Srpske borovnice na kineskom tržištu, kakvu zaradu proizvođači mogu da očekuju

15.05.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Élisabeth Joly)

Srbija je sa Kinom potpisala ugovor i o izvozu borovnica na kinesko tržište. Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije kaže za RTS da je „država otvorila vrata“ ka novom tržištu, ali da je na proizvođačima da imaju kvalitetan proizvod, kao i da ispunjavaju standarde. Proizvođač borovnica iz Brestovika Branimir Ivović ističe pak da proizvođači imaju godinu dana da se spreme, kao i da protokoli za izvoz nisu zahtevni.

Prilikom posete Si Đinpinga Srbiji potpisani su ugovori o izvozu suve šljive i borovnice u Kinu, a kako je najavljeno, biće zaključeni i sporazumi o izvozu goveđeg mesa i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Otvaranje izvoza sveže borovnice i suvih šljiva na kinesko tržište moglo bi da podstakne domaću proizvodnju ta dva poljoprivredna proizvoda, smatraju agrarni analitičari.

Iako domaći proizvođači nisu bili zadovoljni cenom, više od 33 miliona evra bila je zarada od rekordnog izvoza borovnice tokom prošle godine.

Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije rekao je za RTS da je pod borovnicom oko osam hiljada hektara zemljišta u zemlji, kao i da se 53 tone borovnica proizvede na godišnjem nivou.

„Borovnica je kultura koja je poslednjih godina u ekspanziji. Dešava se, slično poput jabuka prethodnih godina, da su ljudi shvatili da je to dobra prilika za investiciju i izvoz. Reč je o ljudima koji su spremni da izdvoje veliku količinu novca u odnosu na druge kulture i da očekuju veliku zaradu“, navodi Jovanović.

Pročitajte još:

Otvaranje novog tržišta

Govoreći o otvaranju kineskog tržišta, Jovanović kaže da izvoz u tu zemlji ne bi trebalo da bude problem, jer naši proizvođači imaju iskustva sa evropskim tržištima.

„Država vam otvori vrata, ali je na vama da proizvede kvalitetan proizvod, u kontinutetu i da ispunite standarde“, navodi Jovanović.

Prema njegovim rečima, borovnice se najviše gaje u pojasu centralne Srbije, od zapada ka istoku, gde klima pogoduje za uzgajanje.

„Nije joj tu prirodno stanište, ali se ulaže dosta u supstrate, kao i u poboljšanje kvaliteta zemljišta“, objašnjava Jovanović.

Raniji rod borovnica

Branimir Ivović, proizvođač iz Brestovika, kaže da se prvi rod borovnica očekuje za dvadesetak dana, što je ranije u odnosu na prethodne godine.

Ivović, takođe, navodi da im raniji rod u Srbiji, prvih 20 dana juna, daje „prozor“ za prodaju u odnosu na druge zemlje, kao i da im svako novo tržište u svetu znači mnogo.

„Imamo godinu dana da se pripremimo za istočno tržište. Treba da se aludira na proizvođače, da postoje pojedine karantinske bolesti u Kini. Moraće da postoji i zaštita bilja“, navodi Ivović, koji ističe da novi protokoli nisu zahtevni.

Izvor: RTS

Srbija regionalni lider u reformama u 2023, slede dalja ulaganja u energetski sektor

15.05.2024

termoelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)

Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Cruz
)

Energetska zajednica označila je Srbiju kao lidera u sprovođenju reformi u 2023. godini jer je zabeležila najveći napredak od svih ugovornih strana, sa više od 63 odsto ispunjenih obaveza, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na sednici skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku kojoj je prisustvovao direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.

Kako je navela, u poslednje dve godine u srpskoj energetici urađeno je više nego ikada i to je realnost sa aspekta stabilnosti snabdevanja i zaštite životne sredine.

“Što se tiče dekarbonizacije energetskih sektora, učinak Srbije u vezi sa energetskom efikasnošću bio je 79 odsto, sa obnovljivim izvorima energije 63 odsto i upravljanjem 61 odsto, što su najviši rezultati u Energetskoj zajednici. To je još jedna potvrda velikog posla koji je urađen u energetici i konkretnim koracima kojima Srbija realizuje svoje ciljeve i obaveze u vezi sa klimatski neutralnom budućnošću“, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Sprovedene prve aukcije za tržišne premije za OIE

Đedović Handanović je istakla da je rezultat prvih sprovedenih aukcija za tržišne premije za OIE više od milijardu evra u devet zelenih elektrana, kapaciteta većeg od 700 MW, od kojih će šest biti na mreži već ove godine, kao i dvostruko niža cena električne energije koja je ostvarena ovim procesom u tom trenutku.

„U drugom krugu aukcija, ove godine ponudićemo kapacitet od oko 400 MW, što će zavisiti od analiza koje tek treba da sprovedemo. Ove nedelje se otvara i vetropark ‘Krivača’ koji je izgrađen bez podsticaja, što pokazuje da smo napravili dobar regulatorni okvir i ambijent za investicije“, rekla je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, sledeće godine na mreži će se naći prva vetroelektrana u vlasništvu EPS, vetropark Kostolac kapaciteta 66 MW, a u narednih nekoliko godina kroz strateško partnerstvo biće izgrađen i jedan GW samobalansirajućih solarnih elektrana, koji će biti u vlasništvu EPS-a.

„Izvesno je da ćemo u ovoj godini gotovo završiti izradu tehničke dokumentacije za projekat RHE Bistrica, što će omogućiti početak pripremnih radova u sledećoj godini. Vlada Japana je stala iza projekta,a Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) formalizovala je odluku da učestvuje u projektu, što je dokaz da smo ga pripremili na zdravim osnovama, imajući u vidu da je ovo međunarodna finansijska institucija koja ima najpovoljnije uslove za nas“, navela je ona.

Postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova pušteno u rad

Podsetila je da je krajem aprila pušteno u rad postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A, vrednosti 215 miliona evra, koje je najveći ekološki projekat u nekoj termoelektrani u Evropi, a treći u svetu.

„Sledeće godine pustićemo u rad isto postrojenje u TENT B, koje je trenutno na 75 odsto završetka projekta. Time ćemo staviti tačku na pitanje emisija štetnih gasova na EPS-ovim velikim blokovima u TENT-u i Kostolcu koji proizvode više od 90 odsto struje iz termoelektrana i na koje možemo da se oslanjamo dok ne uvedemo više OIE“, rekla je Đedović Handanović.

Ulaganje u mere energetske efikasnosti

Dodala je i da je prošle godine oko 10.000 domaćinstava povećalo svoju energetsku efikasnost uz podršku države, a da će ove nedelje potpisati nove ugovore sa 137 jedinica loklane samouprave za nove podsticaje.

„Subvencije će pokrivati i do 65 odsto projekta, dok će za energetski ugrožene kupce i one koji nemaju dovoljno sredstava, one će ići i do 90 odsto, što je novina na ovom javnom pozivu“, navela je ministarka.

Kada je reč o tržištu električne energije i integraciji, kako je navela, Srbija je ispunila 83 odsto svojih obaveza i jedini je partner na Zapadnom Balkanu koji ima funkcionalno i tržište dan unapred i unutardnevno tržište. U pogledu energetske bezbednosti, Srbija je takođe najbolja među ugovornim stranama Energetske zajednice i za naftu njen učinak iznosi 58 odsto, a za električnu energiju 80 odsto, kolika je takođe i usklađenost u smislu postupanja nadležnih organa, dodala je ministarka.

Energetski portal

Deset miliona evra bespovratne pomoći EU za izgradnju novih toplana na biomasu u Srbiji

14.05.2024

biomasa — Foto-ilustracija: Freepik (Racool_studio)

Drugu fazu programa „Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji’’, Evropska unija podržala je sa 10 miliona evra bespovratnih sredstava. Ovim projektom biće omogućeno da toplane u više lokalnih samouprava pređu na korišćenje biomase kao energenta, što će njihovim građanima doneti sigurno snabdevanje i zdraviju životnu sredinu.

Ukupna vrednost projekta iznosi 31,9 miliona evra, a preostala sredstva obezbeđuju se iz zajma nemačke razvojne banke KfW i donacije SR Nemačke.

Ugovore o bespovratnim sredstvima su, u prisustvu Miloša Vučevića, predsednika Vlade Srbije, Olivera Varhejija, Evropskog komesara za susedsku politiku i proširenje i ambasadorke SR Nemačke u Republici Srbiji Anke Konrad, potpisali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije i Karsten Sandhop, direktor kancelarije nemačke razvojne banke KfW u Beogradu.

Prema rečima ministarke Đedović Handanović, u prethodnoj fazi projekta izgrađene su četiri toplane na biomasu u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku, uz ukupno ulaganje od 27 miliona evra.

,,Građani su ovom investicijom dobili pouzdano i kvalitetno grejanje i čistiji vazduh. Uz podršku EU i Nemačke, nastavićemo sa ovim investicijama i u Nišu, Bajinoj Bašti, Prijepolju, Rači i Novom Pazaru, gde planiramo da zamenimo mazut i ugalj biomasom. Emisije ugljen-dioksida smanjiće se 88 odsto, a sumpor-dioksida biće gotovo potpuno eliminisane, što znači da će građani imati zdraviju životnu sredinu’’, rekla je ministarka.

Ona je zahvalila Evropskoj uniji, kao i partnerima iz Nemačke koji su tradicionalno među najvećim donatorima energetskog sektora u Srbiji i naglasila da je više od trećine sredstava za drugu fazu projekta sa KfW obezbeđeno iz donacija.

Pročitajte još:

Komesar Varheji je rekao da će nove investicije u daljinsko grejanje nastaviti da smanjuju zagađenje vazduha, a istovremeno da podstiču lokalni razvoj i ekonomski rast, jer drvna biomasa mora da se snabdeva lokalno da bi bila ekonomski održiva.

„Potpisanim sporazumima o grantu u vrednosti od 10 miliona evra EU podržava investicije u čistiji vazduh i bezbednije snabdevanje energijom, ponavljajući principe zelene tranzicije negovanjem energetske nezavisnosti i ekološke odgovornosti“, rekao je Varheji i podsetio da je u proteklih 10 godina EU obezbedila više od 600 miliona evra grantova energetskom sektoru Srbije.

Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, rekla je da je ovaj projekat važan zbog energetske diversifikacije i prelaska na nove izvore energije, najpre biomasu.

Foto-ilustracija: Freepik (ArthurHidden)

„Ovaj projekat do sada je pokazao održivost i korisnost za građane, u prvoj fazi gde smo imali četiri nove toplane, dok sada ulazimo u drugu fazu gde imamo interesovanje još nekoliko opština. Time drastično poboljšavamo okruženje u kome žive naši građani, smanjujemo emisije sumpor-dioksida i ugljen-dioksida. Sve ovo su elementi energetske tranzicije i našeg usklađivanja u oblasti zaštite životne sredine koje obuhvata Poglavlje 27, kao i sa obavezama koje smo preuzeli iz Zelenog dogovora i drugih regionalnih inicijativa’’, rekla je ministarka.

Ministarka je zahvalila Evropskoj uniji i komesaru Varhejiju na iskazanom razumevanju za potrebe razvoja infrastrukturnih projekata, pa i ovih u oblasti energetike, i u Srbiji i u regionu. Posebno je zahvalila Saveznoj Republici Nemačkoj na velikoj bilateralnoj podršci i pomoći koju pruža Srbiji i izrazila uverenje da će saradnja u tom pravcu biti nastavljena.

Anke Konrad, ambasadorka SR Nemačke u Beogradu, naglasila je da bez Zapadnog Balkana, međunarodni klimatski ciljevi ne mogu biti dostignuti.

„Nemačka će kroz svoje strateško klimatsko partnerstvo sa zemljama Zapadnog Balkana nastaviti da podržava Srbiju u sprovođenju ambicioznog procesa energetske tranzicije. U slučaju Srbije, održivo korišćenje biomase treba da olakša energetsku tranziciju i doprinese dostizanju klimatskih ciljeva. Građani u lokalnim samoupravama gde su izgrađene toplane na biomasu već su mogli da osete koristi od prve faze projekta. Veoma nam je drago da nastavljamo da promovišemo energetski sektor koji će omogućiti sigurno snabdevanje na održiv način, budući da će biti obezbeđena dodatna tehnička pomoć za uspostavljanje održivog upravljanja šumskim resursima“, rekla je Konrad.

Energetski portal

Koje godine bi Evropa mogla da proizvede dovoljno baterija za svoje potrebe?

14.05.2024

litijum — Foto-ilustracija: Unsplash (newpowa)

Od pre godinu dana, kada je Evropska fondacija za transport i životnu sredinu (eng. Transport & Environment) iznela procenu da je dve trećine najavljenih evropskih planova za baterije u opasnosti, Evropska unija objavila je brojne mere kako bi se unapredilo rešavanje ovog pitanja.

U novom izveštaju koji je objavljen od strane Transport & Environment, izneta je analiza o napretku Evrope. Ono što se prvo ističe, jeste da bi proizvodnja do 2026. godine mogla da se poveća do nivoa da Evropa samostalno zadovoljava svoje potrebe za baterijama.

Ipak, iako smanjen, rizik i dalje postoji. Kako se navodi, plan izgradnje za više od polovine gigafabrika u Evropi i dalje je neizvestan, odnosno postoji mogućnost da bude odložen ili otkazan.

Gledajući po državama, u odnosu na procenu kapaciteta od prošle godine, najviše su napredovale Francuska, Nemačka i Mađarska. Sa druge strane, Finska, Velika Britanija, Norveška i Španija, imaju najveći udeo kapaciteta sa visokim ili srednjim rizikom.

Pročitajte još:

Takođe, do 2030. godine, Evropa bi mogla da proizvodi i većinu svojih potreba za ključnim komponentama i materijalima, kao što je litijum, ali i da obezbedi između osam i 27 odsto minerala za baterije iz lokalno recikliranih izvora. Najveći deo najavljenih kapaciteta za proizvodnju litijumskih hemikalija nalazi se u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj. Treba pomenuti da su ovi projekti uglavnom i dalje u ranoj fazi razvoja.

U izveštaju se objašnjava zbog čega je značajno da proizvodnja nekih od najenergičnijih i najvrednijih komponenti bude u Evropi. Naime, proizvodnja baterijskih ćelija lokalno, može da smanji emisije ugljenika za 20 do 40 odsto, u odnosu na njihovu proizvodnju u Kini. Primera radi, lokalni izvori nikla imali bi čak 85 do 95 odsto manje emisija, nego što su trenutne kada se njima Evropa snabdeva iz Indonezije.

,,Klimatske koristi od premeštanja proizvodnje u Evropu jesu – za oko 37 odsto smanjene emisije ugljenika na osnovu evropske mreže, a procenat dodatno raste na preko 60 odsto kada se za proizvodnju koriste pretežno obnovljivi izvori energije’’, navodi se u izveštaju.

Energetski portal

10 godina od poplava 2014: Da li se one mogu ponoviti?

14.05.2024

majske-poplave — Foto: Wikipedija (Mihailo Jovanović)

Pre tačno deset godina, Srbiju i region zadesile su katastrofalne poplave koje su uzrokovale ukupnu štetu od 1,5 milijardi evra i odnele preko 30 ljudskih života.

Povodom desetogodišnjice majskih poplava, portal Klima101 organizovao je događaj na kome je govorila prof. Mirjam Vujadinović Mandić, doktor meteoroloških nauka. Ona je objasnila koji su sve uzroci doveli do ove katastrofe i da li u narednom periodu možemo da očekujemo slične događaje.

Prema njenim rečima, poplave 2014. godine izazvale su ekstremne padavine, u kombinaciji sa veoma kišnim periodom koji im je prethodio, a koji je zemljište ostavio zasićenim i manje sposobnim da upije značajniji deo novih padavina.

“U mnogim mestima zapadne i centralne Srbije izmerene su rekordne količine padavina, a na mnogim vodotokovima rekordni vodostaji i protoci. Intenzivne padavine uslovilo je sporo kretanje veoma izraženog ciklona, koji se neobično dugo zadržao iznad Panonske nizije, što je detaljno objašnjeno u preglednom radu koji je svojevremeno objavio RHMZ”, rekla je Dr Vujadinović Mandić.

Na pitanje koliko su poplave 2014. zapravo – ekstreman događaj i da li se one mogu ponoviti, sagovornica portala Klima101 odgovara da u pitanju jeste nesvakidašnji događaj, a kako su pokazala pojedina istraživanja objavljena u međuvremenu, njega su uzrokovali uslovi koji postaju sve češći usled klimatskih promena.

“Oruđe koje postoji u savremenoj klimatologiji su tzv. studije atribucija, gde se procenjuje, grubo rečeno, kolika bi bila šansa da se ovako nešto dogodi u uslovima u kojima se nisu dogodile promene klime (bez porasta prosečne temperature, i svih drugih posledica koje klimatske promene sa sobom nose). Pa ako je ta šansa izrazito mala, onda možemo načelno reći da su pojavu ‘izazvale’ klimatske promene. Međutim, takvi rezultati nam nisu neophodni da bismo razumeli ključne uzročno-posledične sprege. Po savremenim klimatskim modelima, odgovor je da: klimatske promene mogu učiniti ovakve događaje učestalijim”, rekla je Dr Vujadinović Mandić.

Ona dodaje da klimatske promene utiču na faktore koji određuju kretanje ciklona i na stvaranje „idealnih” uslova za ekstremne padavine. Više temperature dovode i do veće količine vlage u vazduhu, što povećava intenzitet i količinu padavina, pojasnila je.

Kada je reč o Srbiji, iako su ukupne godišnje količine padavina manje-više ostale nepromenjene u odnosu na drugu polovinu 20. veka, sve su češći periodi suša i ekstremnih padavina. Klimatske promene utiču i na degradaciju zemljišta, smanjujući sposobnost zemljišta da upije očekivane količine vode i time ublaži posledice padavina, rekla je Vujadinović Mandić.

Pročitajte još:

Da li je Srbija spremna za moguće nove poplave?

Srbija je posle poplava 2014. izvršila niz istraživanja i procena rizika, kojim je dopunila postojeće mape rizika od poplava, a koje se mogu pronaći na portalu Srbijavode. Takođe, relevantne studije i podaci mogu se pronaći i na zvaničnoj digitalnoj platformi GeoSrbija, kojom upravlja Republički geodetski zavod, uključujući i temu vodnih tokova i područja pod rizikom od poplava, rekla je sagovornica portala Klima101.

Ipak, Dr Vujadinović Mandić napominje da se u Srbiji nedovoljno prepoznaju klimatske promene kao faktor kada je u pitanju zaštita od poplava.

“Kada planiramo preventivne mere, i kada se trudimo da sprečimo da se ovakva katastrofa u budućnosti ponovi, mi ne treba samo da uzimamo u obzir istorijske podatke – već i klimatske projekcije. U suprotnom, rizikujemo da svoje mere postavljamo samo po zabeleženim rekordima, koji će u budućnosti vrlo moguće biti prevaziđeni”, rekla je Dr Vujadinović Mandić.

Energetski portal

XII Manifestacija i stručni skup „EVROPSKI DANI SUNCA U KULI’’

14.05.2024

Foto: Društvo za obnovljive izvore energije STŠ “Mihajlo Pupin”

Dvanaesta Manifestacija i stručni skup „EVROPSKI DANI SUNCA U KULI’’, održana je u organizaciji Društva za obnovljive izvore energije Srednje tehničke škole “Mihajlo Pupin” iz Kule, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH kancelarije u Srbiji, i lokalne samouprave opštine Kula.

Cilj događaja bio je da se promoviše upotreba solarne energije, prikažu najnoviji sistemi i dostignuća u ovoj oblasti i poveća energetska efikasnost i zaštita životne sredine u našoj sredini i Republici Srbiji.

Tokom prvog dela događaja, na platou za obnovljive izvore energije i energetske efikasnosti u školskom dvorištu bili su predstavljeni proizvođači elemenata obnovljivih izvora energije i sistemi za uštedu energije i povećanje energetske efikasnosti i to:

Pokretnog (prenosivog) automatizovanog solarnog elektrogeneratora (Slika 1) za potrebe nastave u STŠ „Mihajlo Pupin’’ u Kuli
Mini vetrogeneratora s preklopnim stubom tipa ,,đeram’’ za potrebe nastave STŠ „Mihajlo Pupin“ u Kuli
Plutajuća mini hidroturbina tipa ,,vodeničkog točka’’ za mirne vode namenjena proizvodnji električne energije i vodosnabedvanju na bazi korišćenja kinetičke energije vodenog toka

Pročitajte još:

Učesnici događaja, imali su priliku da od predavača čuju korisne informacije na različite teme. Predavač po prvoj temi „Obnovljivi izvori energije: stanje, perspektive i uloga u energetskoj tranziciji’’, bila je mr. Nataša Trifunović, dipl. inž. Ministarstvo rudarstva i energetike – Sektor za obnovljive izvore energije Republike Srbije.

Bojan Jovanović, dipl. inž. el. glavni i odgovorni projektant kompanije MT-KOMEX d.o.o. – Beograd, govorio je na temu Male solarne elektrane do 50 kW (kompletna procedura), a razgovor je takođe obuhvatio jednu veliku solarnu elektranu na zemlji.

Predavač po trećoj temi „Iskustva izgradnje solarnih fotonaponskih elektrana kompanije NIS a.d. “Novi Sad”, bio je Rastislav Kragić, dipl. inž. elektrotehnike NIS a.d. – Novi Sad, dok je na temu ,,Proizvodi i rešenja za razvoj infrastrukture punjača za električna vozila u rezidencijalnom i sektoru komercijalnih i industrijskih objekata”, govorio Darko Zeljković, dipl. inž. mašinstva Schneider Electric, d.o.o. Beograd Srbija.

Izvor: Društvo za obnovljive izvore energije STŠ “Mihajlo Pupin”

Snabdevanje čistom energijom u regionu – samo uz zajednička ulaganja i podršku evropskih partnera

14.05.2024

struja koridor žice wires electric — Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Na dvodnevnom „Beogradskom energetskom forumu“ 13. i 14. maja, zemlje regiona predstavljaju investicije i reforme koje bi trebalo da obezbede snabdevanje čistom energijom. Ministri energetike Srbije, Crne Gore, Mađarske i Srpske, saglasni su da se energetska tranzicija može prebroditi samo zajedničkim ulaganjima.

Rast potrošnje i klimatske promene zahtevaju i veća ulaganja u zelene kapacitete i gradnju gasovoda, naftovoda i dalekovoda.

Opravdanost tih investicija najbolje potvrđuje nova gasna veza Srbije i Bugarske koja je obezbedila više gasa i za susede.

,,Nastojimo da nađemo najbolje odgovore na brojne izazove koji se pred nas postavljaju ali vodeći računa pre svega o našoj energetskoj sigurnosti i nezavisnosti“, kaže Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.

Navodi da je energetska zajednica označila Srbiju kao lidera u sprovođenju reformi u energetskom sektoru u regionu.

,,Po svemu što smo uradili srpska energetika je za dve godine napredovala više nego u proteklih 10 godina“, ističe Đedović Handanović.

Pročitajte još:

Svako ima i svoje interne brige

Iako u regionu raste udeo obnovljive energije, pred Zapadnim Balkanom je težak zadatak – da smanji zavisnost od struje iz uglja i reši problem neefikasnih termolektrana.

,,Veći problem je to kako naterati stanovništvo da odustane od korišćenja uglja za potrebe grejanja“, navodi Saša Mujović, ministar energetike i rudarstva Crne Gore.

Navodi da su krenuli u rešavanje tog problema, a pre svega kroz stimulisanje mera energetske efikasnosti.

,,Energetska efikasnosnost je naša velika šansa“, navodi Mujović.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić kaže da sa Crnom Gorom žele da reše pitanje Bilećkog jezera i naknade za potopljeno zemljište.

,,Želimo unaprediti i poboljšati interkonekcije prema Crnoj Gori. Želimo poboljšati interkonekcije prema Srbiji kako bi svi investitori koji će u narednim godinama izgraditi nove energetske objekte imali nesmetani tok energije“, objašnjava Đokić.

Položaj energetske politike naspram ideologije

Mađarska je, kao članica Evropske unije, stava da dekarbonizaciju moraju pratiti veći podsticaji za elektromobilnost i povećanje kapaciteta nuklearne energije zarad sigurnost snabdevanja i ekologije.

,,Uslov za to je da energetska politika ne bude talac ideologije i licemerja. Nažalost, u Evropi je bilo poteza koji su bili podstaknuti ideologijom i bili njen talac“, kaže Peter Sijarto, ministar inostranih poslova i trgovine Mađarske.

Kaže da su u Uniji ponosni i što su se oslobodili ruskog gasa, ali ga ipak Francuska i dalje uvozi, podseća Sijarto.

Zelene investicije i smanjenje štetnih gasova zahtevaju velika sredstva, pa zemlje regiona očekuju veću podršku evropskih partnera.

Izvor: RTS

Etiopija je prva zemlja u svetu koja je zabranila uvoz vozila na fosilna goriva

13.05.2024

auto-put — Foto-ilustracija: Unsplash (xan-griffin-)

Iako mnoge zemlje najavljuju zabranu uvoza i proizvodnje konvencionalnih vozila kao ciljeve za 2030. ili 2050. godinu, Etiopija je prva zemlja u svetu koja je zaista zabranila uvoz automobila sa pogonom na fosilna goriva i u potpunosti se okrenula električnim vozilima.

Kako prenose svetski mediji, krajem januara ove godine Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da na snagu stupa zabrana uvoza konvencionalnih vozila, dok je Vlada Etiopije objavila plan da u narednih 10 godina uveze blizu pola miliona električnih vozila i postavi preko 2.000 stanica za punjenje.

Iako je broj registrovanih motornih vozila u Etiopiji relativno mali (oko 1,2 miliona na 126 miliona ljudi prema podacima Ministarstva saobraćaja za 2020. godinu), zemlja je odlučna da u potpunosti pređe na ekološka vozila i time smanji zagađenje poreklom iz saobraćaja.

Dodatan razlog ove tranzicije leži u tome što Etiopija godišnje uveze fosilna goriva u vrednosti od oko 6 milijardi američkih dolara, a polovina toga odlazi na gorivo za vozila. Sa druge strane, zemlja ima ekstremno jeftinu struju (cena jednog kWh iznosi oko jedan američki dolar za domaćinstva i oko dva za industriju), pa je otuda prelazak na električna vozila ujedno i mera štednje.

Pročitajte još:

Blizu 100 odsto električne energije dolazi iz obnovljivih izvora

Etiopija je veoma aktivna u sprovođenju energetske tranzicije, a u poslednjih godina dodala je značajne kapacitete vetra, sunca, geotermalne energije i hidroelektrana. Oko 90 odsto proizvodnje električne energije u Etiopiji dolazi iz hidroelektrana, a vetar i toplotni izvori obezbeđuju osam, odnosno dva odsto, piše OilPrice.

Trenutnih 5.200 MW instaliranih proizvodnih kapaciteta Etiopije snabdeva manje od 60 odsto stanovništva, pa Vlada namerava da poveća kapacitet za proizvodnju električne energije na 17.000 MW u narednih 10 godina.

Kao jedan od prioriteta Vlade je izgradnja Velike renesansne brane Etiopije, koja sa instalisanim kapacitetom od 5.150 MW treba da služi kao pokretač industrijalizacije i ekonomskog razvoja.

Milena Maglovski

Reverzibilna hidroelektrana – dragulj „Elektroprivrede Srbije“

13.05.2024

hidro , reka — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Tokom obilaska radova na revitalizaciji RHE ,,Bajina Bašta’’, Dušan Živković, v. d. generalnog direktora EPS AD, rekao je da će nedavno započeta revitalizacija reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta’’ doneti dodatnu sigurnost našem elektroenergetskom sistemu, većoj pouzdanosti i produženju radnog veka zlatne rezerve u sistemu „Elektroprivrede Srbije’’.

Projekat sanacije i adaptacije agregata obuhvata revitalizaciju mašinske i elektro opreme, kontrolnog sistema agregata, kao i sistema pobude i električnog kočenja. Radovi na prvom agregatu su počeli 1. aprila i očekuje se da će biti završeni krajem godine, dok će isti poslovi na drugom agregatu biti urađeni tokom 2025. godine. Ukupna vrednost projekta revitalizacije je oko 35 miliona evra, navodi se na sajtu Elektroprivrede Srbije.

Prema rečima Živkovića, reverzibilne hidroelektrane su u samom vrhu prioriteta kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, kako zbog proizvodnje, tako i zbog skladištenja električne energije.

,,Jedina reverzibilna hidroelektrana u sastavu EPS „Bajina Bašta“ je važna rezerva u elektroenergetskom sistemu Srbije tokom perioda povećane potrošnje struje ili prilikom sušnih perioda. U prethodne 42 godine rada RHE „Bajina Bašta“ potvrdila je opravdanost izgradnje, jer je sa rezervom struje deponovanom u akumulaciji u Zaovinama doprinosila sigurnom snabdevanju električnom energijom’’, naglasio je Živković.

Pročitajte još:

Dušan Trišić, direktor za proizvodnju energije u „Drinsko-Limskim HE’’, rekao je da su početku revitalizacije prethodile neophodne mere obezbeđenja kako bi agregat bio u stanju mirovanja i u uslovima za bezbedan rad.

,,Rotor težine 450 tona je izvađen 11. aprila, spušten na montažni prostor mašinske sale RHE „Bajina Bašta“, a narednih dana biće završeni i demontažni radovi – rekao je Trišić.

Posle više od četiri decenije, Srbija će dobiti još jednu reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica“. Do kraja godine biće završena priprema tehničke dokumentacije, a sledeće godine započeće izvođenje pripremnih radova.

,,Reverzibilna hidroelektrana „Bistrica“ jedan je od strateških projekata EPS-a, a posebno je važna jer se očekuje sve veće učešće promenjivih obnovljivih izvora energije. EPS prepoznaje reverzibilne hidroelektrane kao najpogodnije, a projekat reverzibilne HE „Bistrica’’ kao odličnu opciju imajući u vidu nivo razvoja dokumentacije, kao i karakteristike samog projekta. Značaj RHE „Bistrica“ ogleda se u kapacitetu za skladištenje energije, koji omogućava balansiranje sistema proizvodeći električnu energiju onda kada je ona najpotrebnija’’, istakao je Živković.

Energetski portal

Subvencije za energetsku efikasnost 2024

13.05.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Subvencije za energetsku efikasnost 2024 – U okviru projekta ,,Čista energija i energetska efikasnost za građane’’, Ministarstvo rudarstva i energetike ove godine raspisalo je Javni poziv za jedinice lokalne samouprave i gradske opštine za 2024. godinu, za učešće u ovom projektu.

Javni poziv za subvencije za energetsku efikasnost 2024 bio je otvoren do 29. aprila, a kako se navodi, očekuje se da će najkasnije u toku leta gradovi i opštine koji su potpisali ugovor sa Ministarstvom, raspisati javne pozive za građane i privredne subjekte. Na Javni poziv se prijavilo više od 137 gradova i opština, a planirane subvencije pokriće do 65 odsto investicija.

Bespovratna sredstva koja će se dodeljivati građanima putem ovih javnim poziva, obezbeđena su u saradnji sa Svetskom Bankom i sa jedinicama lokalne samouprave i gradskim opštinama.

Subvencije za energetsku efikasnost 2024 – Mere

Kako se navodi u dokumentu za subvencije za energetsku efikasnost 2024, predmet Javnog poziva je finansiranje Programa koji obuhvata sledeće mere energetske efikasnosti.

Prvo jeste unapređenje termičkog omotača unapređenje termičkog omotača i to putem zamene spoljnih prozora i vrata i drugih transparentnih elemenata termičkog omotača, zatim postavljanja termičke izolacije zidova, tavanica iznad otvorenih prolaza, zidova, podova na tlu i ostalih delova termičkog omotača prema negrejanom prostoru, kao i putem postavljanja termičke izolacije ispod krovnog pokrivača.

Drugu meru čini unapređenje termotehničkih sistema zgrade putem zamene sistema ili dela sistema efikasnijim sistemom putem zamene postojećeg grejača prostora (kotao ili peć) efikasnijim; zamene postojeće ili ugradnja nove cevne mreže, grejnih tela-radijatora i pratećeg pribora; ugradnje toplotnih pumpi koje koriste energiju vazduha, vode i zemlje (grejač prostora ili kombinovani grejač); ugradnje elektronski regulisanih cirkulacionih pumpi ili opremanjem sistema grejanja sa uređajima za regulaciju i merenje predate količine toplote objektu (kalorimetri, delitelji toplote, balans ventili).

Naredna mera jeste ugradnja solarnih kolektora u instalaciju za centralnu pripremu potrošne tople vode.

Kao četvrta mera navodi se ugradnja solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, ugradnja dvosmernog mernog uređaja za merenje predate i primljene električne energije i izrada neophodne tehničke dokumentacije i izveštaja izvođača radova na ugradnji solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije koji su u skladu sa zakonom neophodni prilikom priključenja na distributivni sistem.

Poslednja mera za subvencije za energetsku efikasnost 2024 predstavlja izradu tehničke dokumentacije.

Pročitajte još:

Način realizacije dodeljenih sredstava

Nakon što Ministarstvo zaključi ugovor o finansiranju i realizaciji Programa sa Podnosiocem prijave koji je ispunio uslove za dodelu sredstava, jedinica lokalne samouprave bira privredne subjekte koji će realizovati Program putem javnih poziva.

Pojedinačni projekti energetske sanacije porodičnih kuća i stanova takođe se biraju putem javnih poziva koje objavljuju jedinice lokalne samouprave. U okviru ovoga, biće raspisana dva javna poziva, jedan za podršku socijalno ugroženim građanima, a drugi za ostale građane.

U okviru javnog poziva za subvencionisanje pojedinačnih projekata energetske sanacije porodičnih kuća i stanova socijalno ugroženih građana, predmet finansiranja biće određene mere iz Javnog poziva. Više informacija o njima možete da pogledate ovde. U okviru ovog javnog poziva, za ostale građane, predmet finansiranja će biti sve navedene mere energetske efikasnosti.

Subvencije za energetsku efikasnost 2024 – Iznosi i limiti

Kada je reč o minimalnom iznosu sredstava podsticaja koje jedinica lokalne samouprave mora da opredeli iz sopstvenih sredstava u prijavi na Javni poziv, u skladu sa brojem stanovnika na teritoriji jedinice lokalne samouprave, a prema podacima iz Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine, iznose:

preko 100.000 stanovnika – 12.500.000 dinara
od 80.000 do 100.000 stanovnika – 9.375.000 dinara
od 60.000 do 80.000 stanovnika – 8.125.000 dinara
od 50.000 do 60.000 stanovnika – 6.875.000 dinara
od 40.000 do 50.000 stanovnika – 5.625.000 dinara
od 30.000 do 40.000 stanovnika – 4.375.000 dinara
od 20.000 do 30.000 stanovnika – 3.125.000 dinara
od 10.000 do 20.000 stanovnika – 2.500.000 dinara
do 10.000 stanovika – 1.875.000 dinara

Tokom 2023. godine, kroz Javne pozive, dodelu bespovratnih sredstava ostvarilo je skoro 10 hiljada domaćinstava u 131 jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini.

Projekat ,,Čista energija i energetska efikasnost za građane’’ pokrenut je kako bi se povećala ušteda energije, kao i komfor građana Republike Srbije. Kao osnovni cilj, navodi se podsticanje investiranja u poboljšanje energetske efikasnosti i u primenu ,,čistih energija’’, kao i širenja svesti o neophodnosti racionalnog upravljanja energijom, navodi se na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

Energetski portal

Rajaković: Za Srbiju važno da se otvori za razvoj nuklearne energije

13.05.2024

nuclear-power-plant-g6fff23910_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Foto-ilustracija: Unsplash (brice-cooper)

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković kaže da projekti Kine sa Srbijom, ali i Mađarskom i Francuskom, velikom nuklearnom silom, ukazuju na to da je nuklearna opcija i dalje vrlo aktuelna tema i da se tokovi nuklearnog goriva mogu preusmeravati.

,,Nama je dobro poznato u energetici da iz nuklearnih elektrana mi danas dobijamo značajan deo, negde oko jedne šestine ukupno proizvedene električne energije u svetu. Dakle, ovo pokazuje da je energetika u fokusu velikih sila, da u okviru rešavanja energetskih pitanja nuklearna energetika i dalje ima veoma značajno mesto“, rekao je profesor Rajaković.

To što je i Srbija najavila razvoj nuklearne energije i ukidanje moratorijuma, značajno je, kaže, jer je Srbija, posle Černobiljske tragedije 1968., zaostala u toj oblasti.

,,Bitno je da se ta oblast otvori i u naučnom i u stručnom smeru, a možda i u ovom smeru – da se nuklearna energija koristi. Mi znamo koje su prednosti, ali znamo i koje su slabosti tog sektora. Prednosti su aspekti eksploatacije nuklearnih elektrana – da su one izuzetno komforne u smislu da tokom cele godine mogu da daju istu snagu na svom izlazu. To je ključna prednost. A slabosti su zavisnost od isporučujuće tehnologije, zavisnost od isporučujućeg goriva, zatim strah, bezbednosni strah koji je još uvek prisutan i konačno na kraju pitanje šta sa radioaktivnim otpadom“, rekao je Rajaković.

Ističe da Srbija mora vrlo ozbiljno da se opredeli po tim pitanjima, ali da odluku ne mora da donese odmah.

,,Možemo sačekati da vidimo šta će se sa tehnologijama dešavati, tehnologijama obnovljivih izvora, tehnologijama fuzije. Ali svakako moramo razvijati tu nauku“, rekao je profesor.

Pročitajte još:

Rok za dekarbonizaciju nije realana

Govoreći o dogovoru Grupe 7 da se odreknu uglja u narednih 10 godina, Rajaković kaže da taj rok nije realan, ali da G7 pokazuje ambiciju da se dekarbonizacija uradi što pre.

,,Mi smo krenuli, ceo svet je krenuo putem dekarbonizacije. Ugalj je tu ključni element i gašenje termoelektrana na ugalj sigurno je u planovima svih elektroprivreda sveta. Kojom dinamikom i koja je to optimalna brzina kako to uraditi, zaista su otvorena i ozbiljna pitanja. Za neke zemlje 2035. je možda realan rok. Ali i tu imamo izuzeća. Već su Japan i Nemačka tražile da budu izuzete iz toga“, rekao je profesor.

I za ostale zemlje koje su zavisne od uglja, kaže, nije realno očekivati da 2035. povuku iz upotrebe termoelektrane na ugalj.

Obnovljiva energija prioritet, koji su realni ciljevi

Rajaković ističe da je prioritet u svetu povećanje kapaciteta obnovljive energije, ali da je ambicionzan cilj da Evropa do 2050. potpuno pređe na zelenu energiju.

,,Očekuje se da zaista 2030. godine, po svim procenama relevantnih stručnih krugova, od svih novih proizvodnih kapaciteta električne energije, četiri petine pa i više bude isključivo iz obnovljivih izvora. To znači solar, vetar. I to dominira solar sa više od 50 procenata“, rekao je Rajaković.

Napominje da je Srbija načinila značajne korake ka zelenoj energiji, ali da je neophodno da to ide brže. Ističe i da je od izuzetnog značaja i energetska efikasnost.

,,Sa ovakvom potrošnjom energije po glavi stanovnika i sa ovakvom potrošnjom energije za zagrevanje kubnog metra stambenog prostora, mi ne možemo ostvariti tu dekarbonizaciju i tu našu željenu energetiku na pravi način. Moramo udružiti snage i država, i pojedinci, i ustanove, svi koji smo u energetskom sektoru, da dignemo nivo energetske efikasnosti u Srbiji“, poručuje profesor.

Izvor: RTS

Projekat Srbije i Hrvatske za prilagođavanje vinove loze klimatskim promenama

13.05.2024

vinograd_grožđe — Foto-ilustracija: Unsplash (David Köhler)

Na oglednom polju osječkog Fakulteta agrobiotehničkih nauka u Mandićevcu kod Đakova (HR), potpisan je ugovor o realizaciji trogodišnjeg projekta „Prilagođavanje vinogradarstva klimatskim promenama kroz valorizaciju i implementaciju adaptabilnih genotipova vinove loze – ADAPTVitis“, odobrenog u sklopu Interreg IPA programa Hrvatska-Srbija.

Ukupna vrednost mu je 2.553.600 evra, vodeći partner je Fakultet agrobiotehničkih znanosti Osijek, a partner na projektu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu koji svoj deo istraživanja obavlja na vinogradu u Sremskim Karlovcima.

„Kupovinom površine veličine 33.603 kvadratnih metara 2012. godine na jednom od najpoznatijih kontinentalnih vinogorja, vinogorju Đakovo na položaju Mandićevac, stvoreni su preduslovi za osnivanje oglednog polja“, podsetio je dekan FAZOS-a prof.dr.sc. Krunoslav Zmaić.

Eksperimentalni zasad sa vinskim sortama danas obuhvata najznačajnije preporučene sorte za proizvodnju belih vina kao što su šardone, graševina, rizling rajnski, sovigjon bijeli, traminac mirisavi te crnih kaberne sovinjon, merlo, frankovka, u regiji Istočna kontinentalna Hrvatska.

Pročitajte još:

Centar za novitete, mini vinarija i podrum

No, sve je počelo još 2003. godine.

”Tada smo započeli sa studijskim programom hortikulture i nakon toga 2008. s programom voćarstvo-vinogradarstvo i vinarstvo te sanjali o sopstvenom modernom oglednom polju za studente, ali i naučno-istraživački rad. Te 2012. smo došli u posed ta prva tri hektara ovde na obroncima Krndije. Već 10-tak godina sanjamo o svom objektu i sad nam se želja ostvarila”, naglasio je Zmaić.

Projekat, dakle, sadrži u svom elaboratu i izgradnju Centra za novitete, mini vinariju i podrum.

Ugovor o finansiranju uručio je državni sekretar Ministarstva regionalnog razvoja i fondova Evropske unije Domagoj Mikulić. Kako je poručio, najvažnije je da omogućimo vinogradarstvu kao značajnoj delatnosti Osječko-baranjske županije i samoj regiji da se odupre izazovima koje su izazvale klimatske promene.

„Omogući ćemo obema institucijama iznalaženje novih tehnoloških dostignuća te rešenja za borbu sa klimatskim promenama kako bi očuvali vinogradarstvo u ovoj regiji“, kazao je Mikulić.

Tekst u celosti možete pročitati OVDE.

Izvor: Agroklub

Saudijska zelena inicijativa – cilj od 10 milijardi stabala

12.05.2024

pustinja — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Kako bi se smanjila erozija tla i suša, zaštitio biodiverzitet i ublažili uticaji klimatskih promena, Saudijska Arabija ulaže napore u ozelenjavanje pustinja.

Informacija koje su iznete na sajtu UNEP-a, pokazuju da je tri četvrtine obradivog zemljišta u regionu već degradirano, dok se 60 odsto stanovništva suočava sa nestašicom vode. Prognoze su da će se ovaj broj povećati do 2050. godine.

Jedan od dosadašnjih uspešnih projekata jeste rehabilitacija Nacionalnog parka Tadik (eng Thadiq National Park), koji se prostire na 600 kvadratnih kilometara. Projekat je uključio sadnju 250.000 stabala i milion žbunova.

Saudijska Arabija je 2021. godine pokrenula Saudijsku zelenu inicijativu (eng Saudi Green Initiative). Ova Inicijativa ima za cilj da 30 odsto zemlje pretvori u rezervate prirode, zatim da se posadi 10 milijardi stabala i obnovi 40 miliona hektara degradiranog zemljišta. Očekuje se da će više od 600 miliona stabala i žbunova biti zasađeno do 2030. godine.

Ova država podržava i šire napore ozelenjavanja planete. Ovde treba istaći Bliskoistočnu zelenu inicijativu (eng Middle East Green Initiative), kao regionalni napor koji predvodi upravo Saudijska Arabija. Opšti ciljevi su ublažavanje klimatskih promena, kroz istovremeno stvaranje ekonomskih mogućnosti za region. Konkretno, cilj predstavlja sadnju 50 milijardi stabala širom Blistog istoka, što je ekvivalent obnovi 200 miliona hektara degradiranog zemljišta.

Pročitajte još:

Pored toga, Saudijska Arabija se udružila i sa Grupom 20 nacija – G20 i Konvencijom Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD), sa ciljem pokretanja Globalne inicijative za zemljište G20 (eng G20 Global Land Initiative). Ova Inicijativa pokrenuta je 2020. godine, sa ciljem da se smanji degradacija zemljišta i unapredi očuvanje kopnenih staništa. Ambiciozni cilj jeste smanjenje degradiranog zemljišta za 50 odsto do 2040. godine.

Treba istaći da će Saudijska Arabija biti domaćin Svetskog dana zaštite životne sredine 2024, koji se obeležava 5. juna. Ove godine vodeća tema biće dezertifikacija, degradacija zemljišta i otpornost na sušu.

Podaci pokazuju da je dve milijarde hektara zemlje širom sveta degradirano, što ima uticaj na više od tri milijarde ljudi, a istovremeno i na pojačavanje klimatskih promena. Koliko je važna što hitnija akcija obnove degradiranih staništa, pokazuje i Izveštaj Ujedinjenih nacija o biološkoj raznolikosti, koji je otkrio da je oko milion životinjskih i biljnih vrsta na ivici izumiranja. Štaviše, ukoliko se ne preduzmu hitne akcije, mnoge bi mogle da nestanu kroz nekoliko decenija.

Energetski portal

Položaj krila ptice tokom leta rešenje za efikasniju upotrebu energije vetra

12.05.2024

vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Reaubourg)

Ambiciozni ciljevi u vezi sa obnovljivim izvorima energije i nultim emisijama zahtevaju ne samo povećanje kapaciteta ovakvih izvora i ubrzanje razvoja infrastrukture već i unapređenje postojeće i stvaranje inovativne tehnologije. Energija dobijena iz vetra ostvarila je dobre rezultate tokom prethodne godine, ali za postizanje postavljenih ciljeva potrebni su dodatni napori. Jedno od rešenja kako energiju vetra učiniti efikasnijom, ponudio je Blagoje Krivokapić, inženjer mašinstva iz Nikšića.

Svoj rad Turbina Nikšić prvobitno je prezentovao ne Evropskoj noći istraživača u Podgorici. Nakon dodatnih usavršavanja rad je dobio mogućnost da bude predstavljen na Globalnom investicionom forumu Kipar GIF 2023. Tom prilikom odabran je među 200 predstavljenih projekata iz 25 država za najbolji i nagrađen je zlatnom medaljom, a takođe mu je uručen i Grand Prix Pehar. Ova nagrada podigla je vrednost rada i olakšala stvaranje tima za njegovu realizaciju.

Inspiracija za ideju proistekla je, kako kaže, iz rešenja koja su nam data u prirodi. Objašnjavajući šta je to što njegovo rešenje čini uspešnijim u odnosu na konvencionalne vetroturbine, rekao je da postojeći dizajn tehnologija koji je rađen nije u skladu sa prirodom. Naime, položaj turbina se bori sa vetrom, umesto da se njemu prepusti i koristi njegovu snagu.

– Priroda nam nudi najbolja i najjednostavnija rešenja, a to je položaj krila ptice tokom njenog leta – rekao je Krivokapić.

U FOKUSU:

Dizajn elise koji je stvorio imitira upravo položaj krila tokom leta jer, kako kaže, ptice se najbolje kreću kroz vazduh. U razvoju projekta izuzetno je bila značajna rečenica koju je ponudio Arhimed i koja glasi: Dajte mi polugu, podići ću ceo svet. Poluga ima važnu ulogu u njegovom projektu, Krivokapić je pružio pojednostavljeno objašnjenje načina na koji se dobija energija primenom ovakve tehnologije.

– Oblik krila ptice, umesto da se bori sa vetrom, prihvata njegov otpor, a snaga se dobija sistemom poluge. To znači da kada na poluge postavimo osovinu, sa prihvatanjem određene snage vetra, dobijamo kretanje kružnog kola. Upravo se na ovaj način dobija najbolja iskorišćenost njegove snage, ujedno veća efikasnost – objašnjava on i dodaje da kada imamo snagu, lako je dalje možemo pretvoriti u brzinu.

Primenom ovakvog rešenja doprinelo bi se dodatno zaštiti životne sredine uzimajući u obzir da ima potencijal da proizvodi trostruko više električne energije od uobičajenih vetroturbina, pa čak i više. Preciznije, jedna vetrenjača trenutno proizvodi oko 2,4 MW električne energije, dok bi njegovo rešenje moglo da proizvodi i do 8 MW. Kada je reč o finansijama, za izgradnju će biti potrebno gotovo duplo manje sredstava.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

1...232425...1.510 Page 24 of 1.510

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM