Svetska aocijacija za bioenergiju (WBA) u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku i mineralne sirovine izradila je Nacrt Akcionog plana AP Vojvodine za bioenergiju čiji je cilj smanjenje zavisnosti od biogoriva i ekonomičnije iskorišćavanje obnovljivih izvora energije iz domaćih resursa.
Kako je navedeno u ovom dokumentu, procenat obradivog zemljišta u AP Vojvodina iznosi 83 odsto, dok se pod šumom nalazi oko 7 odsto zemljišta. Nafta i gas čine osnovu energetskog sistema ove pokrajine, a koriste se i ogrevno drvo, oklasak, prirodni gas, ugalj i električna energija. Kada je reč o biomasi, njen potencijal iznosi između 20 i 40 petadžula, dok se trenutno iskorišćava samo oko 6 petadžula zajedno sa uvezenim sirovinama, odnosno 3,2 odsto.
U AP Vojvodini godišnje se proizvede preko 10,5 miliona tona biomase. Najviše se proizvodi poljoprivredna biomasa, a nus proizvodi čine glavnu osnovu za proizvodnju energije iz biomase u Vojvodini. Zatim sledi stajsko đubrivo, komunalni organski otpad i šumska biomasa. Iskorišćenjem biomase došlo bi do povećanja broja radnih mesta, pokretanja privrede na regionalnom i lokalnom nivou i smanjenja emisije ugljen dioksida. Osim toga, to bi doprinelo i energetskoj stabilnosti i sigurnosti snabdevanja u Republici Srbiji.
U Nacrtu Akcionog plana navedeno je da je potrebno osnovati radnu grupu sastavljenu od poljoprivrednika, stručnjaka, istraživača kako bi snabdevanje sirovinama velikih postrojenja bilo dobro organizovano Takođe je potrebno pokrenuti pokazne projekte iz ove oblasti, ali i prilagoditi zakonsku regulativu i podržati kreiranje skladišta i kreiranje tržišta biomase. Osim toga, moraju se informisati potrošači i javnost o prednostima snabdevanja energijom iz obnovljivih izvora.
U dokumentu su predstavljene i prednosti iskorišćenja biogasa, peleta, slame, kao i mogućnosti snabdevanja biomasom toplana i industrije. Prezentovani su i pilot projekti „Biomasa za proizvodnju toplotne energije u toplanama“ i „Pilot projekat za korišćenje biometana u javnom prevozu u Novom Sadu“.
Navedeno je da će biti obuhvaćeni ciljevi Evropske unije koji podrazumevaju smanjenje emisije ugljen dioksida do 2020. i 2030. godine, a osim toga biće obuhvaćeni i ciljevi Ujedinjenih nacija za energiju iz obnovljivih izvora do 2030. godine, kao i predlozi Međuvladinog panela o politici ublažavanja klimatskih promena u budućnosti.
Zaključeno je da je potrebno da se do 2022. godine postigne cilj iskorišćenja 13PJ energije iz biomase, dok bi se do 2030. godine iskorišćavalo 20PJ ovakve energije. Kada je reč o proizvodnji toplotne energije iz biomase, do 2022. godine bi trebalo da se iskorišćava oko 11PJ ovakve energije, a do 2030. godine 28,8PJ.
Sandra Jovićević
foto: garfondapv.org.rs
