Reka Neretva, koja izvire u planinskim predelima Bosne i Hercegovine i uliva se u Jadransko more, jedna je od najvažnijih i najlepših reka jugoistočne Evrope. Sa dužinom od oko 230 kilometara, Neretva povezuje dve države, a njena dolina u donjem toku na hrvatskoj strani predstavlja jedinstveno područje. To je ujedno plodna ravnica, poznata po uzgoju mandarina, maslina, povrća i vinove loze, koja se suočava poslednjih godina sa ozbiljnim problemom — prodorom morske vode u rečna korita i zemljište, što ugrožava kvalitet voda, plodnost tla i sam opstanak tradicionalne poljoprivrede.
Kako bi se ovaj trend zaustavio, započela je realizacija Projekta zaštite od zaslanjivanja tala i voda područja Donje Neretve. Hrvatske vode su nakon sprovedenog postupka javne nabavke odabrale izvođača. Cilj je sprečiti prodor morske, zaslanjene vode u unutrašnjost, uzvodno, i obezbediti pouzdano korišćenje slatke vode za navodnjavanje poljoprivrednih površina. Izvođenje podrazumeva izgradnju mobilne pregrade na reci Neretvi, sa brodskom prevodnicom i ribljom stazom za migraciju riba, kao i izgradnju sistema za distribuciju nezaslanjene vode – crpne stanice, mikroakumulacije i mreže cevovoda koja će omogućiti dopremanje „slatke“ vode do zaslanjenih poljoprivrednih površina.
Ukupna vrednost radova i pratećih usluga iznosi više od 85 miliona evra sa PDV-om, a planira se i sufinansiranje sredstvima Evropske unije. Predviđeni rok za završetak projekta je od 2025. do 2029. godine. Kako navode iz preduzeća Hrvatske vode, koje je nosilac projekta, cilj je da se obezbedi stabilno snabdevanje nezaslanjenom vodom za čak 1.887 hektara poljoprivrednih površina, kako se navodi na sajtu Hrvatske vode.
Područje Donje Neretve već godinama trpi povećanje saliniteta tla i površinskih voda. Uz to, porast nivoa mora i smanjene letnje padavine dodatno pogoršavaju situaciju, pa su mnoge oranice postale neplodne.
