalazi u blizini deponije.
„U bližem okruženju tela deponije i kanala koji odvodi procednu vodu prema Ošljanskoj bari nalaze se parcele sa povrtarskim kulturama. Žitelji okolnih naselja (Veliko Selo i Slanci) tradicionalno se bave povrtarstvom i snabdevaju Beograd povrćem. S obzirom na to da su dominantni vetrovi za ovo područje iz pravca zapad-severozapad (10,2 odsto čestine) i istok-jugoistok (8,8 odsto čestine), najsitnije frakcije sa površine deponije zasipaju poljoprivredno zemljište“, stoji u zvaničnim spisima.
Posle ovih podataka ostaje nam da se zapitamo kojeg je kvaliteta voće i povrće koje jedemo sa zelenih pijaca, a koje stiže sa ovog područja. U Sekretarijatu za privredu – Sektor poljoprivrede poručuju da odgovore na pomenuta pitanja treba tražiti od Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
„Što se tiče ispravnosti poljoprivrednih proizvoda koji dospevaju na zelene pijace, ovaj sekretarijat nema nadležnosti u kontroli kvaliteta namirnica“, navodi se u saopštenju ovog poslednjeg sekretarijata.
Svesni velikog ekološkog problema na lokaciji deponije u Vinči, oni su u septembru 2017. godine potpisali ugovor za projekat javno-privatnog partnerstva za pružanje usluga tretmana i odlaganja komunalnog otpada.
– Problem zagađenja deponijom će biti potpuno rešen, bilo da je u pitanju zemljište ili podzemne i površinske vode. Generisani pepeo će biti korišćen u građevinarstvu, a mala količina preostalog opasnog otpada će biti tretirana i pretvorena u inertni otpad, neškodljiv za životnu sredinu – poručuju iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Da je sadašnja deponija veliki problem u tome se svi slažu, ali niko od nadležnih nije mogao da potvrdi da je sve voće i povrće koje decenijama stiže iz gore pomenutih naselja potpuno ispravno.
U pomenutom dokumentu stoji i da „u toku vršenja redovnih procesa sakupljanja, tretmana, reciklaže, skladištenja, odlaganja otpada dolazi do pojave emisije gasova koji mogu uticati na kvalitet vazduha, te širenje neugodnih mirisa. Najčešće su to mirisi merkaptana, amonijaka, vodonik-sulfida koji imaju izuzetno jak i neugodan miris iako su im koncentracije i niže od onih koje su određene za granične vrednosti”.
Izvor: Blic
