Iako je na lošem glasu zbog svog nepovoljnog uticaja na ljudsko zdravlje, šećer je još uvek neizostavni sastojak jela koje najviše volimo. Ipak, sladokusci će možda morati da naprave određene ustupke kada je reč o količini unetog šećera – ako ne zbog zdravlja, onda zbog zaštite životne sredine.
Tim istraživača sa Instituta za nauku o životnoj sredini i tehnologiju Autonomnog univerziteta u Barseloni analizirao je potencijalne prednosti smanjenja potrošnje šećera kroz prenamenu zemljišta koje se koristi za uzgajanje šećernih kultura, stoji u saopštenju pomenutog univerziteta.
Njihova studija, objavljena u časopisu Nature Sustainability, ispituje tri scenarija prenamene zemljišta, a to su da: 1) EU ponovo pošumljava svoje postojeće šećerne površine, 2) da EU počne da koristi svoje useve šećerne repe na proizvodnju etanola i 3) da EU izvozi višak proizvedenog šećera, dok Brazil koristi svoje useve šećerne trske za proizvodnju etanola.
Proračuni pokazuju da bi emisije mogle opasti za 20,9 do 54,3 miliona tona ekvivalenta ugljed-dioksida godišnje prema prvom scenariju. Ovo je dvostruko više od ušteda koje bismo mogli da ostvarimo iz drugog scenarija i četiri puta više od onih u trećem scenariju.
Studija sugeriše da bi sporazum između EU i Brazila, pri čemi se EU fokusira na proizvodnju šećera od šećerne repe, dok Brazil proizvodi etanol iz šećerne trske, pružio najveće koristi za životnu sredinu. Budući da se proizvodnja etanola od šećerne trske već pokazala kao ekonomski isplativa Brazilu, uticaj na farmere i u Evropskoj uniji i u Brazilu bio bi minimalan.
Istraživači naglašavaju i potrebu za oporezivanjem šećera jer je on, kako kažu, jedna od najgorih namirnica za jelo iz zdravstvene perspektive, dok sa druge strane ima veliki potencijal za proizvodnju biogoriva.
Pokazalo se da je oporezivanje šećera efikasno u zemljama kao što je UK, i stoga predstavlja obećavajući instrument koji indirektno doprinosi ublažavanju klimatskih promena. Oporezivanje šećera neće uticati samo na krajnju upotrebu, već će i smanjiti upotrebu šećera u proizvodnim sektorima, kao što su pića, tvrde autori studije.
Milena Maglovski
