Članice Energetske zajednice (EZ) proteklh godina su preuzimale ključne pravne tekovine Evropske unije u energetici ali je Unija u poslednje dve godine intenzivirala politiku dekarbonizacije, a ugovorne strane Energetske zajednice nisu uhvatile korak, ocenio je direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač i upozorio na moguće uvođenje takse na ugljen-dioksid članicama EZ.
„Jaz između dve strane u pogledu energetske politike je sada gotovo nepremostiv“, ocenio je Kopač u autorskom tekstu „Poziv Zapadnom Balkanu da se probudi“.
Analiza EZ-a je pokazala da ugalj dobija značajne subvencije koje narušavaju tržište, obrasce potrošnje i dugoročnu održivost energetskih sistema na Zapadnom Balkanu koji svi, osim albanskog, u velikoj meri zavise od uglja.
Direktne subvencije dostigle su više od pola milijarde evra u periodu od 2015. do 2017. i , što je po Kopačevim rečima još gore, po jedinici instalisane snage su znatno veće nego za energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora.
Indirektne subvencije takođe igraju veliku ulogu.
„Dve vrste subvencija koje su analizirane u studiji – poslovanje sa niskom ili negativnom stopom profitabilnosti i izostanak plaćanja emisija ugljen-dioksida (CO2), uz pretpostavku cene od 20 evra po toni CO2 – dostigle su skoro milijardu evra godišnje u pet zemalja članica“, naveo je Kopač.
Kako je dodao, s obzirom na veliki nivo subvencionisanja, proizvođači električne energije iz članica EZ-a na evropskom tržištu imaju komparativnu prednost i zato EU razmatra neku vrstu takse na emisije ugljenika (border adjustment mechanism) kako bi otklonila tu nejednakost.
„Ako bi se takva mera uvela, mogla bi da zaustavi sve napore ka integraciji tržišta električne energije i vrati na početak čitav proces koji vodi EZ“, ocenio je direktor Sekretarijata EZ.
On je rekao i da se se kao razlog za nastavak proizvodnje u zastarelim elektranama često navodi sigurnost snabdevanja.
Pročitajte još:
Studija Sekretarijata pokazala je i da adekvatnost sistema neće biti ugrožena ako su tržišta električne energije u potpunosti integrisana i ako se postepeno uvodi prelazna taksa za emisije CO2.
„Postepeno uvođenje prelazne takse na CO2 bi odložilo ekonomski opravdano zatvaranje nekih elektrana na ugalj, i to dok članice EZ ne uđu u EU, kada će plaćati punu cenu CO2 emisija“, napisao je Kopač.
Dosad je Crna Gora jedina uspostavila cenu za emisije CO2 – 24 evra po toni.
Kopač je ocenio i da trenutna kriza izazvana bolešću KOVID-19, koja je smanjila cene emisija CO2 na tržištu EU, pruža priliku za uvođenje sličnih shema u zemljama EZ.
Prema njegovim rečima, novi prihodi mogli bi da se iskoriste za energetsku efikasnost ili druge zelene mere, a podjednko je važno i postepeno ukidanje direktnih i indirektnih subvencija za ugalj i preusmeravanje uštede u mere za smanjenje energetskog siromaštva.
„Sada smo u krizi. Ali, u svakoj krizi postoji prilika. Bez obzira koji put vlade odluče da slede tokom sledećih meseci, ta odluka imaće dugotrajan efekat na budućnost zemalja i njihovih građana“, zaključio je Kopač.
EZ je osnovana pre 15 godina kao glavni mehanizam za integraciju energetskih tržišta zemalja koje nisu članice EU u jedinstveno evropsko tržište energije.
Njene članice su EU i devet ugovornih strana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Ukrajina, Moldavija i Gruzija, a status posmatrača imaju Jermenija, Norveška i Turska.
Izvor: Euractiv.rs
