Evropska unija suočava se sa izazovima koji prete da ugroze njen dugoročni ekonomski rast i konkurentnost na globalnoj sceni. Zbog toga je Evropska komisija predstavila Kompas konkurentnosti (eng. EU Competitiveness Compass) kao prvi veliki strateški okvir u njenom mandatu, sa ciljem da obezbedi da Evropa postane lider u oblasti budućih tehnologija, usluga i čistih proizvoda. Istovremeno, Kompas ima za cilj da ujedno učini Evropu prvim kontinentom koji će postići klimatsku neutralnost.

Prisećanja radi, Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, dobio je zadatak od Evropske komisije da pripremi izveštaj o njegovoj ličnoj viziji budućnosti evropske konkurentnosti. Izveštaj je objavljen prošle godine, a u njemu su obrađeni izazovi sa kojima se industrije i kompanije suočavaju na jedinstvenom tržištu, naročito u poslednje dve decenije, kada EU nije uspela da održi korak sa drugim velikim ekonomijama. Ono što je posebno važno istaći jeste da Dragi izveštaj (eng. Draghi report) postavlja tri oblasti koje će biti ključne za budući rast EU: inovacije, dekarbonizacija i sigurnost.

Kompas konkurentnosti upravo je razvijen u odnosu na pomenuti izveštaj, razvijajući konkretne pristupe i mere kako bi se napredak u tri postavljene ključne oblasti realizovao.

Kada je reč o prvoj oblasti, EU mora ponovo da pokrene motor inovacija, stvarajući prostor za mlade startapove, promovišući industrijsko liderstvo u sektorima visokog rasta zasnovanim na dubokim tehnologijama, i šireći tehnologije kroz mala i srednja preduzeća. Komisija će u odnosu na to predložiti inicijative poput AI gigafabrika i Primeni AI za razvoj i primenu veštačke inteligencije u ključnim sektorima.

Govoreći o oblasti dekarbonizacije, visoke i nestabilne cene energije Kompas ističe kao najveće izazove. Predstojeća inicijativa Evropske komisije pod nazivom Čisti industrijski dogovor postaviće pristup za dekarbonizaciju koji će biti zasnovan na konkurentnosti, kako bi Evropska unija postala atraktivna lokacija za proizvodnju, uključujući i energetski intenzivne industrije. Pored toga, njime će se promovisati čista tehnologija kao i novi kružni poslovni modeli. Akcioni plan za pristupačnu energiju smanjiće cene energije i troškove, dok će Zakon o ubrzanju industrijske dekarbonizacije ubrzati izdavanje dozvola za sektore u tranziciji. Kompas predviđa takođe i specijalizovane akcione planove za energetski intenzivne sektore poput čelika, metala i hemije, koji su ključni za evropski proizvodni sistem, ali su najranjiviji u ovom procesu dekarbonizacije.

Na kraju, u oblasti smanjenja zavisnosti i povećanja bezbednosti, EU će zavisiti od efikasnih partnerstava. EU već ima najveću mrežu trgovinskih sporazuma, koja obuhvata 76 zemalja. Kako bi nastavila dodatno ojačavanje lanca snabdevanja i unapredila nezavisnost, Kompas predviđa nova takozvana Čista trgovinska i investiciona partnerstva koja će osigurati snabdevanje sirovinama, čistom energijom i održivim gorivima. Takođe, revidiraće se pravila o javnim nabavkama unutar EU, kako bi se omogućilo da prednost imaju evropske kompanije, posebno za kritične sektore i tehnologije.

Pročitajte još:

• Evropska narodna stranka: Klimatski ciljevi moraju biti usklađeni sa očuvanjem industrije EU
• Borba za dominaciju na Grenlandu – Da li energetski resursi i put do Arktika oblikuju ovo pitanje?
• Energetska zajednica pred ključnim odlukama o trgovini emisijama

Horizontalni faktori za konkurentnost

Pored tri pomenute ključne oblasti, Kompas konkurentnosti se oslanja na pet horizontalnih faktora koji su neophodni za održavanje konkurentnosti u svim sektorima.

Prvi predstavlja pojednostavljenje, odnosno smanjenje administrativnih prepreka, što će omogućiti lakši pristup EU fondovima i ubrzanje procedura za donošenje administrativnih odluka. Kompas postavlja kao cilj smanjenje administrativnog opterećenja za preduzeća za najmanje 25 odsto, a za mala i srednja preduzeća najmanje 35 odsto.

Drugi je smanjenje barijera za jedinstveno tržište kroz modernizaciju okvira upravljanja, uklanjanjem barijera unutar EU i sprečavanjem stvaranja novih. Takođe, Komisija će procese postavljanja standarda učiniti bržim i pristupačnijim, posebno za mala, srednja i nova preduzeća.

Finansiranje konkurentnosti je treći horizontalni faktor, koji je značajan zato što EU nema efikasno tržište kapitala koje štednju pretvara u investicije. U tom smislu, Komisija će predstaviti inicijativu za štednju i ulaganja u EU, sa ciljem kreiranja novih štednih i investicionih proizvoda, podsticanja rizničnog kapitala i obezbeđivanja nesmetanog protoka investicija. Prilagođeni budžet EU pojednostaviće pristup fondovima u skladu sa prioritetima Unije.

Promovisanje veština i kvalitetnih poslova predstavlja naredni faktor. Osnova konkurentnosti Evrope su njeni ljudi. Da bi se osigurala usklađenost između veština i zahteva tržišta rada, Komisija će predstaviti inicijativu za izgradnju Unije veština. Ova inicijativa biće fokusirana na ulaganje u obrazovanje, učenje odraslih i celoživotno učenje, stvaranje veština za budućnost, zadržavanje veština, pravednu mobilnost, privlačenje i integraciju kvalifikovanih talenata iz inostranstva, kao i priznavanje različitih vrsta obuke, kako bi ljudi mogli da rade širom EU.

Na kraju ističe se i bolja koordinacija politika na EU i nacionalnom nivou. Komisija će uvesti Alat za koordinaciju konkurentnosti, koji će omogućiti saradnju među državama članicama u implementaciji zajedničkih ciljeva politike EU na oba nivoa, zatim identifikovati prekogranične projekte od evropskog interesa i nastaviti sa reformama i ulaganjima.

Katarina Vuinac