Novac koji se kanališe kroz tajnovite tzv. „poreske rajeve“ koristi se da finansira seču drveća u Amazonu kao i ilegalno ribarenje na mnogim mestima u svetu. Životna sredina biva devastirana a ne postoji način da kompanije za tu štetu odgovaraju.
Postoji nekoliko definicija poreskog raja. U 2002. godini časopis „Economist“ prihvatio je definiciju Džefrija Kolina Pauela, bivšeg ekonomskog savetnika Džerzija: „Ono što identifikuje područje kao poreski raj jeste postojanje složene poreske strukture ustanovljene namerno kako bi se iskoristila i eksploatisala svetska potražnja za prilikama za izbegavanje poreza.“ Slično tome, australijski novinar je predložio da se svaka zemlja koja modifikuje svoje poreske zakone da bi privukla strani kapital može smatrati poreskim rajem.
Milijarde dolara protekle su kroz zemlje koje su internacionalno prepoznate kao poreski rajevi a istraživači su povezali ovaj protok kapitala sa uništavanjem životne sredine, u smislu kompanija koje uzgajaju govedinu ili soju u Amazonu ili veliki broj neregulisanih ribarskih brodova. Ovo je samo delić ukupne količine novca koja finansira ekološki destruktivne aktivnosti.
Viktor Galez sa Univerziteta u Stokholmu, predvodnik ove studije izjavio je: „Poreski rajevi nisu samo sociopolitički i ekonomski problem već i ekološki. Tajnovitost poreskih rajeva otežavaju analizu i procenu toga na koji način ove finansije utiču na ekonomiju i životnu sredinu.“
Istraživanje je pokazalo da je više od dve trećine stranog kapitala koje se slilo u sektore za proizvodnju soje i govedine u Brazilu od 2000. do 2011. godine došlo iz zemalja koje su prepoznate kao poreski rajevi. Uzgoj soje i stoke usko je povezan sa deforestacijom Amazona.
Organizacije za zaštitu životne sredine pozvale su vlade da načine protok finansija transparentnijim. „Ovo je prljav novac koji se koristi za sponzorisanje ilegalnih aktivnosti koje uzrokuju globalnu ekološku krizu,“ rekla je Elin Gilgan, učesnica kampanje u organizaciji Prijatelji zemlje. „Agresivno izbegavanje poreza dovodi do toga da zajednice ostaju bez budžeta za ekološke projekte.“
Otvaranje poreskih rajeva na uvid javnosti bilo bi veoma nepopularno rešenje uzimajući u obzir da ih iskorišćava na hiljade kompanija a neke od njih su i veoma poznati brendovi. Mnoge kompanije se ponose svojim visokim standradima zaštite životne sredine a ipak koriste poreske rajeve. Istraživanje ne imenuje koje su kompanije u pitanju.
Izvor: theguardian
