Pokazatelji klimatskih promena dostigli rekordne nivoe

Jasni znakovi klimatskih promena uzrokovanih ljudskim delovanjem dostigli su nove vrhunce u 2024. godini, koja je verovatno prva kalendarska godina s prosečnom temperaturom višom od 1,5 °C iznad predindustrijskog perioda, kako se navodi u novom izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO) pod nazivom Stanje globalne klime 2024 (eng. State of the Global Climate 2024).

Prethodna godina bila je najtoplija godina u evidenciji merenja dugoj 175 godina. Između ostalog, izveštaj navodi da su koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi na najvišem nivou u poslednjih 800.000 godina, kao i da je najveći trogodišnji gubitak ledene mase na glečerima zabeležen u protekle tri godine.

„Naša planeta šalje sve više signala uzbune, ali ovaj izveštaj pokazuje da je još uvek moguće ograničiti dugoročno globalno zagrevanje na 1,5 °C. Lideri moraju preuzeti odgovornost i delovati koristeći prednosti jeftinih, čistih obnovljivih izvora energije za svoje građane i ekonomije, s novim nacionalnim klimatskim planovima koji se očekuju ove godine”, izjavio je Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Pročitajte još:

• Za jačanje klimatske otpornosti u Keniji i Srbiji 130 miliona dolara
• Kako su klimatske promene oblikovale svet 2024. godine?
• UN: Klimatske promene dovode do povlačenja glečera na Kavkazu

Rekordne globalne temperature zabeležene 2023. i oborene 2024. godine, uglavnom su rezultat stalnog rasta emisija stakleničkih gasova, uz prelazak iz faze hlađenja La Ninja u fazu zagrevanja El Ninja. Prema izveštaju, nekoliko drugih faktora moglo je doprineti neočekivano velikim temperaturnim skokovima, uključujući promene u solarnom ciklusu, masivnu vulkansku erupciju i smanjenje aerosola koji imaju efekat hlađenja.

„Podaci za 2024. godinu pokazuju da su okeani nastavili da se zagrevaju, a nivo mora je nastavio rasti. Ledeni delovi Zemljine površine, poznati kao kriosfera, tope se alarmantnom brzinom – glečeri se i dalje povlače, a obim antarktičkog morskog leda dostigao je drugu najnižu zabeleženu vrednost. U međuvremenu, ekstremne vremenske prilike nastavljaju da izazivaju razorne posledice širom sveta”, izjavila je Seleste Saulo, generalna sekretarka WMO.

Tokom prethodne godine vremenski ekstremi doveli su do najvećeg broja novih raseljenja u poslednjih 16 godina, pogoršavajući krize u vezi sa nedostatkom hrane i izazivajući ogromne ekonomske gubitke. Kao odgovor na to, WMO i globalna zajednica pojačavaju napore kako bi ojačali sisteme ranog upozoravanja i klimatske usluge.

Energetski portal