Reciklirana plastika bi mogla da podmiri skoro tri četvrtine potražnje za sirovim materijalima britanskih proizvođača.
Prema novom izveštaju, koraci koji su neophodni kako bi se to postiglo su postavljanje obaveznog postotka reciklabilnosti proizvoda, kratkoročne subvencije i finansiranja kako bi se stabilizovale cene recikliranih materijala. Ove stavke, kada bi se ispunile, dovele bi do stvaranja funkcionalnog sistema reciklaže u Velikoj Britaniji.
U ovoj zemlji, zakoni propisani od strane vlade fokusiraju se samo na postizanje kvota reciklaže, a pritom se dve trećine materijala koji se prikupi izvozi u strane države bez garancije da će oni biti reciklirani. Odluka Kine da zatvori vrata svoje zemlje za jefini strani otpad, uključujući i plastiku pravi velike probleme sistemu u Velikoj Britaniji.
Prema izveštaju Zelene alijanse, grupe za promociju cirkularne ekonomije, samo se 9% plastike reciklira na domaćem tržištu. Ali, razvijanjem jačeg tržišta u Velikoj Britaniji moglo bi da doprinese tome da se u ovoj zemlji reciklira dodatnih 2 miliona tona plastike. Ova količina plastike mogla bi da obezbedi 71% potrebnog sirovog materijala koji je Velikoj Britaniji potreban za pakovanje proizvoda a benefiti za životnu sredinu i ekonomiju bili bi očigledni, navodi se u izveštaju.
Libi Piak iz Zelene alijanse, konsultant za donošenje zakona vezanih za resurse izjavio je: „Ako Velika Britanija želi da bude svetski lider u sukobljavanju sa zagađenjem plastikom, to podrazumeva da mora da stvori cirkularnu ekonomiju koja nam omogućava da pretvorimo iskorišćenu i odbačenu plastiku u novi proizvod. Puko prikupljanje plastike i izvoz u inostranstvo ne rešava problem“.
U izveštaju se navodi da je kontradiktorno da Velika Britanija koja stremi da bude lider i u održivom saobraćaju uvozi 100% ključnih komponenti ovih tehnologija kao što su kobalt i druge retke elemente.
Novi standardi za reciklabilnost proizvoda, javne nabavke koje će favorizovati proizvođače koji koriste reciklirane materijale mogle bi da reše deo problema. Ponovno korišćenje ovih važnih materijala iz odbačenih proizvoda moglo bi da opskrbi domaću industriju potrebnim komponentama i da obezbedi čak polovinu neophodnog kobalta do 2035. godine.
Takođe, potrebno je tržište koje bi obezbedilo proizvode visokog kvaliteta koji bi bili napravljeni od preko 7 miliona tona čeličnog otpada. Na taj način bi se smanjio uvoz rude gvožđa za čak 40% a emisije gasova sa efektom staklene bašte iz ove industrije smanjili bi se za 30%.
Predsednik Grupe za cirkularnu ekonomiju, Dr Kolin Čurč izjavio je: „Trenutno postoji dosta aspekata koji ne uspevaju. Kako bismo se sukobili sa njima potrebna je akcija od strane svih nas- dizajnera, prodavaca, potrošača i onih koji upravljaju resursima. Sektor za resurse i upravljanje otpadom uradiće svoj deo posla, ali oni ne mogu to sami. Potreban je dobar zakonodavni okvir i dobra partnerstva koja će omogućiti da se sve ovo pretoči u realnost.“
Izvor: independent
