Iako se poslednjih godina u Republici Srbiji intenzivno govori o ulaganju u obnovljive izvore energije, pre svega u male hidroelektrane, prvi objekti u Srbiji koji su koristili alternativne izvore energije počeli su sa radom pre više od jednog veka.
Prva hidroelektrana u Srbiji, hidroelektrana na reci Đetinji puštena je u rad 2. avgusta 1900. godine. Ova hidroelektrana je druga hidroelektrana na svetu koja je radila na polifazni Teslin sistem naizmeničnih struja. Puštena je u rad nekoliko godina nakon izgradnje hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima (1896. godine) koja je takođe koristila Teslin sistem trofazne naizmenične struje. Hidroelektrana na Đetinji prva je hidroelektrana u Evropi koja je projektovana i sagrađena po Teslinom trofaznom sistemu.
Ideju za izgradnju hidroelektrane na reci Đetinji po principu naizmeničnih Teslinih struja dobio je profesor Đorđe Stanojević, koji je bio i prijatelj Nikole Tesle. Gospodin Stanojević je bio profesor Velike škole u Beogradu, a kasnije i rektor Beogradskog univerziteta. Projekat za izgradnju hidroelektrane na Đetinji izradio je inženjer Aćim Stevanović. Kamen temeljac za hidroelektranu u Užicu postavio je kralj Aleksandar Obrenović 15. maja 1899. godine.
U ovaj objekat ugrađene su tri turbine bečke kompanije Siemens & Halske, a njihova ukupna snaga iznosila je 364kW. Kada je hidroelektrana na Đetinji puštena u rad, električnom energijom koju je ona proizvodila napajala se tkačnica u ovom gradu i javna rasveta.
Hidroelektrana je radila sve do 1970-ih godina kada je zatrpan njen jaz pri izgradnji pruge Beograd-Bar.
Međutim, za proslavu sto godina rada ove hidroelektrane, objekat je u potpunosti obnovljen i ona je po drugi put svečano puštena u rad 2. avgusta 2000. godine. Hidroelektrana radi sa dve turbine marke Siemens & Halske, a postala je i Muzej tehnike koji privlači mnogobrojne turiste.
Električnom energijom koju hidroelektrana sada proizvodi napaja se celokupna javna rasveta u Užicu.
Sandra Jovićević
