Prašume su jedan od najvrednijih i najosetljivijih eko-sistema na Zemlji. Apsorbuju velike količine padavina, čine ključno regulatorno jezgro globalnih klimatskih i biogeohemijskih procesa i predstavljaju dom za veliki broj biljnih i životinjskih vrsta. Iako ih najčešće povezujemo sa tropskim krajevima, prašume postoje i u umerenim predelima, pa tako i u Bosni i Hercegovini.
Bosna i Hercegovina je među retkim evropskim zemljama koja još uvek ima sačuvane prašume i šume visoke zaštitne vrednosti — prostore u kojima čovek nikada nije značajno intervenisao.
Na području Federacije BiH ima devet prašuma, a kako bi ukazali na njihovo bogatstvo i značaj, Inicijativa za šumarstvo i okoliš (FEA) objavila je edukativnu brošuru „Čuvari biološke raznovrsnosti – istraživanje prašuma Federacije BiH i podizanje svesti o značaju njihove zaštite”. Projekat je sufinansirao Fond za zaštitu životne sredine Federacije BiH.
Lejla Hukić, projektna koordinatorka u organizaciji FEA, poručila je da ovom brošurom žele približiti prašume i šume visoke zaštitne vrednosti široj javnosti u cilju boljeg razumevanja koliko su one važne, ne samo za prirodu nego i za naš život, zdravlje i budućnost.
– Prašume u Bosni i Hercegovini su među retkima koje su ostale gotovo netaknute u Evropi, a njihovo očuvanje je zajednička odgovornost svih nas. U njima priroda živi svojim ritmom, bez uticaja čoveka, i upravo u toj netaknutoj ravnoteži leži njihova neprocenjiva vrednost. Edukacijom i podizanjem svesti želimo podstaći ljude da prepoznaju tu vrednost i da svojim delovanjem doprinesu njihovoj zaštiti – kaže Hukićeva.
U FOKUSU:
- Šume Srbije – čuvari vode, tla, života i budućnosti
- Bihać – kada razvoj turizma prati briga o prirodi
- Ambiciozni klimatski ciljevi Češke: stabilnost kroz nuklearnu i zelenu energiju
Kompleksi poput Ravne Vale, Bobije, Mačen dola ili Crnog vrha dokaz su da priroda može opstati netaknuta, ali samo ako je štitimo. Njihovo formalno proglašenje zaštićenim područjima ne bi bilo samo ispunjavanje međunarodnih obaveza već i ulaganje u dugoročnu sigurnost, zdravlje i ekonomski razvoj zemlje.
Iz FEA poručuju da bi svi preostali prašumski kompleksi u FBiH mogli biti formalno zaštićeni kroz novi zakon o šumama, svrstavanjem u najvišu međunarodnu kategoriju zaštite – IUCN kategoriju Ia (strogi prirodni rezervat).
– Ovakav status bi značio da su ta područja priznata kao Druge učinkovite prostorno utemeljene mere očuvanja (Other Effective Area-based Conservation Measures – OECM), čime bi se njihova površina uključila u ukupni obuhvat zaštićenih područja u Bosni i Hercegovini. Na taj način, naša zemlja bi značajno doprinela ispunjavanju nacionalnih i međunarodnih ciljeva zaštite biološke raznovrsnosti, posebno onih definisanih evropskim i globalnim strategijama – rekli su iz FEA.
Planinske šume Bosne i Hercegovine, naročito one u okviru planinskog sistema Dinarida, odlikuju se visokom prirodnošću i očuvanošću svojih eko-sistema. Za razliku od velikog dela srednje i zapadne Evrope, gde su šumski eko-sistemi uveliko izmenjeni ljudskim delovanjem, naše prašume i šume visoke zaštitne vrednosti predstavljaju izuzetnu komparativnu prednost BiH. Zbog toga, kako kažu u ovoj organizaciji, njihovo očuvanje znači čuvanje jednog od poslednjih dokaza o izgledu evropske prirode pre industrijalizacije i masovne seče.
Značaj prašuma
Prašume proizvode oko 20 odsto kiseonika koji udišemo i imaju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena. Skladište velike količine ugljen-dioksida u stablu, lišću i korenju, dok istovremeno apsorbuju sunčevo zračenje i pomažu u regulaciji temperature. Amazonska prašuma, na primer, čuva oko 48 milijardi tona ugljenika. Prašume su dom za više od polovine svetskih biljnih i životinjskih vrsta. Na 10 km² može se naći i do 1.500 vrsta cvetnica, kao i na stotine drugih organizama. Amazonski eko-sistem, koji pokriva 6,7 miliona km², sadrži oko 40 odsto preostalih prašuma, 25 odsto kopnene bioraznovrsnosti i najviše rečnih vrsta riba na svetu.
Prašume pružaju resurse i radna mesta lokalnom stanovništvu, posebno tamo gde su druge prilike ograničene. Procenjuje se da usluge poput skladištenja ugljenika, regulacije voda i eko-turizma vrede preko 400 miliona dolara godišnje za zajednice u brazilskom Amazonu.
Priredila: Jasna Dragojević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE
