Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović izjavila je na četvrtoj konferenciji Nacionalne asocijacije Čistoća Srbije u Aranđelovcu da Republika Srbija u narednom periodu mora obezbediti uslove za realizaciju strateški važnih aktivnosti koje će doprineti efikasnom i efektivnom unapređenju postojećeg sistema upravljanja otpadom, kroz reviziju zakonodavnog okvira i usvajanja novog modela finansiranja.
Kako je istakla, u narednom periodu sve lokalne samouprave obavezne su da izrade regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom, sa obavezom primarne separacije u domaćinstvima. Reforma komunalnih usluga zahteva potpuno nov okvir, kontrolni režim i institucije koje će taj režim sprovoditi, a reforme u ovoj oblasti trebalo bi da se sprovedu što pre, kroz izmene zakonskog i strateškog okvira Republike Srbije.
Gospođa Božović je ukazala i da investicije u infrastrukturu za komunalni otpad moraju biti koordinisane kako bi Srbija ispunila sve ciljeve Direktiva EU i kako bi izgradila održiv sistem upravljanja otpadom za svoje građane, kao i da se razvoj potrebne infrastrukture planira u dve faze. Dodala je da proširenje obuhvata uslugu sakupljanja komunalnog otpada, što se posebno odnosi na ruralne oblasti, a u ovu svrhu u opštinama je potrebno obezbediti dodatni broj kontejnera i vozila za sakupljanje otpada. Da bi ostvarila cilj iz Okvirne Direktive o otpadu, Srbija planira da do 2030. godine ostvari stepen od 50 odsto reciklaže ukupnog komunalnog otpada, a posebno je važno započeti postepeno uvođenje primarne selekcije otpada. Unapređenje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada je takođe prioritet Vlade Republike Srbije kroz uvođenje novog modela finansiranja, kroz nove ekonomske instrumente, ali nakon obavljene detaljne analize svih pozitivnih i negativnih efekata u modelu finansiranja u prethodnom periodu.
Upravljenje otpadom, a naročito sakupljanje i razvrstavanje otpada je ekološko, ali i ekonomsko pitanje u kojem leži veliki potencijal, a sve veći broj zemalja poduzima aktivnosti kako bi se ubrzala ova tranzicija, razvijaju strategije i aktivnosti „zelene ekonomije”, kako bi se podstaknuo veći ekonomski rast i stvaranje radnih mesta, zaštita životne sredine i jednakost. Stoga, jedna od mogućih i ostvarivih opcija zelene budućnosti je koncept zelena ekonomije. Za transformaciju ka zelenoj ekonomiji ključno je nekoliko sektora: poljoprivreda, šumarstvo, energetika, industrija, reciklaža, energetski efikasno građevinarstvo i saobraćaj. Zeleno zapošljavanje moglo bi da predstavlja ključnu kariku u borbi protiv siromaštva, gde se procenjuje da bi se u sektoru otpada rast poslova povećao za 10 odsto od sadašnjeg trenda.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
