Energije vetra i sunca dostigle su nove vrhunce u zemljama Evropske unije u prvoj polovini 2024. godine kada su sa 30 odsto udela u proizvodnji električne energije nadmašile fosilna goriva (27 odsto). To se desilo iako je potražnja za električnom energijom porasla za 0,7 odsto u ovom periodu.
U prvih šest meseci fosilna goriva imala su pad od 17 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navodi se u analizi Embera.
„Svedoci smo istorijskog pomaka u energetskom sektoru, i to se dešava brzo. Ako članice EU uspeju da održe zamah u razvoju vetroelektrana i solarnih elektrana, sloboda od zavisnosti o fosilnim gorivima će zaista početi da se nazire“, rekao je Kris Roslov, analitičar Embera.
Proizvodnja iz uglja pala je za četvrtinu (-24 odsto, -39 TWh), dok je proizvodnja iz gasa pala za 14 odsto (-29 TWh). Ovo se desilo čak i dok se potražnja povećala za 0,7 odsto, oporavljajući se nakon dve godine pada. Kao rezultat toga, emisije u prvoj polovini godine su sada gotovo trećinu niže (-31 odsto) nego u prvoj polovini 2022. godine — što predstavlja neviđen pad u tako kratkom periodu.
Pročitajte još:
- DA LI IMA DOVOLJNO SLOBODNOG ZEMLJIŠTA ZA OIE PROJEKTE U EVROPI?
- U JUŽNOJ AMERICI POKRENUT PRVI REGIONALNI PROGRAM EKO-OBELEŽAVANJA PROIZVODA
- NOVI ZAKON U EU NALAŽE VEĆU ODRŽIVOST PROIZVODA
Prva polovina 2024. godine pokazuje da je prelazak EU na čistu energiju u punom zamahu, a brza akcija EU u smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva bila je očigledna kako su novi kapaciteti za vetar i sunce postavljeni, označavajući trajnu strukturnu promenu, navodi se između ostalog u pomenutom izveštaju.
Proizvodnja solarne energije povećana je za 21 odsto, u poređenju sa istim periodom prošle godine, a vetra za devet odsto. Najviše struje iz vetroelektrana proizvode Nemačka i Holandija, dok je veći rast zabeležen kod solarnih elektrana kojih ima mnogo više širom EU.
Što se tiče solarnih elektrana došlo je do velikih povećanja u Nemačkoj, Španiji, Italiji i Poljskoj. Relativni rast beleži i Mađarska gde je proizvodnja solarne energije povećana za 49 odsto u prvoj polovini 2024. godine u poređenju sa istim periodom 2023. godine.
Rast potražnje
Potražnja za električnom energijom u Evropi beleži rast koji bi verovatno bio veći da zime nisu bile tople, što je smanjilo potražnju za grejanjem. Procena je da bi bez blage zime potražnja porasla za 2,1 odsto u skladu sa prognozom Međunarodne agencije za energetiku (IEA) o povećanju potražnje za električnom energijom u Evropskoj uniji. Najveća potrošnja električne energije je u Švedskoj, Holandiji, Finskoj, potom Danskoj i Grčkoj.
Jasna Dragojević
