Otpad kao resurs – put ka održivoj energiji u Srbiji

Uspostavljanje održive budućnosti zahteva sveobuhvatan i koordinisan pristup rešavanju ekoloških izazova. Neadekvatno upravljanje otpadom ne samo da narušava životnu sredinu već doprinosi emisiji štetnih gasova sa nesanitarnih smetlišta i divljih deponija.

Savremeni način života prati stalni rast količine otpada, što samo po sebi predstavlja ozbiljan problem. Međutim, on postaje još alarmantniji kada se uzme u obzir da najveći deo tog otpada ne prolazi nikakav tretman, već završava na deponijama ili u prirodi. Istovremeno, promene u životnim navikama dovele su i do povećane potrošnje energije. S obzirom na to da se u Srbiji najveći deo energije i dalje dobija iz fosilnih goriva, pre svega uglja, ovaj proces dodatno doprinosi emisiji zagađujućih materija, pogoršavajući ekološku sliku i ugrožavajući zdravlje ljudi i eko-sistema.

Ova uzročno-posledična povezanost posebno je važna kada se posmatra odnos između otpada i energetike. Dobijanje energije iz otpada ima važnu ulogu u ostvarivanju ciljeva cirkularne ekonomije i reciklaže, koji postaju sve ambiciozniji u Srbiji i Evropskoj uniji. Kako bi se ovi ciljevi dostigli, sve više vrsta otpada mora da prođe kroz prethodni tretman, uključujući i materijale nižeg kvaliteta koji ranije nisu bili pogodni za reciklažu. Tokom sortiranja nastaju ostaci koji imaju značajnu kalorijsku vrednost i treba ih iskoristiti pre odlaganja. Upravo tu dolazi do izražaja energetska upotreba otpada, koja postavlja dva cilja – smanjenje količine i negativnog uticaja otpada, uz otvaranje mogućnosti za dobijanje energije.

U FOKUSU:

• Turizam potvrđuje da su promene nabolje moguće
• Ka održivom razvoju i zaštiti prirode
• Plogging – rekreacijom do zdravlja i čistije prirode

Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada

Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada u Srbiji predstavlja publikaciju kao kompaktan pregled svih regulatornih i tehničkih aspekata dobijanja energije iz otpada, odnosno insineracije, koji su ključni za funkcionisanje ove tehnologije i postrojenja u Srbiji i šire. Autori Bele knjige su brojni stručnjaci iz Srbije i Austrije, a njen izdavač je udruženje Inženjeri zaštite životne sredine. U nastavku teksta biće predstavljena ključna razmatranja iz publikacije, dok će naš sagovornik Nebojša Vraneš, savetnik u Centru za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, izložiti svoj pregled i stavove o ovoj temi.

Kako se navodi u ovoj publikaciji, jedan od značajnih izazova za korišćenje otpada kao alternativnog izvora energije u Srbiji je neadekvatna priprema komunalnog otpada za korišćenje u cementarama i insineratorima. Rešavanje ovog pitanja je od suštinskog značaja za povećanje efikasnosti i održivosti procesa tretmana otpada.

Značaj upotrebe goriva dobijenog iz otpada ogleda se u nekoliko glavnih prednosti, uključujući manju upotrebu fosilnih goriva, kroz istovremeno smanjenje negativnih posledica njihovog sagorevanja, poput emisije gasova sa efektom staklene bašte, emisije oksida sumpora ili pepela. Pored toga, ovaj proces omogućava bolje iskorišćenje komunalnog i industrijskog otpada, čime se umanjuje količina otpada koja završava na deponijama.

U Beloj knjizi navode se dva proizvoda prema stepenu rafinisanja koja nastaju u postrojenjima za mehanički tretman otpada ili mehaničko-biološki tretman otpada. Prvi je Solid Recovered Fuel (SRF), čvrsto obnovljivo gorivo dobijeno iz neopasnog otpada koje je obrađeno i poboljšano do kvaliteta koji omogućava njegovu trgovinu i upotrebu u postrojenjima za sagorevanje i kosagorevanje. Da bi se klasifikovalo kao SRF, gorivo mora da ispunjava zahteve utvrđene standardom EN 15359, uključujući granične vrednosti za toplotnu moć i sadržaj hlora i žive. Drugi predstavlja Refuse Derived Fuel (RDF), usitnjeni deo neopasnog otpada koji može uključivati ostatke komunalnog i industrijskog otpada, kao i mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. RDF ima visoku toplotnu moć i često se koristi kao alternativno gorivo u cementnoj industriji. Iako RDF ne mora da ispunjava stroge standarde kao SRF, njegova karakteristika kao neopasnog otpada omogućava da se upotrebljava u različitim industrijama.

Na nivou Evrope danas postoji više od 500 tehnoloških visokorazvijenih postrojenja za dobijanje energije iz otpada, koji godišnje tretiraju više od 100 miliona tona otpada. Ovaj industrijski sektor posluje u skladu sa najstrožim zakonskim propisima i najvišim standardima zaštite životne sredine. U centralnoj Evropi, Italiji i Velikoj Britaniji, proizvodnja goriva iz otpada je dobro razvijena, ali se primenjuje na različite načine. U Nemačkoj i Austriji SRF se proizvodi za korišćenje u lokalnim termoenergetskim postrojenjima, postrojenjima za dobijanje energije iz otpada I cementarama. S druge strane, SRF proizveden u Italiji i Velikoj Britaniji uglavnom se izvozi zbog nedostatka kapaciteta za njegovu upotrebu u zemlji. Postupak izvoza, prekogranične trgovine i transporta regulisan je Bazelskom konvencijom (eng. Basel Convention on the Control of Transboundary Movements of Hazardous Wastes and Their Disposal).

Priredila: Katarina Vuinac