Ove nedelje očekuje nas prvi ovogodišnji toplotni talas, a ponegde će temperatura dostići i 40°C. Većini biljaka najviše odgovara raspon od 15 do 30°C. Kada su one duže vreme iznad 32°C, njihov rast se usporava, a neke pokazuju znakove stresa.
Iznad 40°C će preživeti, ali uz mnoge znakove toplotnog stresa zavisno od vrste, fazi rasta i drugim faktorima kao što je nedostatak padavina ili jak i suvi vetar i slično.
U svakom slučaju, ekstremne temperature vazduha, a onda i zemljište usporavaju hemijske aktivnosti i rast biljaka.
Znakovi toplotnog stresa
Uvijanje listova jedan je od prvih znakova, a koji je možda najočitiji kod kukuruza i paradajza. Puči listova se zatvaraju kako bi zadržali što više vlage u biljci zbog čega se oni uvijaju prema unutra ili van.
Do uvenuća dolazi kada biljci nedostaje vlage, a najočiglednije je u najtoplijem delu dana. Ona se preko noći, do jutra uglavnom oporavi.
Suvi krajevi listova još su jedan znak da se biljka bori sa stresom, a češće se dogaša kod biljaka sa velikim lišćem poput tikvi i bundeva gde je veća površina lista kojom se može održavati njegova funkcija.
Javlja se i odbacivanje cveta, ali i ploda, čime biljka čuva resurse za preživljavanje. Najčešće se događa kod mahunarki, paradajza, paprike, tikvica i bundeva.
Ožegotine na plodovima koji su okrenuti suncu u najtoplijem delu su jedan od simptoma i ne treba ih zameniti sa virusnim i bakterijskim oboljenjima. Mogu se pojaviti kao vodenaste mrlje, u vidu promene boje, mehurića kao kod opekotina, nekrotiranih područja i slično.
Vršna trulež plodova povezana je sa nedostatkom kalcijuma, a još je više potencirana usled visoke temperature. Ova je pojava najočiglednija kod paradajza i paprike. Rešenje je u redovinim zalivanju.
Pročitajte još:
- SRBIJA U NOVOM KLIMATSKOM PERIODU – MORA DA SE MENJA I NAČIN NA KOJI PROIZVODIMO HRANU
- AFRIČKA KUGA SVINJA U VALJEVSKIM SELIMA – POTVRĐENA U 17 GAZDINSTAVA
- RATARI SMANJUJU POVRŠINE POD SUNCOKRETOM: LOŠ PRINOS, NISKA CENA?
Šest načina kako pomoći biljkama
U ovom periodu redovno zalivajte biljke, najbolje u jutarnjim satima, a po potrebi i večernjim. Dajte im dovoljno vode koja će dopreti do dubljih površina. Bolje je obilno zaliti biljke svaki drugi dan nego svaki dan po malo jer takva će voda zapravo brzo ispariti i neće doći do korena. Mlade biljke sa slabije razvijenim korenom tražiće češće vodu od starijih.
Biljke zagrnite zemljom, kako bi što više stabljike bilo pokriveno zemljom te malčirajte, posebno one koje imaju plitko korenje. Neka malč bude debeo pet do 10 cm jer će samo tako zadržati vlagu i samo tlo hladnijim.
Pomoću agritekstila ili mreže za voćarstvo zasenite najosetljivije povrće. Pazite da usled vetra ili nevremena tekstil ne padne na povrće te ga ošteti. Redovno pregledavajte ovakvu zasenu i namestite ih po potrebi te uklonite kada previsoke temperature prođu.
Između biljaka redovno uklanjajte korov i ostavite ga na zemlji jer će čuvati vlagu i tlo od isušivanja. Ali, ako korov raste odmah uz povrće i nije previsoko, nemojte ga čupati jer on pravi prirodan hlad.
Berbu obavljajte rano ujutro ili još bolje, navečer kako bi se lišće tokom noći „namestilo“ u pravi položaj. Ovo je posebno važno kod mahunarki i krastavaca.
S đubrenjem pričekajte hladnije razdoblje jer pri ovakvim uslovima nije dobro podsticati novi rast biljke. Odložite i primenu insekticida, pa i onih prirodnih jer možete oštetiti list.
Izvor: Agroklub
