OIEH: Hrvatska ima veliki potencijal, a uvozi „tuđe sunce”

Oktobar 2025. još jednom je razotkrio duboku strukturnu ranjivost hrvatskog elektroenergetskog sistema – najveći pojedinačni izvor električnoi energije bio je uvoz. Uprkos istorijski visokoj proizvodnji iz vetra i stabilnom doprinosu ostalih obnovljivih izvora, slabija hidroenergija i povećano angažovanje fosilnih termoelektrana primorale su Hrvatsku da se u velikoj meri osloni na struju iz inostranstva, pre svega iz Mađarske.

Podaci koje je objavilo udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH) pokazuju da je uvoz električne energije u oktobru činio čak 29,6 odsto raspoložive energije – najviše među svim pojedinačnim izvorima. Istovremeno, Hrvatska je uvozila i gasnu energiju iz susedstva, dok domaći solarni potencijal i dalje nije ni izbliza iskorišćen u meri koja bi mogla da smanji oslanjanje na spoljna tržišta.

Najveći deo uvezene energije stigao je iz Mađarske, države koja je u poslednjih pet godina izgradila 5,5 GW solarnih kapaciteta – pet puta više od Hrvatske, koja je u istom periodu instalirala svega 1 GW. Zbog toga OIEH zaključuje da Hrvatska danas faktički „uvozi mađarsko sunce”, umesto da razvija sopstvene solarne potencijale, iako spada među evropske zemlje sa najviše sunčanih sati.

Pročitajte još:

• Mađarska pokreće pripreme za uvođenje malih modularnih reaktora
• Albanija prelazi na tržišno zasnovanu podršku obnovljivoj energiji
• Zajednički projekat Italije i Slovenije za povećanje kapaciteta prekogranične veze za 600 MW

Obnovljivi izvori sve važniji – vjetar rekordno jak, sunce stabilno

Oktobar je obeležila rekordna proizvodnja iz obnovljivih izvora koji nisu hidroenergija. Vetroelektrane i solarne elektrane zajedno su proizvele 514 GWh, što ih je prvi put postavilo na prvo mesto u domaćem energetskom miksu.

• Solar: 1.185 MW ukupno instalirane snage; prosečno 6,6 odsto dnevne potrošnje pokrivano je sunčevom energijom, uz rekordnu dnevnu proizvodnju od 4.468 MWh.
• Vetar: 330 GWh proizvedenih u mesecu – drugi najbolji rezultat otkako postoje evidencije; faktor korišćenja snage dostigao je čak 36 odsto, značajno iznad dugogodišnjeg oktobarskog proseka od 24,7 odsto.

Termoelektrana Plomin radila je tokom celog meseca, dok je NE Krško ponovo priključena u mrežu 28. oktobra nakon remonta.

Slaba hidroenergija i promenljiva proizvodnja termoblokova pojačali uvoz

Hidroelektrane su dale svega 13,9 odsto raspoložive energije, što je posledica slabih dotoka i opreznog korišćenja akumulacija. Plinske termoelektrane radile su prema dnevnim potrebama i tržišnim signalima. Kako su i hidro i termo sektor proizveli manje nego što se očekivalo, veće količine uvoza bile su neophodne da bi se održala satna stabilnost sistema.

Tokom svih dana u oktobru Hrvatska je uvozila električnu energiju – prosečno 14.936 MWh dnevno, a najveći dnevni uvoz zabeležen je 20. oktobra kada je čak 53,2 odsto potrošnje podmireno strujom iz inostranstva.

OIEH: Bez ubrzanih investicija u OIE i mrežu rizici ostaju visoki

OIEH upozorava da Hrvatska, uprkos izuzetno povoljnim prirodnim uslovima – preko 2.500 sunčanih sati godišnje, kvalitetnim vetroresursima i geotermalnim potencijalom koji je 60 odsto iznad proseka EU – i dalje uvozi oko trećinu električne energije. To predstavlja i finansijski i sigurnosni rizik.

– Velik broj domaćih OIE projekata nalazi se u završnim fazama razvoja, ali njihov napredak i dalje usporavaju administrativne prepreke. Ubrzanje tih procesa nužno je kako bi Hrvatska iskoristila sopstvene resurse umjesto da plaća uvoz – i da konačno počne koristiti sopstveno, a ne „tuđe sunce“ – poručuju iz OIEH.

Milena Maglovski