Tokom dvadesetog veka jedna od deset godina bila je sušna, a od početka ovog u istom periodu je čak pet sušnih godina. Stručnjaci upozoravaju da će do sredine veka, svaka godina nositi taj rizik. Vremenske prilike u prethodnom periodu sigurno će ostaviti posledice, a kako će se one odraziti na kvalitet roda i na prinos za RTS je govorila Sunčica Savović, predsednica Udruženja „Žita Srbije“.
Smanjena količina padavina i sušna godina nadovezale su se na prethodnu sa izuzetno toplom zimom, što je uticalo na poljoprivredne kulture.
,,Za kukuruz nam je potpuno jasno da ne možemo očekivati prinose ni na nivou desetogodišnjeg proseka, ali ono što nam govore podaci sa terena u ovom trenutku, to je da možemo očekivati rod na godišnjem nivou za 16 do najviše 20 odsto manji u odnosu na desetogodišnji prosek. Dakle, ova godina će biti nešto bolja od 2017. i 2022. kada smo imali prinose od 4,2 i 4,9 tona po hektaru. Ove godine očekujemo najmanje 5,5 tona po hektaru“, rekla je Savović.
U toku je žetva suncokreta, dok je žetva soje odmakla, a kukuruz na samom početku berbe.
,,Ranijih godina, odnosno sada ih zovemo normalnim, kada su bili uobičajeni vremenski uslovi, žetva kukuruza nije počinjala ranije nego krajem avgusta“, podsetila je Savović.
Pročitajte još:
- Razorna oluja im uništila useve – 93 poljoprivrednika čeka odštetu. Da li će je dobiti?
- Štete od suše i požara ogromne – ugroženi pčelinjaci, voćari računaju na gubitak trećine roda
- Izvučen prvi ratni nemački brod iz Dunava u Srbiji
Što se tiče situacije sa suncokretom, prema njenim rečima, posejan je u sličnoj količini kao i prethodne godine, te se očekuje i sličan prinos.
Soja je zasađena na oko 215 hiljada hektara i nema pozitivne prognoze.
,,Ove godine soja je prošla najgore. Odmah nakon toplotnog talasa koji je uticao na kukuruz, uticao je i na soju. Apsolutno ne očekujemo prinose u liniji sa prošlom godinom. Neki minimum koji smo imali do sada u izuzetno sušnim godinama je bio 1,7 tona po hektaru. Nadamo se da i ove godine možemo da računamo na tolike prinose. Međutim, soja je specifična. Ona već tri godine ne ide u izvoz kao sirovina“, rekla je Savovićeva.
Rod pšenice je solidan i trenutno u Srbiji ima 4,6 miliona tona pšenice.
,,Uz rod ječma, oko 500 hiljada tona i oko šest miliona tona kukuruza, soje i suncokreta, možemo da očekujemo da će silosi biti u potpunosti puni. Što se cena tiče, mislim da trenutno ne postoji analitičar niti ekspert koji može više da dâ odgovor zašto se cene kreću ovako kako se kreću. Nesumnjivo je da se cena pšenice jedva pomera iz tog nekog raspona od 19 do 20 dinara i 30 para. Svetski bilans je skoro u liniji sa prošlogodišnjim“, podvukla je Savovićeva.
Izvor: RTS
