Osam država članica Evropske unije čije se granice nalaze uz Baltičko more, dogovorile su se da do 2030. godine svoje kapacitete za dobijanje električne energije iz vetra u Baltičkom moru povećaju za sedam puta, kako bi se smanjila zavisnost od ruskih energenata.
Trenutni kapaciteti vetroturbina na Baltičkom moru su 2,8 gigavata, a gotovo sva postrojenja nalaze se u vodama Danske i Nemačke.
Zemlje koje su postigle dogovor su Danska, Estonija, Finska, Nemačka, Letonija, Litvanija, Poljska i Švedska, a dogovor da se značajno poveća proizvodnja energije putem vetra, postignut je u prisustvu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Dogovor je postignut zbog odluke Rusije o obustavljanju i smanjenju isporuke gasa nekim državama, kao i porasta cene gasa koja je usledila.
Pročitajte još:
„Delimo veliki potencijal za vetar sa mora. Sve dok zavisimo od fosilnih goriva bićemo ranjivi’’, izjavila je danska premijerka Mete Frederiksen na samitu o energetici u Kopenhagenu.
Osim gasa, države članice Evropske unije više ne mogu da uvoze ni ugalj iz Rusije, zato što je prelazni period od 120 dana u kom je industrija trebalo da se prilagodi za ovu zabranu, istekla.
Zbog toga Evropska unija ima za cilj da svoju energetsku nezavisnost ostvari do 2050. godine, a u tome najvažniju ulogu daje upravo energiji vetra. U odnosu na taj cilj, na nivou cele Evropske unije postavljen je i cilj od 480 GW novih instaliranih kapaciteta do 2030.
Energetski portal
