Klimatske promene građani sve češće osećaju kroz više temperature, nagle promene vremena i sve češće nepogode. Poljoprivrednici su, s druge strane, svakodnevno u neposrednom kontaktu sa zemljom i promene prepoznaju kroz slabije prinose uzrokovane sve nepredvidivijim uslovima. Upravo zato su nova znanja i veštine ključni za prilagođavanje, a oni ostaju trajno na raspolaganju nakon još jednog uspešno završenog projekta Evropske unije u ovoj oblasti.
Projekat Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode, koji je u Republici Srbiji realizovala Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), uz finansijsku podršku Evropske unije, zvanično je završen nakon pet godina intenzivnog rada na jačanju kapaciteta, politika i praksi u oblasti klimatski otporne poljoprivrede.
Poseban fokus bio je na demonstraciji mera klimatski pametne poljoprivrede. U 16 opština širom Srbije i u tri naučno-istraživačka instituta uspostavljena su demo polja, na kojima je više od 35 klimatski pametnih praksi prikazano u realnim uslovima proizvodnje.
Ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat naglasio je 29. januara tokom završne konferencije, da je zajedničkim radom ostvaren vidljiv napredak.
– Zajedno smo naporno radili kako bismo poljoprivredu učinili otpornijom na elementarne nepogode. Sa sigurnošću i uz izvesnu dozu ponosa možemo reći da je poljoprivreda u Srbiji danas bolje pripremljena i otpornija. Ovo je jedno od mnogih važnih dostignuća ovog projekta – rekao je Bekerat.
Projekat je sprovođen u bliskoj saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, lokalnim samoupravama, poljoprivrednim savetodavnim službama, obrazovnim institucijama i poljoprivrednicima širom Srbije. Osmišljen je kao odgovor na sve izraženije posledice klimatskih promena i elementarnih nepogoda, koje predstavljaju jedan od najvećih izazova za poljoprivrednu proizvodnju.
–Danas se nalazimo na kraju projekta koji je započeo u martu 2021. godine. Tokom proteklih godina, uz podršku sredstava iz fondova Evropske unije, FAO je radio posvećeno na jednom od najvažnijih ciljeva za budućnost poljoprivrede u našoj zemlji – stvaranju poljoprivrede koja je otporna na klimatske promene – istakao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.
Kao jedan od važnih aspekata projekta istaknuta je integracija upravljanja rizicima od katastrofa (DRM) i klimatski pametne poljoprivrede (CSA) u javne politike, institucionalne okvire i praksu na terenu; a projekat je doprineo i sistemskom jačanju otpornosti poljoprivrednog sektora.
Pročitajte još:
- Dogovorene analize cena i uvoza zbog viškova mleka na domaćem tržištu
- Cene žitarica u 2026: Kukuruz skuplji od pšenice, tržište pod pritiskom geopolitike
- Raspisan četvrti IPARD III javni poziv za ulaganja u voćarstvo
Oko 1.600 poljoprivrednika imalo je priliku da se direktno upozna sa merama za smanjenje rizika od suša, poplava, mraza i drugih klimatskih ekstrema. Projekat je značajno doprineo i razvoju ljudskih kapaciteta – obučeno je oko 80 zaposlenih u Ministarstvu poljoprivrede, oko 80 predstavnika iz 23 lokalne samouprave, više od 400 poljoprivrednih savetodavaca, kao i više od 300 učenika i nastavnika srednjih poljoprivrednih škola, čime su principi klimatske otpornosti integrisani na svim nivoima.
U okviru projekta uveden je i izborni predmet Klimatske promene u poljoprivredi u srednje poljoprivredne škole. Posebna pažnja posvećena je rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena i mladih, kao ključnih nosilaca budućeg razvoja poljoprivrede i ruralnih područja.
Završetkom ovog projekta Srbija je napravila značajan korak ka modernijoj, održivijoj i klimatski otpornijoj poljoprivredi, usklađenoj sa ciljevima Evropske unije i Evropskog zelenog dogovora. Postignuti rezultati i naučene lekcije predstavljaju čvrstu osnovu za dalja ulaganja u otpornost poljoprivrede i dugoročnu prehrambenu sigurnost.
Podrška Evropske unije poljoprivredi i ruralnom razvoju u Srbiji vredna je više od 230 miliona evra od 2000. godine do danas. Sredstva se koriste za povećanje konkurentnosti gazdinstava, preduzeća i prerađivačkih kapaciteta kroz IPARD program, dobrobit i kontrolu bolesti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju, uspostavljanje nacionalnih referentnih laboratorija, osiguranje ukupne bezbednosti hrane, usklađivanje poljoprivredne politike i za pripremu javne uprave za primenu standarda EU.
Izvor: EU u Srbiji
