U borskoj topionici, u pogonu elektrolitičke rafinacije, nedavno je proizvedena petomilionita tona katodnog bakra. Osim pet miliona tona „crvenog“ metala, ovaj metalurški pogon u Boru je u svom dosadašnjem radnom veku proizveo i značajne količine plemenitih metala, navodi se u saopštenju RTB Bor. Proizvedeno je 160 tona zlata, više od hiljadu tona srebra, 1.600 tona selena, 32.000 tona bakar-sulfata, odnosno plavog kamena, kao i desetine hiljada kvadratnih metara grafičkih i medicinskih filmova.
„Kada bi se 50 miliona komada katoda poređale jedna do druge po dužini, bio bi to bakarni pojas dugačak 48.000 kilometara i njime bi se komotno mogla opasati zemljina kugla i to bez stezanja jer je obim naše planete, oko ekvatora, 40.000 kilometara“, piše u saopštenju RTB. Jedna katoda teška je u proseku oko 100 kilograma, njena dužina je nepun metar (960 cm), a širina 815 centimetara. Ove narandžasto-crvene ploče od 99,99 odsto bakra jedan su od glavnih proizvoda metalurškog procesa, koje idu na tržište i dalje mogu da se pretapaju i koriste u industriji. Put do njih nije nimalo jednostavan, jer pre nego što se pretvori u katodnu ploču bakar prolazi kroz različite oblike- od koncentrata, prženca, bakrenca, blistera, do anoda i katoda.
Geološka nauka u sponi sa tehnikama rudarstva i metalurgije uspela je da od stene dođe do svetlucavog bakra, koji danas čini „nervni sistem“ svakog električnog uređaja – od tostera do laptopa. U Rudarsko-topioničarskom basenu Bor rekordna proizvodnja bakra zabeležena je 1991. godine. Tada je proizvedeno 151.395 tona katoda. „Zlatna“ godina bila je 1975. kada je ostvarena najveća proizvodnja zlata – 5,25 tona. „Srebrnu medalju“ je, kako kaže statistika, odnela 1978. godina, kada je proizvedeno 48 tona srebra.
Izvor :www.tanjug.rs
Vesna Vukajlović
