Aplikacija Scan4Chem daje mogućnost korisnicima da, skeniranjem barkoda proizvoda, pošalju upit snabdevaču i saznaju da li taj proizvod sadrži neke od tzv. „supstanci koje izazivaju zabrinutost“, a koje su navedene na listi Evropske agencije za hemikalije. Proizvođači su, po Zakonu o hemikalijama, dužni da potrošačima daju informaciju o tome ima li ovih supstanci u njihovim proizvodima samo ukoliko tih supstanci ima više od 0,1 odsto. Međutim, ovaj Zakon ih, takođe obavezuje da, ukoliko im potrošač zatraži informaciju o sastavu proizvoda, oni na taj upit odgovore.
Tokom decembra, aplikacija Scan4Chem je lansirana u 13 zemalja Evrope, na nacionalnim jezicima, a Srbija je jedina zemlja izvan Evropske unije koja ima aplikciju dostupnu na svom jeziku.
U budućnosti, kako se bude punila baza sa podacima od proizvođača, korisnici će moći da odmah, po skeniranju proizvoda, saznaju da li on sadrži ove supstance ili ne. Iz tog razloga je važno da što veći broj korisnika pošalje upite za različite proizvode i da traži od kompanija da na njihove upite odgovore.
„Najpoznatije supstance koje izazivaju zabrinutost a koje se mogu naći u proizvodima su: ftalati, usporivači gorenja, bisfenol A i perfluorovane supstance. Ftalata najčešće ima u proizvodima od plastike i oni mogu da štetno utiču na reproduktivno zdravlje. Usporivači gorenja nalaze se u sunđerastim delovima nameštaja, tepisima, sedištima u automobilima, prenose se vazduhom i preko kože, utiču na rad endokrinog sistema. Bisfenol A, globalno najkomercijalnija hemikalija, nalazi se u plastičnim bocama za vodu, dokazano štetno utiče na rad endokrinog sistema. Perfluorovane supstance najčešće nalazimo u kuhinji, na posuđu od teflona koji je oštećen, jer se tada na tim posudama oslobađa ova supstanca“, objasnila je Jasminka Ranđelović, programska koordinatorka Alternative za bezbednije hemikalije (ALHem).
Lansiranje aplikacije je deo evropskog projekta koji realizuje „LIFE AskREACH“ konzorcijum 20 organizacija koje predvodi državna Agencija za životnu sredinu Nemačke (UBA) a u kom aktivno učestvuje i domaći ALHem, lokalna organizacija koja okuplja hemičare i druge stručnjake koji imaju iskustvu u rukovanju opasnim hemikalijama.
Vaše pravo da pitate o sadržaju SVHC u proizvodima odnosi se na proizvode kao što su: tekstil,odeća, obuća, elektronska oprema, sportska oprema, igračke, nameštaj, podne obloge, iambalaža za hranu. Ne odnosi se na hranu, kozmetiku, kućnu hemiju, boje i lakove.
Aplikacija je dostupna na Google Play Store, kao i na App Store.
Pročitajte još:
Šta su supstance koje izazivaju zabrinutost?
Za svakog potrošača, bezbednost proizvoda je veoma značajan faktor prilikom odlučivanja za kupovinu. Na bezbednost proizvoda namenjenih za opštu upotrebu utiče i prisustvo supstanci koje izazivaju zabrinutost (eng. substances of very high concern – SVHC).
Ovakve supstance se mogu naći u različitim proizvodima koji su u svakodnevnoj upotrebi.
To su supstance koje mogu da izazovu rak, mutaciju gena, da smanje plodnost i utiču na razvoj ploda (karcinogene, mutagene ili toksične po reprodukciju), kao i supstance koje su perzistentne (dugotrajne, sporo s razgrađuju u životnoj sredini), bioakumulativne (nakupljaju se u živim organizmima). U ovu grupu spadaju i supstance koje ometaju rad endokrinog sistema (tzv. endokrini disruptori).
Mogućnosti za ispoljavanje štetnih efekata SVHC variraju u zavisnosti od potencijala supstance da ih izazove, koncentracije kojoj smo bili izloženi i trajanja izloženosti, kao i od životnog doba u kome je došlo do izlaganja.Stoga, povećana incidenca pojave raka, malformacija ploda, kao i razvojnih poremećaja kod dece, steriliteta kod žena i muškaraca, dijabetesa, su samo neke od bolesti koje se mogu u značajnoj meri povezati sa izlaganjem SVHC.
Lista SVHC je dostupna na sajtu Evropske agencije za hemikalije i Ministarstva zaštite životne sredine.
Izvor: ALHem
