Eksploatacija različitih materijala i njihovo dalje korišćenje u privrednoj proizvodnji ima veliki uticaj na stvaranje emisija gasova staklene bašte. Kako bi se one smanjile, širom sveta se promoviše primena cirkularne ekonomije. I pored toga, ona je i dalje nedovoljno zastupljena u nacionalnim klimatskim politikama i merama, navodi se u novom brifingu Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
Podaci Međunarodnog panela za resurse ukazuju na to da ekstrakacija i prerada materijala kao što su fosilna goriva, biomasa, metali i nemetalni minerali, čine gotovo polovinu globalnih emisija staklene bašte.
Kada se kaže primena cirkularne ekonomije, neretko se misli samo na ponovnu upotrebu resursa koji je trebalo da završi kao otpad. Međutim, reč je o čitavom lancu vrednosti, od održivog projektovanja, efikasne proizvodnje, preko održive potrošnje, dužeg i boljeg korišćenja proizvoda i na kraju korišćenja otpada kao resursa.
Svest o značaju primene cirkularne ekonomije i dalje nije dovoljno razvijena, a takođe i pojam nije uvek shvaćen dobro. Kako se navodi u brifingu, beleži se nedostatak adekvatnog uključivanja klimatskih koristi koje proizilaze iz cirkularne ekonomije u politike i izveštavanje o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Pročitajte još:
- INOVATIVNIM REŠENJIMA DO CIRKULARNE EKONOMIJE
- KAKO EU PODSTIČE CIRKULARNU EKONOMIJU
- CIRKULARNA EKONOMIJA – MISLI LOKALNO, A DELUJ GLOBALNO
Ovo se objašnjava time da postoji nedostatak između stroge sektorske strukture izveštavanja koja se pridržava smernica Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) i presečne prirode cirkularne ekonomije. Preciznije, ovo znači da cirkularna ekonomija izlazi izvan granica tradicionalnih sektora i proteže se kroz različite faze životnog ciklusa proizvoda. On se ne odnosi samo na jedan deo lanca, već obuhvata čitav tok od proizvodnje do reciklaže.
Konkretan primer na staklenom otpadu, mogao bi da se predstavi ovako. U izveštaju bi se najverovatnije uzeo u obzir samo podatak o tome koliko je emisija smanjeno time što ovaj otpad nije završio na deponiji. Međutim, još značajniju ulogu cirkularna ekonomija ostvaruje u samom procesu proizvodnje novog predmeta od stakla. Zahvaljujući upotrebi staklenog otpada, umesto potpuno novih sirovina, štede se značajne količine energije. Problem je u tome što se ovakve koristi od primene cirkularne ekonomije, u samom procesu proizvodnje teže precizno određuju, zbog čega neretko ne budu uključeni u izveštaje.
Da značaj cirkularne ekonomije u njenom punom kapacitetu nije i dalje dovoljno shvaćen, pokazuju podaci EEA. Naime, u 2023. godini prijavljeno je 148 akcija u vezi sa cirkularnom ekonomijom, od čega se oko 60 odsto odnosilo na otpad. Dosta manji broj obuhvatio je sve mere cirkularne ekonomije, odnosno njen puni potencijal.
Brifing je ponudio šest koraka sa detaljnim objašnjenjem za uključivanje cirkularne ekonomije u izveštaje o ublažavanju klimatskih promena i kreiranja politike, zato što će se na taj način razumeti i razviti svest o značaju njene primene.
Prvi korak podrazumeva okupljanje stručnjaka iz oblasti cirkularne ekonomije i klimatskih promena. Treba razviti svest o povezanosti ove dve oblasti i izgraditi snažan, transparentan i koordinisan nacionalni sistem za buduće izveštaje. Drugo jeste da se koriste modeli za identifikovanje ključnih mera cirkularne ekonomije koji imaju potencijal da doprinesu smanjenju emisije gasova staklene bašte. Treći bi mogao da se objasni kao postizanje sinergije između mera za smanjenje otpada i politika cirkularne ekonomije u izveštajima o ublažavanju klimatskih promena. Poslednja tri koraka tiču se analize da li su potrebni dodatni zakonodavni predlozi, zatim da se prati napredak usvojenih politika i na kraju da se nastavi sa daljim razvojem prethodnih pet koraka.
Energetski portal
