Iako na pomen Sahare uglavnom pomislimo na pustinju, u budućnosti ta asocijacija možda ne bude opravdana.
Još 2007. godine Afrička unija pokrenula je projekat pošumljavanje regije Sahel, koja je proteže kroz 9 država južno od Sahare. Ova oblast je sedamdesetih godina bila znatno plodnija.
U početku je u projektu učestvovalo 11 afričkih zemalja, a zatim im se pridružilo još 9. Plan je da se pošumljavanjem stvori Veliki zeleni zid Afrike, koji će se prostirati kroz 11 zemalja. Biće 8.000 km dug i 15 km širok.
Prema nekim procenama, troškovi poduhvata iznosiće 8 milijardi dolara. Finansiranje pomažu Svetska banka, Afrička unija, botaničke bašte Ujedinjenog Kraljevstva i Ujedinjene nacije.
Za sada je zasađeno tek 15 odsto planirane površine, a prednjači Senegal sa čak 11 miliona stabala.
Ideja je bila rođena još 1954. godine kada je tokom ekspedicije u Sahari britanski biolog, botaničar i zaštitnik životne sredine Ričard Sent Barb Bejker predložio „Zeleni front“, koji bi sprečio proširenje pustinje. Tek početkom drugog milenijuma ova zamisao je ponovo uzeta u razmatranje, a 2007. godine je u potpunosti shvaćen njen pun kapacitet.
Pročitajte još:
Značaj pošumljavanja primarno je povezan sa zdravijom životnom sredinom, ali ima i socijalnu i ekonomsku dobrobit. Bagremova stabla korenjem zadržavaju vodu u tlu, te mnoge podzemne vode sada ponovo pružaju izvore čiste pijaće vode. Plemenita i ekološki izuzetno važna akcija pomaže i lokalnom stanovništvu, jer im pruža priliku za posao i zaradu, posledično usporavajući migracije stanovništva u potrazi za poslom. Takođe, sađenjem drveća i povrća, sami proizvodi su jeftiniji i dostupniji stanovništvu i predstavljaju uspešan vid borbe protiv gladi.
Pozitivni učinak inicijative još nije moguće proračunati potpuno. Lokalno stanovništvo već oseća koristi, a sagledavanje završetka projekta pruža nadu i podsticaj za mnoge zemlje koje se takođe bore sa negativnim posledicama klimatskih promena.
