Užice usvojilo program i politiku ruralnog razvoja

24.04.2019

Na sednici Gradskog veća Užica usvojen je program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja Užica.

Za pet mera ruralnog razvoja i podsticaje u ovoj oblasti planirano je ukupno 27 miliona dinara.

Sa 20,5 miliona finansiraće se investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, zatim uspostavljanje i jačanje udruženja u oblasti poljoprivrede sa 500.000 dinara i održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta sa 1,5 miliona dinara.

Za organsku proizvodnju u 2019. godini planirano je dva miliona dinara, dok je za podsticaje za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju izdvojeno 2,5 miliona dinara.

Članovi Veća prihvatili su jedan od dva amandmana koji su uloženi na predlog Odluke o javnim parkiralištima.

Milisav Pajević

Upravni sud naložio odlaganje radova na izgradnji gondole na Kalemegdanu

23.04.2019

justitia-2597016_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Upravni sud u Beogradu je 19. aprila doneo rešenje kojim se nalaže zaustavljanje radova na projektu gondola na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Upravni sud je zaključio da je tužbeni zahtev Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) osnovan te da bi izvođenje radova na Kalemegdanu moglo da ima nenadoknadive posledice po kulturno dobro – Kalemegdansku tvrđavu i životnu sredinu. Prema zaključku Upravnog suda, izvršenjem rešenja o građevinskoj dozvoli bila bi naneta šteta širim interesima javnosti koja bi se teško mogla nadoknaditi.

Prema rešenju Upravnog suda radovi na Kalemegdanu ne smeju biti nastavljeni dok sud ne donese konačnu odluku o zakonitosti građevinske dozvole.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 1. aprila izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli kojom se odobravaju pripremni radovi na Kalemegdanu, na kat. parceli 64/17, na području Beogradske tvrđave i arheološkog nalazišta „Antički Singidunum“. Pripremni radovi uključuju i iskop zemlje i pobadanje betonskih šipova.

Prethodno je na istoj parceli, bez izdate građevinske dozvole, posečeno drvo koje je predstavljalo simbol Kalemegdana.

Udruženje za zaštitu prava na životnu sredinu – RERI, podnelo je 17. aprila tužbu Upravnom sudu, zahtevajući da se građevinska dozvola za izvođenje pripremnih radova poništi kao nezakonita, a da se pripremni radovi hitno zaustave.

Zbog neregularnosti u procesu planiranja izgradnje gondole Evropa Nostra Srbija je uputila apel Ministarstvu kulture i informisanja da pokrene proceduru za stavljanje van snage Plana detaljne regulacije, i donese privremenu meru za odlaganje svih radova na izgradnji gondole.

RERI je 2. aprila na konferenciji za medije obavestio javnost o nalazima koji ukazuju na nezakonitosti koje prate projekat izgradnje gondole Kalemegdan-Ušće. Odluka Upravnog suda pokazuje da vladavina prava u Srbiji i dalje postoji te da borba za zaštitu životne sredine i javnog interesa pravnim sredstvima daje rezultate.

RERI ponovo poziva nadležne organa, a posebno Ministarstvo građevinarstva, Ministarstvo turizma i telekomunikacija, Grad Beograd i JP „Skijališta Srbije“ da poštuju zakone i obustave sve aktivnosti na izgradnji gondole koje nanosi trajnu štetu javnom interesu.

Crnogorci uređivali i učili u svojim nacionalnim parkovima

23.04.2019

Edukativna-radionica-u-Delti-21-4-2019 — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Nizom ekoloških i edukativnih aktivnosti, Nacionalni parkovi Crne Gore obeležili su jedan od najznačajnijh ekoloških datuma „Dan planete Zemlje“, 22. april.

Služba ambijentalne higijene NP Skadarsko jezero tokom vikenda učestvovala je u akciji čišćenja koju je organizovao kamp „Lad“ iz sela Boljevići u saradnji sa Izviđačkim odredom „Jadran“, na trasi od sela Boljevići do mosta na Virpazaru, što podrazumeva i čišćenje dela korita rukavaca Skadarskog jezera i trasu Virpazar – Besac.

U akciji je, pored predstavnika Parka, učestvovalo 70 volontera, kao i Izviđački odred „Jadran“ iz Bara i Izviđački odred „Budva“. Prikupljeno je oko 200 vreća smeća.

Organizatori akcije zahvalili su se Nacionalnom parku na podršci.

NP Prokletije je organizovao čišćenje planinarskih i biciklističkih staza u saradnji sa članovima planinarskog društva „Karanfil“. Aktivnosti su sprovedene na više lokacija: Centar za posetioce u Gusinju, Grebaje, Ali pašini izvori, Vusanje, dolina Ropojane, Oka Skakavice, Gradina i Treskavica.

Povodom Dana planete Zemlje organizovane su i edukativne aktivnosti.

U cilju podizanja svijesti mladih o značaju zaštite prirode, pedesetoro učenika OŠ „Pavle Rovinski“ iz Podgorice posetilo je NP Lovćen i Centar za posetioce na Ivanovim koritima i imalo priliku da sazna o najznačajnijim vrednostima ovog zaštićenog područja.

Takođe je Služba za promociju, edukaciju i marketing organizovala radionicu „Rastemo i učimo o nacionalnim parkovima Crne Gore“, u okviru „Proljećnog vikenda“, 21. aprila, u TC Delta (Podgorica).

Deca su imala priliku da učestvuju u edukativnim igricama, usvoje ekološke pojmove i kroz prigodne štampane materijale upoznaju svet biljaka i životinja.

Milisav Pajević

Kako se koristi državno poljoprivredno zemljište u funkciji zaštite prirode?

23.04.2019

okrugli sto, zemljište, zaštita prirode, — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

U organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, u okviru Interreg-IPA projekta „Očuvanje ključnih životinjskih vrsta panonskih stepa u pograničnom području Mađarske i Srbije“ , u saradnji sa svim projektnim partnerima održan je okrugli sto na temu korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta u funkciji zaštite prirode.

Na okruglom stolu su učestvovali više upravljača zaštićenih područja u Vojvodini, predstavnici opštinskih uprava Novog Kneževca i Kikinde, mesne zajednice Mokrin i drugi organi i organizacije koje se bave poslovima iz oblasti poljoprivrede i zaštite prirode.

Cilj okruglog stola bio je da se predstave zakonski okviri i praktična iskustva korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta u Specijalnom rezervatu prirode „Pašnjaci velike droplje“ i u nekim zaštićenim područjima u Vojvodini, kao i u Nacionalnom parku „Kiškunšag“ u Mađarskoj.

Razmotrena su pitanja na koji način propisane mere zaštite u zaštićenim područjima mogu uticati na sprovođenje poljoprivrednih aktivnosti na državnim livadama i pašnjacima i suprotno, kako mogu te aktivnosti doprineti očuvanju i razvoju biološke raznovrsnosti i zaštiti pojedinih ključnih vrsta stepskih staništa, kao što je velika droplja (Otis tarda) u Srbiji i stepska šarka (Vipera ursinii rakosiensis) u Mađarskoj, što je zapravo i ključni zadatak prekograničnog projekta PANNONSTEPPES.

Skup je otvorila Brankica Tabak, podsekretarka u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine a zatim su sledile prezentacije predstavnika projektnih partnera i civilnog sektora.

O usklađenosti, problemima i izazovima u primeni zakonske regulative iz oblasti poljoprivrede, zaštite prirode i korišćenja javnih dobara govorio je Lorand Vig ispred Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Mr Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode održao je zanimljivo, stručno predavanje o mogućnostima upravljanja stepskim staništima u cilju očuvanja retkih i ugroženih divljih vrsta životinja u Specijalnom rezervatu prirode “Pašnjaci velike droplje”.

Nakon njega je sledio David Grabovac, član Udruženja za zaštitu velike droplje i izneo je detaljne i veoma korisne informacije o svojim rezultatima praćenja jedinki velike droplje u Rezervatu. Poslednji izlagači bili su Zoltan Vajda, predstavnik Direkcije Nacionalnog parka „Kiškunšag“ iz Mađarske i Bogica Božin, predsednik Lovačkog udruženja “Perjanica“, koji su izneli svoja pozitivna iskustva, ali i poteškoće i izazove u primeni različitih propisa, odnosno izmirenju i usklađivanju raznih interesa kojima se suočavaju kao upravljači u zaštićenim područjima kojima upravljaju.

Nakon aktivne diskusije među učesnicima sledila je poseta Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“.

Ovaj okrugli sto predstavlja samo jedan od niza aktivnosti koje se sprovode u okviru prekograničnog projekta PANNONSTEPPES, čiji je vodeći partner Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, a ostali partneri su Direkcija Nacionalnog parka „Kiškunšag“, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Lovačko udruženje “Perjanica”.

Milisav Pajević

Održiva budućnost Srbije – nedostižni ideal ili realna mogućnost?

23.04.2019

RENEXPO 2019 konferencija za medije Održivi razvoj Srbije00002 — Foto: RENEXPO

Od 24. do 25. aprila će se u Beogradu okupiti stručnjaci iz oblasti energetike, vodoprivrede i zaštite životne sredine. Povod njihovog skupa će po šesti put biti najveći međunarodni sajam i konferencija u regionu jugoistočne Evrope posvećeni pomenutim temama, RENEXPO® Energy, Waste & Water Western Balkans, a zborno mesto – Belexpocentar. Možete da im se pridružite potpuno besplatno, popunjavanjem registracionog formulara na sledećem linku: http://www.cloud.dow-media.com/de/freeticket_water/?&L=0.

Uvodna konferencija manifestacije je upriličena u ponedeljak, 22. aprila, u EU info centru. Konferencijski učesnici su poticali iz različitih sektora, od državne uprave i lokalnih organa preko nauke do preduzetništva, te su prisutnima pružili sveobuhvatnu sliku o održivoj budućnosti Srbije kao fokusu njihovog razgovora. Uloga moderatora je pripala Jeleni Đokić iz REECO grupe.

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić je RENEXPO sajam označio kao “jedno od najozbiljnih mesta na kojem se životna sredina susreće sa energetikom i sa održivim razvojem”. Kako bi se takav susret realizovao i na širem nacionalnom planu, ispred Ministarstva stoje veliki problemi. Njihovo rešavanje iziskuje milijarde evra i precizne planove koji obuhvataju period do 2043. godine, kazao je Karić.

“Ponosni smo na činjenicu da je Grad Sombor svetli primer koji od 1964. godine ima postrojenje za preradu otpadnih voda. Kako stalno težimo tehnološkom unapređenju, nameravamo da za dobijanje električne energije iskoristimo i biomasu kojom ćemo napravili veliku uštedu u potrošnji iste”, naglasila je Jasmina Bobić, direktorka JKP Vodokanal Sombor. Ona je najavila i pripremu projektno-tehničke dokumentacije za buduću solarnu elektranu snage 400 kW u sklopu postrojenja za preradu otpadnih voda. JKP Vodokanal Sombor već crpi obnovljive izvore energije i predstavlja jednog od predvodnika energetske tranzicije u javnom sektoru naše države. Jasmina Bobić će, u okviru RENEXPO sajma, održati predavanje “Aplikacija za EU fondove – kako uspešno uraditi domaći?”.

Predstavnik naučnih krugova na konferenciji, Aleksandar Gajić, generalni sekretar Akademije inženjerskih nauka Srbije, se osvrnuo na energetiku. Udeo hidroelektrana u ukupnoj proizvodnji električne energije u Elektroprivredi Srbije iznosi preko 35 odsto. S obzirom na to da je nemoguće precizno utvrditi dobijanje struje pomoću Sunca i vetra, profesor je istakao neophodnost rezervi, pre svega u vidu reverzibilnih i visokopritiskih hidroelektrana, a onda i elektrana na prirodni gas. “Na kraju, moramo se pripremiti i za vozila na električni pogon, a za to su nam potrebni pouzdani izvori električne energije”, zaključio je Gajić.

Koordinator Centra za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR) Miloš Kostić se u svom izlaganju koncentrisao na solarne elektrane. Kostić je pružio osvrt na svetski energetski sektor u toku prošle godine. “U izgradnju novih kapaciteta je uloženo više od 240 milijardi, od toga oko 140 milijardi u obnovljive izvore. Među njima, sa oko 60 odsto investicija, prednjači fotovoltaik”, rekao je on, dodavši da je CEEFOR ovaj trend prepoznao još 2010. kada je i krenuo u promovisanje i razvoj solarne tehnologije. Kruna rada njegovog preduzeća u području čiste energije je to što je prvo u Srbiji dobilo status povlašćenog proizođača za solarnu elektranu snage 999 kW. Kostić se, zarad smanjenja ugljeničnog otiska, nada popularizaciji fotonaponskih postrojenja. Iako su ljudi u prošlosti bili demotivisani da “ulažu novac” u Sunce, zahvaljujući Kini, koja danas proizvodi 95 odsto panela, cena koštanja kilovata male solarne elektrane se sa 4000 evra spustila na 800. Povraćaj uloženih sredstava se, u današnjim okolnostima, očekuje za šest do osam godina.

Na kraju konferencije je Dragana Pavlović, menadžerka konferencijskog programa sajma RENEXPO, pozvala publiku da 24. i 25. aprila poseti Belexpocentar, skrećući pažnju na međunarodni karakter događaja i podatak da 75 odsto izlagača dolazi iz inostranstva. Značaj sajma potvrđuje najavljeno učešće više od 120 kompanija iz 25 različitih zemalja.

Jelena Kozbašić

Vlada Srbije podstiče razvoj projekta Pametni gradovi

23.04.2019

Srbija, pametni gradovi, — Foto: pixabay.com

Vlada Republike Srbije je usvojila i Zaključak o zaključivanju Memoranduma o razumevanju za razvoj projekta Pametni gradovi u Srbiji između Vlade Republike Srbije i kompanije Huawei technologies Co, Ltd.

Svrha potpisivanja ovog dokumenta jeste razvoj strategije pametnih gradova, kroz pozicioniranje kompanije Huawei kao strateškog partnera za gradove i lokalne samouprave poput Beograda, Niša, Novog Sada i ostalih.

Zajedničkim radom, kroz međusobnu razmenu informacija, obezbediće se platforma za razvoj lokalnih potencijala i izgradnja lokalnog ekosistema u oblasti digitalne transformacije u javnom, finansijskom, obrazovnom i energetskom sektoru, kao i u oblasti saobraćaja.

Poseban cilj ove saradnje jeste otvaranje Huawei inovacionog centra za digitalnu transformaciju kao regionalnog centra za Zapadni Balkan sa sedištem u Beogradu.

Milisav Pajević

Konkurs za dodelu sredstava Zelenog fonda za pošumljavanje u 2019. godini

23.04.2019

pošumljavanje, Zeleni fond, gradovi, opštine, konkurs — Foto: pixabay

U cilju povećanja pošumljenosti teritorije Republike Srbije Ministarstvo zaštite životne sredine raspisuje konkurs za dodelu sredstava Zelenog fonda Republike Srbije (u daljem tekstu: Zeleni fond), za pošumljavanje u 2019. godini, u skladu sa uslovima utvrđenim Uredbom o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju korisnici sredstava, uslovi i način raspodele sredstava, kriterijumi i merila za ocenjivanje zahteva za raspodelu sredstava, način praćenja korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije.

Detaljnije informacije o konkursu potražite ovde.

Milisav Pajević

Predložene veće kazne za zlostavljače životinja

23.04.2019

Preko 30.000 potpisa za veće kazne za zlostavljanje životinja koju je pokrenula ORCA je izazvalo brzu reakciju nadležnih. Složnost građana i udruženja za zaštitu životinja je podstakla Ministarstvo pravde da predloži veće kazne za zlostavljače.

Ministarstvo pravde je u svom Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predvidelo povećanje kazni za zlostavljanje i ubijanje životinja. Umesto dosadašnje kazne od jedne godine, zlostavljačima životinja pretiće kazna od dve godine zatvora, a organizatore borbi životinja čeka zatvorska kazna između šest meseci i tri godine (umesto dosadašnjih tri meseca do dve godine).

Cilj izmena Krivičnog zakonika koje je predložilo Ministarstvo pravde je revidiranje sankcija za najteža krivična dela, poput krivičnih dela teško ubistvo, silovanje koje za posledicu ima smrt, obljuba nad detetom i nemoćnim licem sa smrtnom posledicom i slično.

„Drago nam je što je Ministarstvo pravde predložilo povećanje kazni za zlostavljanje i ubijanja životinja, prepoznajući povezanost nasilja prema životinja i ostalih oblika nasilja u društvu. Za nas je ovo samo prvi, ali veoma značajan korak ka neophodnim promenama u krivičnopravnog zaštiti životinja na kojima radimo – dodatno ohrabreni podrškom građana i udruženja za zaštitu životinja“, izjavio je ovim povodom, Elvir Burazerović, direktor ORCA.

Inicijativa ORCA za izmene i dopune Krivičnog zakonika, pored povećanja kazni za zlostavljanje životinja, obuhvata i predloge za:

Definisanje napuštanja životinja kao krivično delo;
Propisivanje mogućnosti kažnjavanja za pokušaj izvršenja krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja;
Utvrđivanje još dve mere obezbeđenja: oduzimanje životinje i zabrana držanja životinje u slučaju izvršenja krivičnog dela zlostavljanja i ubijanja životinja;
Proširivanje formulacije krivičnog dela borbe životinja toko što bi se kažnjavale sve borbe, a ne samo one organizovanje iz koristoljublja.

Projekat revitalizacije i pošumljavanja Ade Huje „Od deponije do parka“

23.04.2019

Trivan sadi sa ambasadorom1 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar Trivan i ambasador kraljevine Švedske u Srbiji Jan Lundin juče su povodom Dana planete Zemlje, u Supernatural parku na Adi Huji, simbolično posadili autohtone bele vrbe i prisustvovali formiranju „Medenog vrta“, u okviru završnog dela projekta revitalizacije i pošumljavanja Ade Huje.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Govoreći o projektu zaštite životne sredine na Dunavu, koji je, kako je kazao, naša glavna karika sa Evropom, on je rekao da je potrebno da projekte takve, svetske konkurentnosti društvo i vrednuje.

„Projekat revitalizacije i pošumljavanja Ade Huje „Od deponije do parka“ proglašen je jednim od 25 najboljih evropskih projekata i značajan je kako za Beograd, tako i za Srbiju, jer je Ada Huja deo ekološki važnog područja „Ušća Save u Dunav“, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, na beogradskoj Adi Huji.

Početak pošumljavanja nekada devastiranog područje na Adi Huji, kakvo je bilo do 2012.godine, pokazuje kako je istakao Goran Trivan, koliko je važna ljubav prema prirodi koja je neodvojiva od ljubavi prema Srbiji.

On je podsetio da Srbija spada među 40 zemalja sveta po bogatstvu biodiverziteta i da je planetarno važno da se sačuva biljni i životinjski svet.

Ukazao je da kada šume nestanu, nestaju i pluća i da je zato vredno ovo što se radi na Adi Huji jer predstavlja svojevrstan kiseonik za Beograd.

Istovremeno je ukazao da dok se rukavac Ade Huje ne sredi, dok se u dogledno vreme ne napravi sistem za preradu otpadnih voda, Ada Huja neće završiti svoju misiju. Rekao je da je prioritet Ministarstva prerada otpadnih voda. „Stručno i finansijski podržavamo opštine u akcijama pošumljavanja i u izradi projektno-tehničke dokumentacije koja je preduslov za izgradnju 360 sistema za preradu otpadnih voda“, rekao je Trivan

Švedski ambasador Jan Lundin obećao je da će njegova zemlja nastaviti da pomaže Srbiji u ekološkim pitanjima i izazovima u dostizanju evropskih standarda kroz Poglavlje 27. Sa Srbijom će, kako je kazao, raditi zajedno na svim problemima, uključujući i problem divljih deponija.

„Jedna trećina švedske pomoći Srbiji ići će na projekte održivog razvoja. EU ima visoke zahteve i to je dobro, a mi ćemo nastaviti da podržavamo Srbiju na tom putu”, rekao je ambasador Lundin. On je imao poruku i za građane Srbije: „Ne treba čekati srpsku ili švedsku vladu, već mora da postoji inicijativa i iz udruženja, lokalnih zajednica, nevladinog sektora“. Kako je rekao ambasador Lundin, društvo u kome svi pomažu i rade na reformama, korisno je po svoje građane.

Kroz aktivnosti projekta koji realizuje udruženje „ Super Natural“ u saradnji sa Opštinom Palilula, Sekretarijatom zaštite životne sredine Grada Beograda i brojnim građanskim inicijativama, od početka godine posađeno je 400 sadnica autohtonog drveća, vraćena je šuma na špic Ade Huje i revitalizovano 12 hektara šumskog staništa, čime je biodiverzitet značajno povećan. Formiranje „Medenog vrta“, sa stotinama sadnica lavandi, ruzmarina, žalfije, pomoći će pčelama, koje su važna karika u ekosistemu, da očuvaju staništa i da se tako povrati ekološka ravnoteža i podstakne biodiverzitet parka.

Ada Huja, a posebno njen špic, deo je područja od međunarodnog značaja za ptice (IBA- Important bird area), kao i područje od međunarodnog značaja za biljke (IPA -important plant area). Ada Huja je deo ekološki značajnog područja „Ušće Save u Dunav“, ekološke mreže Republike Srbije i potencijalno područje evrospke ekološke mreže NATURA 2000.

Milisav Pajević

Zelene Igre malih zemalja Evrope u Crnoj Gori

23.04.2019

zelene igre1 — Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma

Ministarstvo održivog razvoja i turizma, Crnogorski olimpijski komitet i UNDP potpisali su Sporazum o saradnji Sporazum o saradnji povodom realizacije programa zelenih Igara malih zemalja Evrope, čiji je Crna Gora domaćin od 27. maja do 1. juna ove godine Ugovor je simbolično potpisan 22. aprila, na Dan planete Zemlje.

Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma

Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović, istakao je zadovoljstvo što će Crna Gora kroz sport promovisati očuvanje životne sredine, naglasivši da veliki sportski događaji imaju velikog uticaja na okolinu.

Tada je povećana potrošnja energije i vode, stvaraju se velike količine otpada, povećava gužva u saobraćaju, zagađuje se vazduh i voda. Upravo zato zelene igre malih zemalja Evrope posvećene su misiji da budu inkluzivne, ekološke i održive, naveo je Radulović.

“Između ostalog, to znači da će tokom trajanja igara biti postavljene kante za selekciju otpada, organizovan kolektivni prevoz sportista i osoblja kako bi se smanjilo zagađenje prirode i karbonski otisak, dok će se igre održati bez upotrebe plastike u bilo kom vidu. Umesto plastičnih flaša sportisti će koristiti termose za vodu napravljene od prirodnog materijala. Takođe, imamo priliku da ugostimo 450 volontera iz stranih zemalja, koji će raditi sa nekoliko stotina volontera iz Crne Gore. Ovaj sportski događaj posebna je prilika za promociju crnogorske lepote, budući da će gledaoci širom Evrope i sveta biti u prilici da vide prenos igara. Osim prirodnih lepota, Crna Gora na ovaj način sebe kandiduje kao zemlja kadra da bude organizator događaja ozbiljnih organizacionih izazova”, istakao je Radulović.

Stalna predstavnica UNDP u Crnoj Gori Daniela Gašparikova, kazala je da je “jedan od pristupa UNDP da preko uticaja pop kulture kod mladih ljudi probudi svest i pokrene promenu. To znači ne samo edukovati mlade ljude o uzrocima i efektima klimatskih promena već i dati podršku konkretnim aktivnostima, kao sto su – podška u organizaciji i ozelenjavanju najpopularnijih crnogorskih muzičkih festivala i sportskih događaja tako da to postane standard, a ne izuzetak.

Partnerstvo koje danas krunišemo sporazumom ima za cilj da sinergetski odnos održivosti i sporta na predstojećim Igrama malih država Evrope, postane model za organizaciju budućih sportskih događaja u skladu sa standardima životne sredine. Tako ćemo tako pokazati da se karbonski otisak može minimizirati tokom ovih igara ali i na svim budućim sportskim događajima sličnog obima.”

Najveće takmičenje koje će Crna Gora u svojoj novijoj istoriji organizovati, ugostiće takmičare iz osam evropskih zemalja sa manje od milion stanovnika. Tako će Crnu Goru posetiti sportisti iz Lihtenštajna, Kipra, Islanda, Monaka, Luksemburga, Andore, Malte i San Marina.

Predsednik COK-a Dušan Simonović, naglasio je da ,,pored toga što će Crna Gora prvi put biti domaćin jednog multi-sportskog takmičenja, koje će okupiti oko dvije hiljade učesnika – sportista, trenera, službenih lica, predstavnika nacionalnih olimpijskih komiteta i novinara, Igre malih zemalja biće značajne i po tome što će se organizovati uz poštovanje najviših ekoloških standarda. Crnogorski olimpijski komitet donio je program ,,Zelene igre”, u skladu sa strategijom i jasnim opredeljenjem olimpijskog pokreta da se kroz sport, a posebno organizaciju sportskih događaja promoviše održivost i zaštita životne sredine.

To znači da će se Igre organizovati u skladu sa načelima Strategije Međunarodnog olimpijskog komiteta o održivosti i zaštiti životne sredine, kao i na strategiji Ministarstva održivog razvoja i turizma i Vlade Crne Gore.

Pod sloganom ,,Prirodno je biti fer” izradili smo i uputstvo za organizaciju sportskih takmičenja, koje je neophodno ispoštvati kako bi se organizovala i održala bez negativnog uticaja na životnu sredinu’’, zaključio je Simonovic.

Nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji, rganizovana je sadnja drveća ispred Sportskog centra Morača u Podgorici, prisustvu zamenice gradonačelnike Slađane Vujačić i zvaničnika UNDP, Ministarstva održivog razvoja i turizma i Crnogorskog olimpijskog komiteta. Sadnja drveća organizovana je istovremeno i u Budvi, Tivtu i na Cetinju u prisustvu gradonačelnika i predstavnika organizatora Igara malih zemalja Evrope – Crna Gora 2019.

Milisav Pajević

Agencija za zaštitu životne sredine formirala pčelinjak

23.04.2019

Dan planete Zemlje, pčelari, — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Povodom obeležavanja 22. aprila, Dana planete Zemlje, Agencija za zaštitu životne sredine započela je formiranje pčelinjaka u dvorištu donacijom dve košnice Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Upravo zbog sveukupnog značaja pčela Agencija za zaštitu životne sredine je odlučila da povodom Dana planete Zemlje da svoj doprinos, pre svega kroz edukaciju svojih zaposlenih i približavanje ovih plemenitih i veoma korisnih životinja ljudima.

Obeležavanju Dana planete Zemlje prisustvovali su direktor Agencije Filip Radović, pomoćnik direktora Agencije dr Tamara Perunović Ćulić, njena ekselencija ambasadorka Izraela u Republici Srbiji gospođa Alona Fisher-Kamm, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije dr Rodoljub Živadinović i profesor biologije na fakultetu Veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu prof dr Jevrosima Stevanović.

Kako je istakao direktor Agencije Filip Radović, ova akcija je sprovedena po uzoru na aktivnosti Evropske agencije za životnu sredinu koja na svom krovu ima nekoliko košnica i zelene krovove u Parizu.

Kako smo videli košnice su preživele i veliki požar na katedrali.

Njena ekselencija ambasadorka Izraela u Republici Srbiji gospođa Alona Fisher Kamm istakla je da Izrael, pored značajnog tehnološkog napretka koji je ostvario u oblasti zaštite životne sredine, insistira na širenju partnerstva u međunarodnoj zajednici i počastvovana je što je Israel izabran kao partner u sprovođenju aktivnosti u oblasti životne sredine u Republici Srbiji.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije dr Rodoljub Živadinović naglasio je da je direkna korist od jedne pčelinje košnice 1.200 evra, od čega je 1,5 do 3 odsto vrednost pčelinjih proizvoda, a sve ostalo je korist od oprašivanja.

Poželeo je uspeh Agenciji u uspostavljanju i održavanju pčelinjaka.

Milisav Pajević

U Šapcu deca učila o značaju zaštite ptica

22.04.2019

Miloš Radaković, predavanje, Šabac — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode je prošle srede u Centru za profesionalno usavršavanje u Šapcu, u saradnji sa OŠ „Stojan Novaković“ iz Šapca, učenicima šabačkih škola predstavio značaj izrade Crvenih knjiga i Crvenih lista na primeru Crvene knjige faune Srbije III – Ptice, a održao je i radionicu u okviru koje su deca učila o ugroženosti sova u Srbiji i njivom mestu i ulozi u prirodi.

Crvenu knjigu faune Srbije III – Ptice predstavio je ornitolog Zavoda za zaštitu prirode, Miloš Radaković i održao radionicu u okviru koje su, nakon kratkog uvoda o karakteristikama i načinu života 10 vrsta sova koje imaju svoje stanište u Srbiji, učenici imali zadatak da pronađu četiri makete sova u parku u blizini centra, koristeći dvogled i teleskop, i da prepoznaju koju vrstu sova su pronašli na osnovu dobijenih instrukcija.

Program su vodile Nataša Panić, rukovodilac Grupe za obrazovno-izdavačku delatnost i komunikacije i Marija Đerić, nastavnica biologije OŠ „Stojan Novaković“ iz Šapca, dok je Šabačka televizija napravila reportažu kako bi se šira javnost upoznala sa značajem predstavljene teme.

Milisav Pajević

U Bršnu kod Nikšića počela izgradnja vodovoda

22.04.2019

vodovod, cevovod, kopanje vodovpda, radovi, — Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja

Izgradnjom vodovoda na Bršnu rešiće se decenijski problem sa vodosnabdevanjem za oko 115 domaćinstava, odnosno 370 stanovnika ovog mesta nadomak Nikšića.

Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja

Početak radova obeležio je danas potpredsednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović, zajedno sa predsednikom Opštine Nikšić Veselinom Grbovićem i brojnim meštanima Bršna, uz ambiciju da će projekat biti završen do kraja godine.

Početak radova na vodovodu na Bršnu, prema rečima Simovića, ima i posebnu simboliku i obavezu, jer se obeležava na Dan planete Zemlje.

„Zbog toga podsetimo da danas oko milijardu i po ljudi još uvek nema bezbedno i adekvatno snabdevanje pijaćom vodom, a tri milijarde ima nedostatak odgovarajućih sanitarnih objekata.

Prema izveštaju UN-a, skoro dve trećine svetske populacije do 2025. godine moglo bi da bude u „stresnim“ uslovima kada je reč o vodosnabdevanju.

Zbog toga, svi ovi naši zajednički napori koje ulažemo da se obezbedi kvalitetno vodosnabdevanje imaju dodatni značaj i vrednost“, poručio je potpredsednik Vlade.

Predsednik Opštine Nikšić Veselin Grbović izrazio je uverenje da će vodovod biti završen do kraja godine, navodeći da izvođač – Vodovod Nikšić radi kvalitetno i brzo projekte i na drugim lokacijama.

Prema njegovim riječima, u Bršnu će biti postavljeno 14 kilometara cevovoda i izvršeno povezivanje sa svim domaćinstvima.

Milisav Pajević

Očišćen od otpada i rastinja „preki puti” od Srbobrana do Bečeja i Subotice

22.04.2019

preki-put51, Srbobran, — Foto: Opština Srbobran

Radivoj Paroški, predsednik opštine Srbobran, zajedno sa saradnicima, obišao je mesta na kojim su prethodnih dana brojni građani, na inicijativu Saveta Mesne zajednice Srbobran i uz podršku JКP „Graditelj”, očistili i uredili pristupne trake tzv. „prekom putu”, koji spaja regionalne puteve za Bečej i Suboticu.

Na ovim mestima uklonjeno je razno veliko rastinje i žbunje koje je ugrožavalo bezbednost učesnika u saobraćaju, zatim sa površina oko puteva uklonjen je sav nagomilani otpad, a na kraju je na pristupne puteve nasut i poravnat strugani asfalt, kako bi trasa postala dobro prohodna i čvrsta.

„Ova akcija Mesne zajednice Srbobran je jedan veoma dobar primer šta je njena uloga u sistemu lokalne samouprave, što do sada uglavnom nije bio slučaj.

Mesna zajednica treba da bude u kontaktu sa građanima, da osluškuje njihove potrebe, da inicira određene aktivnosti, a sa novim ljudima koji su preuzeli odgovornost u Mesnoj zajednici u julu prethodne godine, uočljiv je dobar iskorak i pokazano je kako treba raditi.

Od Srbobranske brazde, koja je posle toliko godina bila dobro organizovana, do ove akcije, koja je značajna za naše paore, imamo primere uspešnog delovanja”, rekao je Radivoj Paroški i pohvalio marljivost svih koji su bili uključeni u akciju.

Predsednik opštine je ocenio da „preki put” može služiti i kao neka vrsta obilaznice oko grada, što bi smanjilo promet saobraćaja na glavnim srbobranskim ulicama.

„Imali smo projekat spajanja državnog puta sa ‘prekim putem’ pre nekoliko godina, ali ta investicija mnogo košta. Ovo što je sada urađeno je veoma korisno, ne košta mnogo, dvadesetak puta manje od punog asfaltiranja, a imamo istu funkciju. Pokazujemo da sa malo ulaganja i dosta rada možemo učiniti važne stvari za građane. Razgovarao sam sa predstavnicima Mesne zajednice, oni imaju i druge inicijative, a mi smo tu da podržimo te ideje”, rekao je Paroški i pohvalio MZ Srbobran zbog urađenog.

Ninoslav Jokanović, predsednik Saveta MZ Srbobran, opisao je sve radove koji su izvedeni na dve lokacije, od uklanjanja rastinja koje je ugrožavalo bezbednost saobraćaja, sakupljanja otpada, sve do nasipanja struganog asfalta i ravnanja prilaza.

Prilazi su i prošireni, posebno tzv. ćuprija kod puta za Suboticu, kako bi se omogućilo mimoilaženje kamiona, poljoprivrednih mašina i vozila.

On je najavio postavljanje tabli upozorenja, a u budućnosti i video nadzora, kako bi se zaustavilo odlaganje otpada na ovim mestima.

„Apelujem na građane da to ne čine i da otpad odlažu na predviđenoj deponiji”, rekao je predsednik Saveta Mesne zajednice Srbobran.

Jokanović se zahvalio lokalnoj samoupravi, zaposlenim u MZ, zatim svim građanima koji su učestvovali u akciji, ali i ekipama JКP „Graditelj” koje su obezbedile mašine za rad, te firmu „IV-КOP” koja je nasipala teren struganim asfaltom.

Milisav Pajević

Pet tona smeća odneto sa Avale

22.04.2019

photo-1544866964-0b64e1f5887f — Foto-ilustracija: Unsplash

Preko 70 volontera iz celog Beograda očistilo je otpad sa divlje deponije na Avali i tom prilikom uklonili su oko pet tona smeća sa ovog područja.

Udruženje Ekostar Pak i Avala Grin Lajf su organizatori akcije a očišćeno je preko 30 hektara šume na kojima su se nalazile divlje deponije koje su pretile da ugroze jedno od najvažnijih prirodnih dobara koje Beograd ima.

Akcija je početak zvanične kompanije “Treš izazov Srbije” koju su pokrenule Ekostar Pak i Treš Hero sa željom da motivišu građane, organizacije i kompanije da doprinesu zdravijoj i čistijoj sredini.

Podršku akciji pružili su i JPK Gradska čistoća koja se ustupila mehanizaciju i kamione za odvoženje otpada a GSP Beograd je ustupio autobuse za volontere koji su čistili. Nakon akcije je organizovana tribina o razvrstavanju otpada za decu.

Željka Vesić

Susret s planetom Zemljom

22.04.2019

U petak, 19. aprila 2019. godine, Geografski fakultet u Beogradu je u sklopu manifestacije U susret planeti Zemlji ugostio pojedince, udruženja, preduzeća i ustanove iz oblasti zaštite životne sredine.

Organizacijom skupa, profesori i studenti fakulteta, zajedno sa učesnicima, već treću godinu zaredom simbolično obeležavaju međunarodni Dan planete Zemlje. Praznik je, u skladu sa rastućom zabrinutošću javnosti usled masovnog izumiranja vrsta, ove godine bio oblikovan s fokusom na gubitak biodiverziteta i zaštitu prirode. Program događaja održanog na Geografskom fakultetu je ispratio globalnu temu.

Nesvakidašnji susret s planetom Zemljom u Zemunu je “predvodio” šef katedre za životnu sredinu, Miško Milanović, otvorivši manifestaciju.

Mihajlo Stanković, istraživač iz Specijalnog rezervata prirode Zasavica, je prisutnima otkrio tajne močvarnog područja sa poplavnim livadama i šumama smeštenog u severnoj Mačvi i upoznao nas s njegovim stanovnicima.

Stanković je ispričao i zanimljivu anegdotu o povratku evropskih dabrova u našu zemlju.

Da li ste znali da su građani Srbije pre više od jednog veka odstrelili poslednje ovdašnje primerke zbog njihovog mesa, krzna i, najčudnije, zbog žlezde kastoreum koja se koristila u kozmetičkoj industriji za pravljenje parfema? Ipak, zahvaljujući poklonu vlade Bavarske, od 2004. godine dabrovi ponovo grade brane na srpskim rekama.

Usledile su tribine na kojima su o nestanku vrsta i ekološkim mrežama diskutovali stručnjaci iz Ministarstva zaštite životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Društva za zaštitu i proučavanje ptica, kao i projekcija filma.

Zaštitnici životne sredine iz različitih organizacija su imali priliku da toga dana na štandovima u prostorijama Geografskog fakulteta prezentuju svoj rad.

Cilj događaja je bio da ukaže na probleme sa kojima se zbog naših aktivnosti suočava naše okruženje i da ponudi potencijalna rešenja, kao i da “ozeleni” svest ljudi.

Publika je napustila fakultetsku zgradu obogaćenog znanja i oplemenjenog duha, tako da je U susret planeti Zemlji još jednom uspešno realizovan.

Jelena Kozbašić

1...922923924...1,679 Page 923 of 1,679

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM