Posle dve godine zabrane, ponovo je odobreno korišćenje stiropora za izolaciju objekata.
Kod nas je usaglašavanjem propisa sa evropskim direktivama dozvoljeno samo korišćenje prirodnih i ekoloških građevinskih materijala.
Stiropor, i to bar od pet centimetara, dobra je termoizolacija. Zbog loših hemijskih svojstava bio je gotovo povučen sa tržišta jer se mogao ugrađivati samo na prizemne zgrade.
Nedostaci su ispravljeni što ga je vratilo na fasade visokih objekata.
„Stiropor kao materijal sadrži ogromnu količinu vazduha, ja mislim skoro 90 odsto. Na temperturama većim od 80 stepeni on se topi, nestaje. Svi izolacioni materijali koji se upotrebljavaju moraju da budu samogasivi. Znači, ne sme da širi požar. On se zapali i istopi se, ali se ne širi dalje i ne razvija otrovne gasove“, kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
Zakon o efikasnom korišćenju energije ide korak dalje – zahteva samo prirodne građevinske materijale: mineralne vune, drvo, a i boje su na bazi vode.
Pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac kaže da što se tiče „eko dizajna“ to je nova vrsta Direktive koja treba da se primeni.
„One se isto odnose na to, da se proizvodima koji su energetski neefikasni ne dozvoljava stavljanje na tržište“, objašnjava Banjac.
Rodić dodaje da se izbacuje sve što je zapaljivo i otrovno.
„Primenjuje se kao u neka stara vremena kreč, prirodni materijali cigla, crep, a sve što izaziva i kancer i neka druga oboljenja se izbacuje“, ističe Rodić.
Kombinacijom prirodnih materijala sa stiroporom dobija se velika ušteda energije.
Analize pokazuju da dobra izolacija zidova i krova može da prepolovi potrošnju energenata za grejanje, a leti struje za hlađenje. Na izolaciji ne treba štedeti jer se taj tošak kroz umanjene račune isplati za tri godine.
Stiropor u Srbiji proizvodi 14 fabrika koje se nadaju oživljavanju proizvodnje jer im je u protekle dve godine zbog zabrane tog materijala za trećinu pao promet.
Izvor: RTS / Ružica Vranjković
