Pre tačno mesec dana građane Crne Gore, neprijatno je iznenadila vest da je reka Cijevna u svom gornjem toku koji protiče kroz Albaniju drastično devastirana usled izgradnje malih hidroelektrana.
Podsećamo da je na teritoriji Albanije na reci Cijevna u toku izgradnja jedne mHE dok je prema nezvaničnim informacijama planirana izgradnja ukupno 14 mHE.
Odgovori na pitanja koje smo do sada dobili od nadležnih institucija iz susedne Albanije, nejasni su i oprečni. Naime, informacije jednih izvora impliciraju na to da predmetne mHE nisu dobile neophodne dozvole a sa druge strane crnogorskoj javnosti je saopšteno da ne postoje prekogranični uticaji te da samim tim nije bilo potrebno uključivati našu javnost.
Kontradiktornost u odgovorima i velike nepoznanice o tome šta država Albanija tačno planira na ovoj reci, trebale bi biti dovoljan razlog da naše institucije pokrenu inicijativu za uključivanje u proces prekograničnog uticaja na životnu sredinu, shodno ESPOO konvenciji čije su potpisnice i Crna Gora i Albanija. Već sada je jasno da se države potpisnice ne mogu usaglasiti oko toga da li bi moglo biti značajnih negativnih posledica preko granica, te se očekuje da država Crna Gora to pitanje uputi istražnoj komisiji koja se u ovakvim slučajevima formira sa ciljem da neutralno sprovede javnu raspravu i izrazi svoj stav o tome u kojem stepenu će predmetni projekti uticati na životnu sredinu.
Imajući u vidu da je kanjon Cijevne Emerald stanište, a samim tim i jedan od kandidata za buduće Natura 2000 zaštićeno područje, te da je u Crnoj Gori kanjon proglašen spomenikom prirode (III IUCN kategorija), posebno zabrinjava činjenica da ni nakon mesec dana od saznanja da je reka Cijevna devastirana u svom gornjem toku, crnogorske nadležne institucije nisu uradile gotovo ništa kako bi sačuvali ovu reku zaštićenu i na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Ne samo da nisu preduzete potrebne mere već je građanima pokazana velika nezainteresovanost za rešavanje problema.
Izvor: CZIP
