Arhus, resursni centar Sarajevo podnio je dvije tužbe Okružnom sudu u Banjaluci protiv obnovljenih ekoloških dozvola za hidroelektrane Buk Bijela i Foča na reci Drini u Bosni i Hercegovini u blizini granice s Crnom Gorom.
Veća verzija projekta Buk Bijela osporava se od 1970-ih zbog uticaja na zaštićeni kanjon Tare u Crnoj Gori, koji je se nalazi na UNESCO-ovoj listi svetske baštine i deo je Nacionalnog parka Durmitor. Takođe, Drina je najznačajnije stanište ugrožene mladice (Hucho hucho), koju možemo pronaći samo u nekim od najčistijih reka u jugoistočnoj Evropi, a područje je razvilo i turističku ponudu baziranu na raftingu i ribolovu koja bi izgradnjom bilo kakve brane u blizini bila uveliko ugrožena.
“Ministarstvo prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije Republike Srpske izdalo je obe ekološke dozvole, iako ih investitor nije zatražio u zakonskom roku. Ministarstvo je trebalo poništiti prethodne dozvole s obzirom na to da izgradnja nije započela u roku od četiri godine od izdavanja. Umesto toga, izdala je nezakonitu odluku o produženju postojećih ekoloških dozvola. Nasuprot obaveze Bosne i Hercegovine prema Espoo Arhuškoj konvenciji, procene uticaja na životnu sredinu nisu ponovljene, niti su održane javne konsultacije, ni u Bosni i Hercegovini ni Crnoj Gori “, objasnila je Nina Kreševljaković iz Arhus resursnog centra u Sarajevu.
Prvobitne javne konsultacije održane 2012. godine bile su slabo oglašavane, a komentari koje su uložile nevladine organizacije u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori nisu uzeti u obzir.
“Za najnoviju verziju projekta u proceni uticaja na životnu sredinu tvrdi se da ne utiče na reku Taru, ali bez ikakvih dokaza. S obzirom na to da je Tara glavna pritoka Drine i da bi akumulacija dosegla crnogorsku granicu, neizbežno je da će se neki uticaji pojaviti i morati proceniti “, istakla je Nataša Kovačević iz organizacije Green Home iz Crne Gore.
Gradnju hidroelektrane Buk Bijela, snage 93 megavata, snažno zagovara Elektroprivreda Republike Srpske, kompanija u državnom vlasništvu, a memorandum o izgradnji projekta potpisan je u julu 2017. godine s kompanijom „Kineska državna aero-tehnološka međunarodna inženjerska korporacija“ (AVIC-ENG). Očekuje se da će finansiranje obezbijediti kineske državne banke.
Hidroelektrana Foča, snage 44 megavata, planirana je samo nekoliko kilometara nizvodno. Takođe je zagovara Elektroprivreda Republike Srpske, ali se javno ne spominje izvor finansiranja. Obe elektrane deo su tzv. Kaskade Gornja Drina, zajedno sa još dve planirane hidorelektrane – Sutjeska i Paunci.
Goran Krivić, koordinator Koalicije za zaštitu rijeka Bosne i Hercegovine, rekao je da “projekat sličan onome koji je otkazan pre pola vijžžeka nije nešto što bi institucije i predstavnici Republike Srpske trebali zagovarati. Čak je otkriveno da nije provedena studija izvodjivosti za projekt što je samo po sebi razlog za ukidanje projekta, da ne spominjemo ugrožene vrste i razvoj sporta i turizma”.
Pipa Galop iz CEE Bankwatch mreže je dodala da “kineske banke već privlače negativnu publicitet za podršku elektranama na ugalj u regiji, te da će finansiranje štetnih hidroelektrana kao što su Buk Bijela i Foča samo stvoriti više neusklađenosti između kineskih poslovnih aktivnosti i želja Bosne i Hercegovine za članstvom u Evropskoj uniji“.
„Unija mora hitno osigurati da se zemlje u regiji pridržavaju zakonodavstva EU-a o zaštiti prirode, bez obzira na to ko finansira infrastrukturne projekte, a kineske banke trebaju unaprijediti svoje ispitivanje takvih projekata “, istakla je Pipa Galop.
Izvor: czzs.org
