Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70 odsto, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine.
Prilikom analize su korišćeni stvarni podaci o potrošnji i proizvodnji električne energije, tokom perioda od aprila 2023. do marta 2024, sa solarnog sistema domaćinstva u Sremu, koje ima instaliranu solarnu elektranu snage 7,36 kilovata, i koje je na dvotarifnom merenju.
Obzirom da je u posmatranom periodu došlo do promena u cenama električne energije kao i načinu obračuna, u analizi je obračun troškova urađen na osnovu trenutno važećih cena i načina obračuna za prozjumere koji su domaćinstva.
Ključni podaci o efikasnosti sistema
Električna energija za domaćinstva u Srbiji se meri na dva načina – jednotarifno i dvotarifno (viša i niža tarifa). Prema aktuelnom zakonodavstvu, za kupce-proizvođače važi da kada proizvodnja solarne elektrane prevazilazi potrošnju domaćinstva, nastali viškovi se prebacuju u distributivni sistem. Nakon toga, prebačeni viškovi se povlače kada potrošnja prelazi proizvodnju, ali isključivo u tarifi u kojoj su ušli u distributivni sistem.
U predstavljenom slučaju, domaćinstvo je na dvotarifnom merenju, a obzirom da solarna elektrana proizvodi električnu energiju u toku dana, većina viškova se nalazi u višoj tarifi.
Tokom pomenutog perioda, domaćinstvo je potrošilo ukupno 14.510 kWh – 9.439 kWh u višoj tarifi i 5.071 kWh u nižoj tarifi, dok je proizvelo ukupno 9.563 kWh električne energije, od čega 9.538 kWh u višoj tarifi.
Od ukupne proizvodnje je 5.927 kWh poslato u mrežu kao višak, a direktna potrošnja unutar domaćinstva iznosila je 38 odsto, što je značajno doprinelo smanjenju računa za struju. Na kraju obračunskog perioda, domaćinstvo je predalo 99 kWh energije u mrežu bez prava na naknadu, zbog zakonske odredbe koja predviđa „anuliranje“ obračuna na kraju marta svake godine.
Podaci sa solarne elektrane u Sremu pokazuju kako pravilno dimenzionisani solarni sistemi mogu pokriti čak 100 odsto potrošnje u višoj tarifi, čime se ostvaruju maksimalne uštede.
Na osnovu trenutno važećih cena električne energije i obračuna za prozjumere, domaćinstvo bi, bez solarne elektrane, platilo 207.342 dinara za električnu energiju, dok stvarni troškovi uz solarni sistem iznose 64.134 dinara. Ovaj podatak pokazuje uštedu od 143.207 dinara, što čini oko 70 odsto ukupnih troškova.
Pročitajte još:
- Solarni parkovi mogu doprineti obnovi prirode u EU
- Energetska nedelja Zapadnog Balkana 2024 – saradnjom do energetrske transformacije
- Zbog čega su virtuelne elektrane tako važne za energetsku tranziciju?
Promene u obračunu za prozjumere: šta donosi novi Zakon?
Ministarstvo rudarstva i energetike radi na novom Zakonu o energetici, koji predviđa izmene u načinu obračuna za prozjumere, uključujući i ukidanje neto-merenja i neto-obračuna najkasnije do kraja 2026. godine. Prema predloženim izmenama, domaćinstva koja steknu status prozjumera nakon 1. januara 2026. godine moraće da zaključe ugovor o potpunom snabdevanju sa novim sistemom obračuna.
Iako će novi uslovi verovatno produžiti period povraćaja investicije, solarne elektrane ostaju dugoročno isplative, obzirom da će cena električne energije nastaviti da raste. Uz projektovani vek trajanja od 25 godina, solarni sistemi će nastaviti da pružaju uštedu i značajno manje račune za električnu energiju i u budućnosti.
Međutim, domaćinstva koja već funkcionišu kao prozjumeri trebalo bi da zadrže trenutni način obračuna i u narednom periodu.
Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa lokalnim opštinama, obezbeđuje subvencije za izgradnju solarnih elektrana, sa maksimalnim iznosom od 420.000 RSD, što olakšava domaćinstvima da započnu svoju energetsku tranziciju. Ažurirane informacije o dostupnim subvencijama mogu se pronaći na portalu prozjumer.rs.
Izvor: Centar za unapređenje životne sredine
