Nuklearna energija se vraća na energetsku scenu Evropske unije, nakon tri godine intenzivnih pregovora, čime se ova vrsta energije zvanično pridružila listi „prelaznih“ energija u zelenoj taksonomiji EU od 1. januara 2023.
Nakon glasanja kojim se potvrdio stav Evropskog parlamenta o tom pitanju u julu 2022. godine, kopredsedavajuća grupe Ujedinjene levice, Manon Obri, izjavila je da je ova odluka „smislena za buduće rokove i glasanje o klimatskim pitanjima“.
Međutim, sa efektima energetske krize, izazvane ratom u Ukrajini, zemlje članice EU – koje su sve odlučile da se distanciraju od upotrebe ruskog gasa – postale su otvorenije ka ideji o nuklearnim elektranama.
U Francuskoj, a posebno u zemljama istočne EU, nuklearna energija se sve više posmatra kao održivo rešenje za postizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine.
Pročitajte još:
- NUKLEARNA ENERGIJA – BUDUĆNOST ILI NE?
- NUKLEARNI REAKTORI U BELGIJI ĆE IPAK JOŠ RADITI
- NUKLEARNI OTPAD: PRVA ZEMLJA KOJA JE NAŠLA REŠENJE ZA 100.000 GODINA UNAPRED
Obnovljivi izvori energije na nivou EU
Ipak, razvoj obnovljivih izvora energije ostaje glavni prioritet na nivou EU.
Tri meseca nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, 18. maja 2022. Evropska komisija je predložila povećanje cilja EU za obnovljivu energiju na 45 odsto do 2030. godine, što je kasnije, u septembru, odobrio Evropski parlament.
Francuska je u Savetu zauzela prilično neobičan stav, podržavajući cilj od 45 odsto, ali samo ako se zemljama sa niskougljeničnim električnim miksom – što je šifra za nuklearnu energiju – odobri niži cilj.
Ideja je odbijena, a cilj je posledično snižen na 42,5 odsto tokom političkog sporazuma postignutog sa Evropskim parlamentom o trećoj reviziji Direktive o obnovljivoj energiji (RED III).
Iako niko nije posebno zadovoljan rešenjem, diskusije su pokazale uticaj koje zemlje naklonjene nuklearnoj energiji imaju na institucionalne pregovore na nivou EU.
Vodonik dobijen iz nuklearne energije
Ovaj novootkriveni uticaj pronuklearnih zemalja takođe se ogledao u diskusijama o vodoniku sa niskim sadržajem ugljenika, koje su dobile neočekivanu političku dimenziju.
Od septembra 2022. godine, francuska ministarka energetike Agnes Panije-Runašer pojavila se u ofanzivi.
U pismu koje je otkrio EURACTIV Francuska, Panije-Runašer je pozvala Evropsku komisiju da prizna doprinos nuklearnog vodonika u ciljevima navedenim u RED III. Za Pariz, cilj je bio da se spreči da ciljevi obnovljivog vodonika ugroze proizvodnju vodonika sa niskim sadržajem ugljenika iz nuklearnih izvora.
Krajem marta 2023. godine, nakon višemesečnih pregovora između zemalja EU i unutar Evropskog parlamenta, politički sporazum o RED III prihvatio je i obnovljivi i niskougljenični vodonik.
Ali, iako je ovo izgledalo kao pobeda Francuske, uslovi koji su nametnuti da bi vodonik dobijen iz nuklearne energije doprineo postizanju ciljeva EU, bili su toliko strogi da su bili praktično nedostižni.
Posle mesec i po dana oklevanja, Pariz je u poslednjem trenutku blokirao konačno usvajanje RED III, zakazano za sredinu maja, jer sporazum nije dao dovoljne garancije u vezi sa vodonikom dobijenim iz nuklearne elektrane – iako odluka o blokiranju usvajanja direktive nije išla na ruku svima u francuskom taboru.
Francuska je 16. juna konačno dobila zvaničnu deklaraciju Evropske komisije u kojoj se priznaje uloga nuklearne energije u postizanju ciljeva dekarbonizacije privrede EU – što je posledica intenzivnih godina lobiranja, potpomognutih francuskim uspostavljanjem pronuklearnog saveza sa 14 zemalja EU i (eventualno) još nekih.
„Nuklearni savez“
Na rubu neformalnog energetskog saveta EU u Stokholmu krajem februara, Francuska je okupila 10 drugih zemalja članica EU oko novog koncepta: sastanka za odbranu interesa nuklearne energije u EU. Ista grupa se sastala u Briselu krajem marta, a pridružile su im se Belgija i Italija kao posmatrači.
Iako je sastanak pokrenuo zemlje koje su se zalagale protiv nuklearne energije, formirajući rivalsku grupu pod nazivom „Prijatelji obnovljivih izvora energije“, to nije zaustavilo misiju Francuske – Panije-Runašer je ponovo sazvao grupu u Parizu sredinom maja, kojoj su se pridružile još tri zemlje EU i Velika Britanija. Zajedno su se dogovorili da izgrade „30 do 45 novih velikih reaktora“ i malih modularnih reaktora poznatih kao SMR.
Komesarka EU za energetiku Kadri Simson, koja je prisustvovala sastanku, zamoljena je da podrži razvoj „zajedničkih inicijativa“ za realizaciju ovih projekata.
Grupa se ponovo sastala u Valjadolidu sredinom jula. Sastanak je rezultirao novom deklaracijom, pozivajući Evropsku komisiju da ravnopravno tretira nuklearne i obnovljive izvore energije prilikom predstavljanja budućih predloga zakona o klimi.
Zakon o neto nultoj industriji
Međutim, u međuvremenu su se u Briselu otvorila još dva fronta. Prvi se odnosi na predlog Zakona o neto nultoj industriji (NZIA), koji je Komisija predstavila sredinom marta, u kojem se navodi lista preferiranih tehnologija za razvoj industrije sa niskim sadržajem ugljenika u celoj Uniji.
U početku, nuklearna energija nije bila uključena na listu takozvanih „strateških“ tehnologija poput vetra, sunca ili elektrolizera, koje ispunjavaju uslove za regulatorne pogodnosti prema NZIA, uključujući 40 odsto za proizvodnju na evropskom tlu.
Sredinom jula, nakon lobiranja mnogih poslanika iz celog političkog spektra (socijalisti, centristi i konzervativci), izvestilac o uredbi NZIA u Evropskom parlamentu ponudio je nuklearnoj energiji podjednak tretman koji imaju i druge tehnologije.
Za sada, izveštaj nemačkog konzervativnog poslanika Kristijana Elera (EPP) još nije izglasan, a zemlje članice EU još nisu dale svoje mišljenje. Neke zemlje se mogu protiviti Elerovim zaključcima, kao što je Nemačka, koja nerado prihvata finansiranje nuklearne energije iz fondova EU.
Ceo tekst možete da pročitate ovde
Izvor: EURACTIV
