Nova ekonomija prenosi poslednju analizu konsultantske kuće PwC u kojoj se navodi da energetske kompanije iz regiona jugoistočne Evrope mogu biti manje otporne na tržišni šok koji je prouzrokovala kriza izazvana novim koronavirusom nego njihovi evropski parnjaci. Dodatno, elektrodistribucije Srbije (EPS), Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije imaju ograničen prostor za smanjenje cene energije, čime bi eventualno olakšale ekonomski oporavak zemalja u kojima posluju.
Prostor za intervenciju je smanjen zato što navedene države već imaju cene struje niže čak i od regionalnog proseka, koji je među najnižima u Evropi, što bi ih sprečilo da olakšaju situaciju i domaćinstvima korekcijom cene naniže. Srbija ima najmanju cenu kilovatčasa u regionu.
Gotovo sve kompanije su ipak preduzele neke olakšice prema stanovništvu, odlaganjem naplate računa, smanjenjem ili odricanjem od kamata.
Glavni zadatak energetskog sektora u ovom trenutku jeste stabilizacija likvidnosti, što izaziva usporavanje sprovođenja kapitalnih projekata, dodaje se u analizi.
Srbija, odnosno EPS, po brojkama za 2018. godinu, u svim ključnim pokazateljima učinka (KPI), kao što su operativna efikasnost, likvidnosti, pokrivenosti novčanih tokova, odnosa duga i imovine, prinosu na kapital, ima rezultate ispod proseka energetskih kompanija u regionu jugoistične Evrope, dodaje PwC.
Navodi se da je potražnja za električnom energijom u jugoistočnoj Evropi pratila pratila globalni i evropski trend znatnog smanjenja potrošnje tokom krize.
Pročitajte još:
Evropska komunalna preduzeća pretrpela su pad tržišne kapitalizacije za oko 25 odsto, što je manje od prosečnog pada vrednosti berze od početka krize.
„Ukupna potražnja za strujom u jugoistočnoj Evropi smanjuje se za petinu na nedeljnoj osnovi od početka krize i za oko deset odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Primetili smo pomak ukupne potrošnje sa industrije i sektora usluga na domaćinstva, usled mera ograničavanje kretanja i okupljanja“, navodi se u analizi.
U istraživanju se dodaje i da će brzina kratkoročnog ekonomskog oporavka i efekti turističke sezone biti ključni faktori u određivanju dalje potražnje i razvoju celokupnog sektora tokom 2020. godine.
Pritisak na proizvodnju električne energije usled smanjene potražnje, cena i loše hidrologške sutuacije delimično je bio nadoknađen jeftinim gasom, a primećeno je i neznatno povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, kao što su sunce i vetar.
Vlade u regionu jugoistočne Evrope bi zbog toga trebale da nastave da podstiču investicije u obnovljive izvore energije i da ponovo usmere pažnju na održivi razvoj, ocenjuje PwC.
Uprkos trenutnim niskim cenama, konsultantska kuća očekuje da se one vratite na nivoe pre krize u drugom polugodištu.
Sektor energetike i komunalnih usluga u Srbiji učestvuje sa preko 1,1 milijardi evra u bruto domaćem proizvodu, što znači da čini oko 3,5 odsto ukupne ekonomije, a zapošljava oko jedan procenat ukupne radne snage Srbije.
Izvor: Nova ekonomija
