Problem deponije na Vinči ponovo aktuelan

Višedecenijski problem prestonice, deponija na Vinči, ponovo je aktuelna tema, i to ovoga puta u kampanji za beogradske izbore.

Gradska vlast nedavno je, po modelu javno-privatnog parnerstva, sklopila ugovor na 25 godina s francuskom kompanijom koja će u izgradnju fabrike za preradu otpada uložiti 300 miliona evra, dok će joj grad, prema rečima gradonačelnika, plaćati godišnju naknadu od 38 miliona evra.

Iz inicijative Ne davimo Beograd upozoravaju da je ugovor koji je potpisao grad Beograd poguban za njegov budžet.
„To da će grad privatnom partneru fiksno plaćati 38 miliona evra godišnje, što će u periodu od 30 godina, na koliko je potpisan ovaj ugovor biti više od jedne milijarde evra finansijskog opterećenja za grad. Taj ugovor će svakako opteretiti i građane jer će poskupeti cena usluga, ali i ukinuti mogućnost da se u tzv. zelenoj ekonomiji otvaraju nova radna mesta, u reciklaži i slično“, kaže Dobrica Veselinović iz inicijative Ne davimo Beograd.
U decembru prošle godine, direktor francuske kompanije Suez, potvrdio je da će uplate Grada, firmi čiji je vlasnik, biti značajno finansirane iz nove, namenske takse za upravljanje otpadom. O njoj gradski menadžer ni reči, tek 2021, kad se izgradi fabrika, znaće se, kaže, kolika će biti plaćanja grada.

Podsetimo se hronologije problema deponije na Vinči i pokušaja gradske vlasti da sa tim problemom efikasno izađe na kraj.
Pitanje regulacije otpada na teritoriji grada Beograda bilo je aktuelno još 2012. godine kada je predloženo da se izgradi postrojenje za spaljivanje otpada koje bi proizvodilo toplotnu i električnu energiju i stoga doprinelo odgovornom i ekološkom korišćenju resursa.

• Dana 5. juna 2014. godine gradonačelnik Beograda Siniša Mali čestitao je Svetski dan zaštite životne sredine svim građanima Srbije uz obećanje da će se čim pre preduzeti ‘’džinovski’’ koraci ka rešavanju nečega što je identifikovano kao najveći ekološki problem grada Beograda i Srbije uopšte, deponije u Vinči. Više od godinu dana kasnije otvorene su ponude za javno-privatno partnerstvo za sanaciju deponije na koje se prijavilo čak 11 stranih kompanija. Tada je rečeno da će tenderska komisija evaluirati ponude u roku od 25 dana a da će se u realizaciju projekta i sanaciju deponije krenuti do kraja iste ili eventualno do početka 2016. godine.
• Sredinom maja 2017. godine na deponiji Vinča izbio je požar koji će mučiti građane čak narednih mesec dana. Nakon brojnih prijava, opšte panike zbog potencijalne radioaktivnosti prouzrokovane požarom, dima i neprijatnog mirisa koji se nadvijao nad okolnima opštinama, zaslugom brojnih službi požar je ugašen. Ubrzo potom ovu temu su zamenile druge i ona više nije bila aktuelna u medijima a samim tim ni u svesti građana.
• Krajem septembra prošle godine potpisan je ugovor o javno – privatnom partnerstvu za izgradnju postrojenja za preradu komunalnog otpada i sređivanje deponije sa francuskom kompanijom „Suez”, vredan 300 miliona evra. Prema rečima ministra za zaštitu životne sredine sa realizacijom projekta moglo bi se početi krajem 2018. godine.

Primer deponije na Vinči odlična je ilustracija odnosa vlasti prema ekološkim problemima i pokazuje da nadležni ne reaguju dovoljno efikasno kada je reč o rešavanju ekoloških pitanja u Republici Srbiji.

Milan Zlatanović