Sarajevska sedmica energije i klime (SECW), konferencija međunarodnog karaktera, osmišljena kao pet klimatskih oblasti za pet dana konferencije, održaće se od 23. do 27. septembra 2024. godine. Prvi dan konferencije posvećen je karbonskoj neutralnosti, drugi pravednoj tranziciji i kritičnim mineralnim sirovinama, treći oblikovanju budućnosti električne energije, zatim je ceo jedan dan posvećen Emeriku Blumu, poslednjeg dana razovaraće se o oblikovanju energetske sigurnosti i nezavisnoti.
S obzirom na trenutne izazove i prilike, SECW 2024 predstavlja važnu platformu za raspravu o budućnosti energetike i klimatskih politika u Bosni i Hercegovini i regionu Zapadnog Balkana. Učesnici će imati priliku da razmene iskustva i ideje koje mogu doprineti održivom razvoju i smanjenju emisija ugljenika u regionu te pomoći donosiocima odluka.
Uoči druge Sarajevske sedmice energije i klime 2024, razgovarali smo s Mirsadom Jasarspahićem, predsednikom Privredne komore FBiH o ključnim panelima na SECW 2024.
Kako vidite ulogu EU ETS u kontekstu Bosne i Hercegovine i njenog pristupa prema klimatskim promenama?
– Evropska unija je još 2005. godine kao mehanizam za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte uvela sistem trgovanja emisijama (ETS) definisan Direktivom EU o sistemu trgovanja emisijama ugljen-dioksida. Pri tome se odredi ukupni nivo za emisije gasova sa efektom staklene bašte u državi i unutar te mere se omogući trgovanje emisijama putem emisionih dozvola. To predstavlja okvir koji omogućava trgovanje emisijama ugljenika unutar EU. Za BiH, koja deli sudbinu ovog dela Evrope bez uspostavljenog sistema trgovanja, uspostavljanje EU ETS mogla bi biti ključna za integraciju u evropske energetske i klimatske politike i izbegavanje negativnih efekata primene CBAM mehanizma. Da bi se izjednačili tržišni uslovi za sve kompanije i izbeglo premeštanje energetski intenzivne industrije van unije, EU uvodi CBAM (Cross Border Adjustment Mechanism) tj. karbonsku naknadu za proizvode koje se uvoze u EU iz zemalja koje nemaju uveden sistem plaćanja naknada za emisije ugljen-dioksida. BiH je kroz Nacionalni energetski i klimatski plan (NECP) planirala uvođenje EU ETS do 2026. godine i jedina smo država u regionu koja je to planirala u NECP-u. Sredstva prikupljena kroz EU ETS bi se usmerila na projekte tranzicije, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i time bi se sredstva zadržala u našoj zemlji i kroz finansiranje projekata mogla pomoći kompanijama da zadrže svoje pozicije u globalnim lancima snabdevanja. To ne samo da bi podstaklo smanjenje emisija, već bi i otvorilo vrata za investicije u obnovljive izvore energije i održive tehnologije.
Kakvu opasnost CBAM donosi za zemlje koje se bore s emisijama ugljenika, uključujući BiH?
– CBAM je u stvari podskup EU ETS sistema koji je osmišljen da praveći balans između konkurentnosti i klimatskih ciljeva ujedno zaštiti evropske proizvođače od konkurencije izvan EU iz regiona koji svoje proizvođače nisu opteretili tim naknadama. Za BiH, i za njenu izvozno orjentisanu prerađivačku industriju to je veliki izazov zbog korišćenja energije koja prvenstveno dolazi iz termopostrojenja, ali je ujedno i šansa da se preusmere investicije i modernizuju industrije, investira u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost u proizvodnim pogonima jačajući time svoju konkurentnost na tržištu. Ako se pravilno odgovori od strane BiH vlasti, CBAM može podstaći naše proizvođače da smanje emisije, što bi dugoročno dovelo do održivog razvoja i omogućilo nove investicije u OIE. Panel diskusija u okviru Sarajevske energetske i klimatske sedmice je prilika da vidimo razmišljanja EU, te regionalnih aktera kako se nositi sa CBAM, obzirom da isti, verovatno, neće uspeti izbeći ni jedna od država iz regiona. BiH, kao neto izvoznik električne energije će biti posebno pogođena kroz CBAM, tako da je ovo prilika da se pošalje poruka donosiocina odluka o važnosti rešavanja ovog problema u BiH i državama regiona koje su u sličnom položaju kao i BiH.
Na SECW je panel i vezan za tržište električne energije. Što je potrebno za uspostavljanje organizovanog tržišta električne energije u BiH?
– U EU se tržište električne energije bazira na uspostavljenoj konkurenciji u segmentu proizvodnje i snabdevanja i u slobodnom pristupu elektroenergeskim mrežama. Uspostavljanje takvog organizovanog tržišta električne energije definiše jasne regulative i obaveze Bosne i Hercegovine iz Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice definišu usklađivanje našeg zakonodavstva sa III energetskim paketom. Obaveza je osigurati potpunu transparentnost a neophodna je i politička volja kako bi se konačno usvojio Zakon na državnom nivou koji bi omogućio uspostavljanje organizovanog tržišta električne energije u Bosni i Hercegovini a samim tim i osnivanje berze električne energije. Tako regulisan sistem bi bio povoljan okvir koji će privući investitore i omogućiti konkurenciju. Takođe, jasno razdvajanje proizvodnje, distribucije i trgovine električnom energijom je ključno za efikasnost tržišta električne energije.
Kako komentarišete činjenicu da je BiH jedina država u Evropi koja još nema berzu električne energije?
– Pre svega želim istaći da realno gledajući, s obzirom na broj i veličinu već postojećih proizvodnih kapaciteta BiH jedina u našem regionu ima preduslove i potrebu za postojanje berze električne energije, a situacija je suprotna – jedina u regionu nema berzu. To je zabrinjavajuće i predstavlja očit primer politizacije nečega što treba da bude energetsko i možemo reći i sigurnosno pitanje. Time je veliki izazov za našu energetsku politiku. Berza električne energije nije samo ekonomskog karaktera; ona je i simbol napretka ka integraciji u evropski energetski sistem. Uspostavljanje berze bi omogućilo bolju alokaciju resursa, podstaklo konkurenciju i povećalo poverenje investitora. Uslov je usvajanje zakona na državnom nivou da bi osnovali berzu električne energije. Ista bi, nakon podnošenja zahteva postala Market operator i omogućila spajanje tržišta električne energije BiH sa susednim tržištima. Ovo je takođe jedan od uslova za oslobađanje plaćanja takse na CBAM za električnu energiju do 2030. godine.
Koji su ključni koraci koje BiH treba da preduzme kako bi se uspešno integrisala u evropski energetski sistem?
– Ispunjenje svih obaveza preuzetih kroz Ugovor o uspostavljanju Energetske zajednice, Pariski sporazum i Sofijsku deklaraciju, zatim unapređenje regulative i zakonodavstva kako bi se stvorio energetski i klimatski okvir za implementaciju preuzetih obaveza da bi se time i omogućilo i uspostavljanje berze električne energije sto je veoma važno, kako zbog transparentnosti procesa te povećanja volumena trgovine iz obnovljivih izvora energije. Paralelno raditi na jačanju infrastrukturnih kapaciteta i aktivno učestvovati u regionalnim i evropskim inicijativama što je od suštinskog značaja za našu integraciju u šire energetske mreže.
Energetski portal
