Centar za biologiju pčela – SRBee, pri Biološkom fakultetu u Beogradu, traži pčelu pod stručnim nazivom Megachile sculpturalis i poziva građane da im u toj potrazi pomognu.
Na engleskom ova pčela je je poznata kao „giant resin bee“ ili „sculptured resin bee“, a najkorektniji naziv na srpskom bio bi „velika azijska pčela smolarica“ ali je možemo skraćeno zvati „velika pčela smolarica“ ili samo „pčela smolarica“.
Poreklom je iz istočne Azije, a u našoj zemlji se pojavila 2017. godine (nađena je najpre u centru Beograda) i od tada stručnjaci prate njeno širenje. Vaše opažanje pomoći će u proučavanju biologije i rasprostranjenja ove vrste u Srbiji (možda i u susednim zemljama, ako se pruži prilika).
Zašto se traži?
Megachile sculpturalis je prva egzotična (alohtona, strana) vrsta pčele koja je uspešno naselila Evropu. Prvo je uneta u južnu Francusku (2008. godine) i od tada se širi kontinentom. Još se ne zna dovoljno o njenom ponašanju u novonaseljenim prostorima, kao ni o uticaju koji može imati na zajednice i populacije naših pčela – gajenih i divljih.
Cilj Centra je da prati brojnost i širenje ove vrste u Srbiji. Za sada se zna da se u Beogradu njena brojnost povećava od 2019. godine. Za dalja praćenja značajni su kako detaljni podaci iz šireg područja Beograda, tako i njeno javljanje u svim drugim delovima Srbije, ali i širom regiona Balkana. Prisustvo ove vrste najlakše se registruje u gradovima, pa je posebno interesantno da utvrdimo koliko je ona prisutna i u manjim naseljima, u poljoprivrednim predelima ili u divljoj prirodi.
Takođe, veoma je značajno da biolozi utvrde navike u ishrani ove pčele, odnosno, da evidentiraju koje biljke posećuje i/ili oprašuje.
Gde i kada možete videti ovu pčelu?
Najveću šansu da primetite jedinke velike pčele smolarice imate ukoliko obratite pažnju na biljke koje ona posećuje. U urbanim sredinama posebno su značajne pojedine ukrasne egzotične vrste, koje masovno cvetaju tokom letnjih meseci, naročito na parkovskim i drugim javnim površinama.
Pročitajte još:
Među ukrasnim biljkama koje će ova pčela sigurno posećivati su sledeće: sofora ili japanski bagrem (Sophora = Styphnolobium japonicum), lavanda (Lavandula), letnji jorgovan (Buddleja), i glicinija (Wisteria); od naših autohtonih biljaka, značajne su potočnjak (Lythrum salicaria) i obična kalina (Ligustrum vulgare).
U južnim područjima, bližim mediteranskom klimatu, treba je potražiti i na ukrasnoj kineskoj kalini (Ligustrum lucidum).
Ovo su letnje pčele – očekuje se da se u našem klimatskom području prvi primerci pojave od polovine juna. Najveća brojnost i aktivnost je u toku jula, a nešto manja do polovine avgusta. Proređeno javljanje jedinki može se uočavati sve do kraja avgusta, a samo izuzetno i početkom septembra.
Sve pčele najbolje je potražiti i posmatrati po sunčanom i vedrom danu, bez prisustva jačeg vetra, a najveća aktivnost beleži se u periodu između 9 i 17 časova.
Osim na biljkama koje masovno cvetaju, pčelu smolaricu možete uočiti na mestima za gnežđenje, a to su različite cevaste šupljine u drvetu ili krupnim stabljikama (trska, bambus).
Više informacija možete da pronađete OVDE.
Izvor: Centar za biologiju pčela – SRBee
